Vazdušnodesantni mostobran
Vazdušnodesantni mostobran (engl. Airhead, areal bridgehead) je prostorija (zemljišni rejon) koju zauzimaju, posedaju i brane jedinice pri izvođenju vazdušnih desanata. [1]
Karakteristike
urediSvrha obrazovanja mostobrana je stvaranje uslova za prebacivanje, iskrcavanje i dejstvo novih snaga, obezbeđenje izvlačenja sopstvenih snaga, odnosno njihove evakuacije vazdušnim putem.[1]
Vazdušnodesantni mostobran obrazuju vazdušnodesantne jedinice pri izvođenju desanta u samostalnim ili kombinovanim operacijama u sadejstvu sa KoV i RM (pri forsiranju reka, tesnaca, izvođenju pomorskih desanata itd). Najčešće je kružnog oblika. Za uspešno izvođenje vazdušnih desanata, pa i obrazovanje mostobrana, potrebno je prethodno osvojiti prevlast u vazduhu, a za vreme desanta obezbediti podršku iskrcanim jedinicama - izviđanjem, bombardovanjem i jurišnim dejstvima.[1]
U praksi se vazdušnodesantni mostobran javio u Drugom svetskom ratu: istaknuti primeri jesu bitka za Eben-Emal (1940), bitka za Krit (1941), operacija Market Garden (1944).[1] Njegovo obrazovanje sastojalo se uglavnom od dve faze:
- spuštanje vazdušnodesantnih jedinica prvog (jurišnog) ešelona (padobranom ili sletanjem transportnim avionima, jedrilicama ili kombinovano - padobranima i sletanjem), njihovo prikupljanje, sređivanje i zauzimanje predviđenih objekata ili položaja. Ovo je najosetljivija faza operacije, i mesto iskrcavanja ne sme biti dalje od 8 km od postavljenog cilja.
- konsolidacija mostobrana, uređenje i obezbeđenje zona za sletanje novih snaga ili pojačanja (drugog ešelona) i prihvat materijala upućenih vazdušnim putem.[1]
Prema značaju, načinu obrazovanja, angažovanim snagama i mestu u sistemu odbrane, mostobrani mogu imati taktički, operativni i strategijski značaj, a prema nameni i stepenu utvrđivanja mogu biti privremeni i stalni. U literaturi se često upotrebljavaju i pojmovi uži i širi mostobran, vazdušnodesantni mostobran se katkad naziva i vazdušnodesantna osnovica.[1]