Van der Valsova veza

Van der Valsova veza je slaba interakcija između momenta električnih dipola atoma ili molekula; tipične energije su 0,1 eV ili manje. Vezivanje molekula vode u tečnom i čvrstom stanju je delimično rezultat ove dipol-dipol interakcije.[1]

Kišna voda struji iz nadstrešnice. Među silama koje upravljaju formiranjem kapi: površinska napetost, kohezija, Van der Valsove sile, Plateau–Rayleigh nestabilnost

Nijedan atom nema nepromenljivi dipolni moment, kao ni mnogi molekuli. Ipak, variranje raspodele naelektrisanja može dovesti do variranja momenata dipola; a to može izazvati dipolne momente u susednim strukturama. Sve ukupno, rezultujuća dipol-dipol interakcija je privlačna, proizvodeći slabu vezanost atoma ili molekula. Interakcija usled potencijalne energije veoma brzo opada sa rastojanjem među molekulima, obično kao 1/r6. Pretvaranje u tečnosti ili u čvrsto stanje kod inertnih gasova i molekula kao H2, O2 i N2 se dešava zbog Van der Valsovih interakcija i dejstva dipola. Nije potrebno puno termalne energije da se ove slabe veze raskinu, tako da uglavnom takve supstance postoje u tečnosti i u čvrstom stanju pri veoma niskim temperaturama.[1]

Ime veze nazvano je po holandskom fizičaru i matematičaru Johanesu van der Valsu.

Reference

uredi
  1. ^ a b Sears, Francis Weston; Young, Hugh D.; Freedman, Roger A.; Ford, A. G. (2004). Sears and Zemansky's university physics with modern physics (11. izd.). San Francisco: Pearson Addison Wesley. ISBN 978-0-8053-8684-4. 

Literatura

uredi

  • Sears, Francis Weston; Young, Hugh D.; Freedman, Roger A.; Ford, A. G. (2004). Sears and Zemansky's university physics with modern physics (11. izd.). San Francisco: Pearson Addison Wesley. 

Spoljašnje veze

uredi