Васпитач (časopis)
Vaspitač je bio pedagoški časopis, koji je izlazio 1881. godine u Beogradu. Časopis je bio namenjen prvenstveno vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i pedagozima generalno. U njemu su objavljivani tekstovi o srpskim školama, o obrazovanju i vaspitanju, o književnosti, o normama ponašanja, kao i drugi edukativni sadržaji o različitim temama. Urednik ovog časopisa bio je profesor Vojislav Bakić, a više profesora i učitelja je učestvovalo u njegovom stvaranju. Časopis je izlazio dva puta mesečno i ukupno je objavljeno 18 svezaka, dok ga sam Bakić nije ugasio nakon što je Učiteljsko udruženje donelo odluku da pokrene svoj časopis Učitelj. Mnogi učitelji i nastavnici su slali svoje članke Vaspitaču, a takođe i dopise i izveštaje o stanju škola u raznim srpskim krajevima.[1] Časopis je štampan u Državnoj štampariji, a cena godišnje pretplate iznosila je 8 dinara.
 Naslovna strana lista Vaspitač | |
| Tip | pedagoški časopis |
|---|---|
| Glavni urednik | Vojislav Bakić |
| Osnivanje | 1881 |
| Jezik | srpski |
| Grad | Beograd |
| Zemlja | Kneževina Srbija |
Program Vaspitača
urediZadatak
urediVaspitač je pred sebe stavio zadatak da održava duhovnu vezu između učiteljske škole i osnovnih škola i da učiteljima da priliku da se čitanjem i radom u tom listu usavršavaju u pedagoškom znanju i školskom radu. Takođe, Vaspitač je nastojao da održava harmoniju između svih vaspitnih zavoda, kao i između roditeljske kuće, osnovne i srednje škole.[1]
Sadržaj
urediU Vaspitaču su se mogli čitati članci iz opšte pedagogije, kao i tekstovi iz onih onih nauka koje su služile kao pomoćne nauke pedagogiji, pre svega iz fizičke antropologije, higijene, psihologije i etike.[1] Zatim, prisutni su bili i članci iz primenjene pedagogije, kao i oni o domaćem (kućnom) vaspitanju. Pisalo se i o uređenju osnovnih i srednjih škola, kao i o onim školama u kojima su se obučavali nastavnici. Bilo je i tekstova o istorijskom razvitku pedagoških načela i pojedinih zavoda za vaspitavanje kod raznih naroda.[1]
U Vaspitaču su objavljivani i izveštaji o sadašnjem stanju i napredovanju prosvete kod Srba i drugih naroda, recenzije pedagoških i školskih knjiga i časopisa, kao i izveštaji o radu učiteljskih zborova i skupština. Takođe, postojao je i deo koji se zvao smesice, u kome su bile objavljene različite izreke o vaspitavanju, učiteljska pitanja i đački odgovori.[1] Objavljivane su i beleške iz školske statistike, beleške o upražnjenim učiteljskim i profesorskim mestima, kao i pitanja čitalaca i odgovori uredništva na ista.[2]
Pravac
urediVaspitač je svoj pravac odredio kao naučno-pedagoški i kao takav primao je samo one članke, koji su se slagali sa naučnom pedagogijom. Vaspitač je zastupao prirodni razvitak i slobodnu samoradnju vaspitanika u kući i školi, nasuprot dresuri i mehanizmu u vaspitanju.[1] Takođe, ovaj list je bio obojen srpskim duhom i težnjom za ujedinjenje svih Slovena. Vaspitač je čuvao srpski narodni karakter i običaje, narodnu veru i ustanove, dovodeći ih u saglasnost sa pedagoškim načelima. Takođe, negovao je srpsko i slovensko rodoljublje, kojim vaspitači treba da zadoje svoje vaspitanike.[1] Često su objavljivani i članci o pravoslavnoj veri i to je bio jedan od načina da se očuva tradicija i neguje nacionalni duh.[3]