Vasilije i Teodor Pečerski

Vasilije i Teodor Pečerski (um. oko 1098) su mučenici Ruske pravoslavne crkve.

Vasilije i Teodor Pečerski
Lični podaci
Datum smrti	1098.
Svetovni podaci
Praznik	11 (24) avgust

Biografija

Podelivši svu svoju imovinu siromašnima, Teodor je ušao u Kijevo-Pečerski manastir i nastanio se u Varjaškoj pećini, pored Teodosijevih pećina. Ovde je mnogo godina živeo strogim monaškim životom, ali je potom počeo da žali za izgubljenim bogatstvom. Ukazala mu se misao da će dugo živeti, da će se „iznemoći telom“ i da neće moći da jede monašku hranu. Teodor je bio potišten ovom mišlju i, kako o njemu kaže hronika, „bio je blizu očaja“. U tome je učestvovao jedan od monaha, Vasilije, koji je ponudio da koristi svu njegovu imovinu: „Ako hoćeš imanje, uzmi sve što imam“, rekao je. Teodor je to odbio i ostao u manastiru. Od tada su on i Vasilije imali najbliže prijateljstvo.

Kada je jednog dana Vasilije poslom napustio manastir na duže vreme, Teodoru su se vratile stare misli o bogatstvu i on se setio da su nekada, po predanju, u njegovoj pećini Varjazi zakopali zlato i skupocene posude; Pronašavši blago, Teodor je želeo da napusti manastir i, kupivši imanje, da živi u miru. Međutim, Vasilije, koji se ubrzo vratio, ubedio ga je da to ne radi. Teodor je poslušao savet svog prijatelja i zakopao blago nazad u zemlju. Letopisac pripoveda da je Teodor, da se u besposlici ne bi zaneo štetnim mislima, stavio vodenični kamen u svoju pećinu, uzimao žito iz kante i mleo ga noću.

Mnogo godina kasnije, ostareli Teodor se preselio u stari manastir, gde je ubrzo nakon što su je Polovci spalili (1096. godine) sagradio sebi keliju, a Vasilije se nastanio u svojoj pećini. Knez Mstislav, sin Svjatopolka Izjaslaviča, saznao je za blago koje je nekada zakopao Teodor. Mstislav ga je pozvao k sebi i zahtevao da naznači mesto gde je blago zakopano, obećavajući da će s njim podeliti svoju zahvalnost. Teodor je odbio da ispuni njegov zahtev, navodeći da je zaboravio; Nije rekao gde je blago zakopano ni nakon što je Mstislav naredio da ga muče; Teodora su mučili do te mere da mu je cela košulja bila natopljena krvlju, a zatim su naredili da ga obese glavom u jak dim i podmetnu vatru ispod njega. Knez je naredio da prebiju i Vasilija, „bučivši od vina“ i razbesnevši se, odapeo je strelu u Vasilija. Oba prijatelja su umrla sledeće noći. Smrt svetih se može datirati u 1098. godinu, pošto je Mstislav ubrzo nakon toga umro, naime 15. jula 1099. godine poginuo je od strele na zidu Vladimirske tvrđave, izgovarajući pre smrti reči: „ Umirem za Teodora i Vasilija“.

Uspomena na Svete Teodora i Vasilija praznuje se 11 (24) avgusta, na Dan nezavisnosti Ukrajine. Njihove mošti su sahranjene u Varjaškoj pećini, u kojoj su se čuvale, a potom prenete u Antonijevu pećinu, gde i danas počivaju.