Википедија:Glasanje/Predlog/Poništenje pravila o pisanju izvornom grafijom

Nakon uvodne rasprave na Trg:Pravopisna pitanja pokrećem i zvaničnu raspravu u vezi sa potpunim ili djelimičnim poništenjem pravila o pisanju softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara izvornom grafijom. Usvojeno pravilo se pokazalo u potpunosti ili djelimično kao nesprovodivo i kao suprotnost njegovom proklamovanom cilju da standardizuje određene naslove i tekstove.

Rasprava o poništenju pravila o pisanju izvornom grafijom će biti u dvije varijante: potpuno ili djelimično poništenje:

• potpuno poništenje se odnosi na stavljanje van snage čitavog pravila u sva četiri aspekta: softveri, kompanije, muzičke grupe i video-igre;
• djelimično poništenje se odnosi na stavljanje van snage samo dva aspekta: softveri i kompanije.

Obrazloženje:

Softver je toliko širok i rastegljiv pojam da se pod njime može podrazumijevati gotovo sve što ima veze sa računarima, telefonima, internetom (programi i jezici, aplikacije, internet platforme, veb serveri... i mnogo toga što se uz njih vezuje).

Kompanije su takođe neodređen pojam. U ovdašnjem poimanju to nisu samo imena upisana u privredni registar već sve što se vezuje uz takva imena tj. sve što imaju pod svojom kontrolom/vlasništvom: televizije, studiji, novinski listovi, internet platforme itd. srodnog ili istog naziva kao i njihove kontrolne kompanije.

Dakle, ova dva pojma je nemoguće tačno i odrediti i stoga je nesprovodivo da se standardizuje nešto što je neodređeno. Pravopis i stranice za razgovor na Vikipediji daju dovoljan prostor da se sve sporno po ovim pitanjima pojedinačno raspravlja i rješava. Zbog toga po obje predložene varijante ova dva pojma se izuzimaju od obavezne izvorne grafije.

S druge strane, pojmovi muzičke grupe i video-igre su određeni i tu nema nedoumica takve prirode. Na Trg:Pravopisna pitanja (a i kroz ranije rasprave u vezi sa transkripcijom) neki urednici su istakli da je korisno standardizovati ova dva pojma. A naravno i moguće je jer se daju lako odrediti. Stoga je izvodivo da raspravljamo o poništenju pisanja softvera i kompanija, a da zadržimo pisanje muzičkih grupa i video-igara.

Izuzetak:

Ukoliko bi se odlučili za varijantu djelimičnog poništenja prethodno usvojenog pravila tj. da zadržimo pisanje izvornom grafijom muzičkih grupa i video-igara, opravdani izuzetak od izvorne grafije bi bili transkribovani oblici koji se nalaze u Pravopisu srpskog jezika (Vikipedija na srpskom jeziku ne može da odbacuje riječi koje se nalaze u Pravopisu srpskog jezika).

Rasprava traje deset dana. — Željko Todorović (razgovor) 20:37, 2. mart 2021. (CET) s. r.

Komentari

 Komentar: Željko Todorović: Glasam za sve, samo da ne bude ono Istorija Wikipedia-e, samo da se ne premeštaju Vikipedije na strane nazive.— Soundwaweserb (razgovor) 00:26, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Ovo je veoma teška stvar zato što, ma koliko se mi busali što se tiče Vuka Karadžića, postoje neke stvari koje su neminovne a to je da imena programa, muzičkih grupa, kompanija i video igara su takva kakva jesu i ne treba ih dirati jer onda izgleda smešno da se pokušavaju izmisliti vruće vode ali ih možemo posrbiti tako što ćemo uraditi nešto kao što je korisnik Korisnik:Obsuser uradio na temi The Supremes gde je u prvoj rečenici napravljena super konekcija između engleske grupe i naše ćirilice i našeg pisma (Suprims (engl. the Supremes, IPA: /ði ˌsuːˈpɹiːmz/) bila je američka djevojačka pjevačka grupa i glavni klijent Motaun rekordsa tokom 1960-ih.).

Ja mislim da sa ovim primerom možemo da se vodimo za sve ostalo jer ovako možemo zauvek da ulazimo u neke diskusije i uvek će biti nekih koji će biti na jednoj a drugih na drugoj strani. Bojan Cvjetković (razgovor) 08:24, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Delimična transkripcija koja bi se sprovodila tamo gde je to jezički opravdano. S tim što mislim da nije loše stavljati napomene u uvodima takvih članaka da bi se naglasilo zašto se daje prednost transkribovanom obliku. Verujem da postoji veliki broj ljudi koji neće shvatiti takvo šarenilo, ali moramo da izbegnemo nakaradne oblike reči, bilo da su transkribovani ili ne. Naravno, podrazumeva se da se pravopis poštuje. — Lotom (razgovor) 08:30, 3. mart 2021. (CET)

Još nešto da dodam ovde. Kada imamo samo preporuke Odbora bez konkretnog zaključka i izričitosti po pitanju nekih normi, mi ne moramo da ih usvojimo kao takve. Nekada jednostavno nije izvodljivo. Oko nekih stvari ni oni ne mogu da se usaglase i samim tim mi ne možemo da dobijemo precizne odgovore. Međutim, usvojeni pravopis za nas predstavlja obavezu. Drugo, neki pojmovi su toliko retki u govoru, pa kao takvi nisu urgentno pitanje na koje mora da se dobije odgovor. E u tim slučajevima ja sam svakako za to da se ostavi u originalu. Za lična imena je jasno da se transkribuju. — Lotom (razgovor) 19:38, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Video-igre zasigurno ostaviti u originalu. One reči koje komotno mogu upasti u tekst na srpskom jeziku, a da ne izgleda rogobotno, pisati u transkribovanom obliku, dok one višesložne ostaviti takođe u originalu, Sve u svemu, glasam za delimično poništenje pravila. — Vukan ® 09:30, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Slažem se sa Bojanom. Jedino što je nekada malo teže transkribovati (recimo tokom upravo završene akcije o Kini), pa bi bilo dobro, makar tokom tih akcija, da se neko prihvati provere. Inače, princip Transkribovani oblik (Original) sasvim je u redu. To bi zapravo i trebalo biti pravilo.— BuhaM (razgovor) 10:42, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Protiv poništenja odluke. Kao što sam već ranije napomenuo, ovo područje uopšte nije standardizovano u Pravopisu srpskoga jezika iz 2010, pa je pozivanje na isti nevažeće. Jedino nam je Odbor za standardizaciju izneo vlastito mišljenje, s kojim se ni oni sami ne mogu usaglasiti. Naime, na početku teksta oni navode da bi transkripciju trebalo izbeći kada je fraza duža od tri reči. Međutim, oni u nastavku teksta preporučuju oblik Chrome (za program), Facebook (za kompaniju) i Electronic Arts radi prepoznatljivosti i opšteprihvaćenosti. Kao i mišljenje odbora da bi na Vikipediji trebalo pisati isključivo ćirilicom, i ovo mišljenje se faktički ne može sprovesti. Stoga je zajednica pokrenula raspravu, a kasnije i glasanje da se imena pišu isključivo izvorno, a mnogi argumenti izneti su u samom predlogu. Odluka je svakako ostvarila željeni efekat. Mislim da je dovoljno pogledati ovu statistiku, koja pokazuje da je članak o grupi One Direction postao desetostruko posećeniji nakon premeštanja. Time dopiremo do više ljudi i potencijalno možemo pridobiti još urednika koji će ispravljati i dopunjivati članke iz te tematike, ali i bilo koje druge. Zar to nije i cilj Vikipedije? S druge strane, slažem se sa Željkom da je odluka u trenutnoj formulaciji malo konfuzna. „Softver” i „kompanije” zaista jesu široki pojmovi. Trebalo bi je zapisati u obliku smernice i dodati da se ona odnosi samo na lična imena. Dakle, reči poput „imejla” i „interneta” moraju ostati u tom obliku. Nipošto „email” i „Internet”! Razlog je zato što su to pozajmljenice, anglicizmi, i kao takvi skloni su procesu prilagođavanja, tj. transkripcije. Mogu se i prevoditi, npr. „e-pošta” (koja se upotrebljava nešto ređe). — Aca ^{💬 ● ❤️️} 12:10, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Vikipedija je preko 15 godina ispisivana na transkripciji i po tom osnovu je stvoreno preko 600 hiljada članaka. Neodgovorno je da se ovdje igramo parlamenta i da svrha Vikipedije bude donošenje odluka na svakih par mjeseci. Ako nešto u transkripciji ne valja to se onda mijenja u segmentima (npr. ovdje predložene muzičke grupe i igrice) i provjeravaju se efekti toga. Donesena je neozbiljna odluka da se ukine transkripcija, promijenjeno je par naslova i neko je proglasio da je završen posao. I onda ide neka nova odluka, parlament mora raditi. Odbor za standardizaciju je taj koji standardizuje srpski jezik (ma koliko neki imali želju da sebe uzdižu, a ponižavaju MS i SANU) a ne urednici Vikipedije. Mi samo možemo iz tehničkih razloga da pravimo minimalne intervencije u nekim segmentima, uz solidno obrazloženje zašto tako radimo, a ne da maksimalistički preuzimamo na sebe ovlašćenja autora Pravopisa. Ovo je Vikipedija na srpskom jeziku a ne vikipedija na uredničkom jeziku. Ili ako je bal neka je maskenbal, a ne da se naknadno i proizvoljno „prisjećamo” na koje mi nazive u stvari nismo mislili iako smo tako napisali. — Željko Todorović (razgovor) 13:17, 3. mart 2021. (CET) s. r.

 Komentar: Apsolutno za ukidanje ovog pravila. Ono što piše Aca da područje transkripcije uopšte nije standardizovano u Pravopisu srpskoga jezika, gde on u nastavku zaključuje da pozivanje na njega je nevažeće, ne samo da nije tačno, već je i neprimereno.

U Pravopisu je jasno naglašeno da je transkripcija osnovno načelo za pisanje stranih naziva u ćiriličkom pravopisu, i da samo izuzetno se primenjuje izvorno pisanje stranih naziva. Takođe, i u odgovoru Odbora za standardizaciju nigde nije pomenuto da se nazivi muzičkih grupa, video-igara, kompanija i softvera isključivo pišu izvornom grafijom. Ovo pravilo je suštinski u suprotnosti sa pravopisom i kao takvo je neprihvatljivo i samim tim ništavno, tako da nema potrebe za glasanjem. Verujem u dobre namere, ali bi neki trebalo da se malo spuste na zemlju jer nije na nama ovde da uvodimo nove standarde u srpskom jeziku. Lackope (razgovor) 16:34, 3. mart 2021. (CET)

Ne bi škodilo podsetiti se pravopisa. Područje transkripcije stranih ličnih imena i toponima itekako jeste obrađeno, ali o transkripciji softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara nema ni reči. Dalje, pravilo koje je jasno naglašeno odnosi se upravo na strana lična imena i toponime. Takođe, neprimereno je nazvati odluku dvanaestoro urednika ništavnom, pritom navodeći gotovo nikakve argumente, već pozivajući na „spustanje na zemlju”. Svako dobro. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 17:29, 3. mart 2021. (CET)

Naravno da ne bi škodilo:

Sa stvaranjem nacionalnih ćirilica ugasila se mogućnost izvornog pisanja tuđih imena, kako iz grčkog tako i iz slovenskih ćiriličkih jezika. Tako je prilagođeno pisanje postalo opšte pravilo ćiriličkih pravopisa..

— Pravopis srpskoga jezika

Ovde se ne pominju lična imena i toponimi, tako da ovo što si napisao predstavlja samo tvoje slobodno tumačenje. Naravno da je neprimereno reći da je Pravopis nevažeći. Sve što je u suprotnosti sa Pravopisom je ništavno, sviđalo se to nekom ili ne. Argumenti su navedeni, dobio si i odgovor od Odbora koji si ignorisao i zamislio da bi mogao ovde da standardizuješ srpski jezik, bez ljutnje, prešao si granicu, spusti se na zemlju. Dobro i tebi. Lackope (razgovor) 18:02, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Provjerljivost i pouzdanost Vikipedije se postiže time što članke vezujemo za određenu literaturu, između ostalog i Pravopis. Pa po tome članci nisu izmišljotina urednika već nešto što stoji u literaturi, a mi samo sakupljamo i prenosimo na uvid čitaocima. Ne sudimo šta je istinito a šta lažno niti sami nešto stvaramo. Nikada neće nestati ona najčešća kritika naše Vikipedije „da tu svako može pisati šta god hoće” posebno kada bi javnost i saznala da se dio nas tako i ponaša i piše/odlučuje šta god hoće. Vikipedija treba da izađe iz režima parlamenta i vrati se u enciklopediju. Evo ja narodni poslanik Ž. Todorović jedva čekam da vidim o čemu ćemo mi moćnici odlučivati sljedeći mjesec. — Željko Todorović (razgovor) 17:41, 3. mart 2021. (CET) s. r.

 Komentar: Smatram da se manje konfuzije javlja ukoliko se ostavi u izvornom obliku, posebno što na skraćenicama gubi smisao kao što se može videti na članku VNBA. Teško se može postići saobraznost; pojedine transkripcije su jednostavne, čitljive i prijatne za oko pa ima smisla raditi transkripciju, dok druge stvaraju dosta konfuzije pa ih treba izbegavati. Filipović Zoran (razgovor) 18:36, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Ova oblast je dosta komplikovana i gotovo je nemoguće usvojiti pravilo po kojem će se dobiti jednobraznost. Neke muzičke grupe treba da se pišu u izvornom obliku, a neke ne, zašto bi se Bitlsi pisali u izvornom obliku ako je ime grupe sasvim ok u transkribovanom obliku? Jednostavno, jednobraznost je teško postići, transkribovati sve što može, što je preporučljivo, a ostaviti u izvornom obliku ono mora da bude tako. Podržavam izmjenu pravila. -- Vux33 (razgovor) 19:02, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Mislim da sam shvatio o čemu se radi. Mislim da je u redu ako većinu stvari bi trebalo da se piše ćirilicom kao za gradove (Tokio, London, Pariz...), ali da se piše ćirilicom za softvere, video-igrice, pesme i dr.? Ne slažem se, jer bi uopšte izgledalo čudno, npr. kao: Grand Teft Auto: Vajs Siti, Pauerpoint, Javaskript... Stvarno ne bi imalo smisla. Mislim da stvari iz uređaja i dr. bi trebalo da se pišu kao njihovo originalno ime, a da sve ostalo može da se piše izvornom grafijom. Miloš Radisavljević (razgovor) 19:36, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Svakako nisam za da se radi transkripcija u imenima bendova, video igara, filmova i slično. Pretraživost je sigurno veća i bolja kada se sve ostavlja u izvornom obliku. Delimično možda ali potpuno ukidanje - veliko ne. Vilena66 (razgovor) 19:41, 3. mart 2021. (CET)

 Komentar: Pravopis srpskog jezika je obradio transkripcije sa jako malo jezika. Šta ćemo sa onima koji nisu obrađeni. Kako transkribovati ime neke korejske kompanije, indijske muzičke grupe, itd. Kineska kompanija je Sjaomi ili Šaomi? Da li je muzička grupa Nju kids on d blok ili Nju kidz on da blok i šta uopšte to može da znači na srpskom jeziku. Kako bi izgledala transkripcija za grupu Booker T. & the M.G.'s – Buker ti end da em-džis? Model ponašanja treba da nam bude ruska vikipedija kao najveća ćirilična enciklopedija koja je te stvari rešila veoma efikasno.

Na kraju krajeva, Vikipedija je „živi organizam” i nije čudno da se kao i svako drugo živo biće razvija i napreduje. Da se pojedinaca pita mi bi i dalje imali interfejs iz 2006. godine. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:51, 3. mart 2021. (CET)

Nisam siguran da li si baš u toku, ali po ovom pravilu svaki naziv na stranom jeziku neke kompanije se ne transkribuje, što je u suprotnosti sa pravopisom. Lackope (razgovor) 21:56, 3. mart 2021. (CET)

Glasno sam se pitao šta ako se usvoji pravilo o obaveznoj transkripciji? Šta i kako onda raditi u tim slučajevima? ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:35, 3. mart 2021. (CET)

Ovde je tema pravilo o obaveznoj netranskripciji. Ako bi neko pokrenuo pitanje o obaveznoj transkripciji, da postane pravilo, onda ni to ne bi bilo u skladu sa pravopisom jer se po njemu ostavlja mogućnost za izvorni oblik. Slično je navedeno i u preporuci Odbora za standardizaciju. Lackope (razgovor) 00:08, 4. mart 2021. (CET)

 Komentar: Ruski govor mnogo lakše prilagođava ostatak teksta nominativnom obliku izvorne grafije. Kod nas nije tako i kroz cijeli tekst bi se javljali oblici Facebook-a, Instagram-u, YouTube-ovi. A takvo nešto nije pravopisno preporučivo, a i dosta je naporno pisati članak i zarad sitnih riječi mijenjati ćirilicu pa latinicu, stavljati oznake za transliteraciju. Kod nas se uglavnom višečlanim stranim nazivima (koji se ne transkribuju) u nominativu prilagodi ostatak teksta/govora, ali sve jednostavne strane riječi mijenjamo po padežima gdje nam u rečenici odgovara, kao i sve domaće riječi. Ruska vikipedija, pored ruskog pisanja koje se lakše prilagodi nominativnom obliku, donijela je dosta precizna pravila. Kod nas pojmovi „softveri” i „kompanije” nisu precizirani ni u kom smislu (da li su neke novine samo novine ili i kompanija, da li je društvena mreža samo mreža ili i kompanija, da li je televizija samo program ili i kompanija...). I to je glavni razlog zbog čega sam se odlučio da takve stvari predložim za poništavanje, zbog velike nepreciznosti i samim tim nesprovodivosti tih pravila. Administratorima, ali i svim urednicima, mora biti jasno šta se pod nečim podrazumijeva. Jasni pojmovi u prethodno usvojenom pravilu samo su muzičke grupe i igrice. — Željko Todorović (razgovor) 22:17, 3. mart 2021. (CET) s. r.

Za početak reci zašto si menjao oblik Vikipedija u Wikipedia kada se taj oblik ni u kom pogledu ne odnosi na ovo pravilo?

 Komentar: Oblici koji u transkripciji odgovaraju duhu srpskog jezika nisu problem, to je jasno svima. Problem su termini sa nepreciznim transkripcijama i rogobatni nazivi na srpskom jeziku. I bilo bi lepo da kažeš kako te probleme rešiti, pošto predlažeš ukidanje jednog smislenog rešenja, a koje bi zamenilo šta? Termini Vikipedija, Instagram, Fejsbuk,Jutjub su se odomaćili u srpskom jeziku i postali su njegov sastavni deo, baš kao i gomila drugih tuđica kroz istoriju. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:35, 3. mart 2021. (CET)

Vikipedija je internet platforma kao i sve druge što su prebačene na originalni naziv (a nisam ih ja prebacio već drugi urednici nakon izglasavanja pravila). Ti pričaš kako neki nazivi koji odgovaraju duhu srpskog jezika nisu problem, a oni jesu problem po ovom pravilu. Ovo pravilo nalaže da se sve mora ostavljati u originalu, pravilo ne prepoznaje duh srpskog jezika. Ukidanjem pravila ne uvodi se obavezna transkripcija nego se ukida obavezna netranskripcija. Nije se trebalo ići maksimalistički u nešto što ne možemo sprovesti, a ne može se sprovesti izmjena par stotina hiljada članaka nakon odluke na o-ruk. Može se u budućnosti segmentarno nešto pokušati uraditi, ali ne koristiti pojmove poput „softver” pod kojim se gotovo sve podrazumijeva što ima na kompjuteru i internetu. Ovo pravilo ne prepoznaje odomaćene oblike, oni mogu biti prepoznati samo ako se ukine pravilo i primjenjuje Pravopis (koji i sam ne propisuje obaveznu transkripciju — već za nešto da, za nešto ne).— Željko Todorović (razgovor) 22:57, 3. mart 2021. (CET) s. r.

 Komentar: Ja sam za delimičnu izmenu i preciziranje pravila (već sam naveo zašto mislim da je reč poništenje trebalo izbegavati u ovom slučaju), prvenstveno u oblastima softvera i kompanija. S druge strane, ne možemo svugde postići jednoobraznost, ali muzičke grupe nisu jedan od takvih primera. Tu treba ići na izvornu grafiju za sve grupe u svim situacijama u kojima postoji mogućnost (u ovoj oblasti vrlo velika) da se čitalac prvi put sreće s transkribovanim oblikom. To u praksi znači da naslov članka uvek ide izvornom grafijom, ali obavezno uz transkribovani oblik u uvodnoj rečenici odmah u zagradi i pravljenje odgovarajućeg preusmerenja. Članci o albumima i pesmama u uvodu i infokutiji obavezno uz izvornu grafiju naziva muz. grupe. U tabelarnim spiskovima i nabrajanjima izvođača nazivi muzičkih grupa uvek izvornom grafijom (tu nema promene kroz padeže, pa ni muka sa crticama). U tekstovima ostaviti određeni stepen slobode, kao što ga ima i u drugim oblastima. Ne može se na prvo mesto stavljati oblik koji se čak ni u stručnim izvorima na srpskom jeziku ne navodi uopšte ili se pominje u zanemarljivom broju slučajeva. Mislim, može sve, ali takvo rešenje nije u službi jezika, a nije ni u službi čitanosti projekta. — DJ0302 (razgovor) 12:55, 4. mart 2021. (CET)

I sam formalni predlagač prošle odluke, urednik Aca, ovdje je rekao da su pojmovi softver i kompanije zaista problematični i dao je neke okvirne sugestije kako bi možda bilo bolje. Ako bi se odlučili za djelimično ukidanje nije isključeno da neko u budućnosti predloži izvornu grafiju i za neke druge stvari, ali to treba da bude nedvosmisleno i precizno kao za muzičke grupe i igrice. Na preciznim pojmovima se možemo i precizno opredjeljivati za da ili ne, kod pojmova softver i kompanije ne znamo ni o čemu se zapravo opredjeljujemo. — Željko Todorović (razgovor) 14:47, 4. mart 2021. (CET) s. r.

 Komentar: Na prvom glasanju sam bio protiv, jer nisam bio za to da se forsira netranskripcija, čak i tamo gde je transkripcija ustaljena i široko prihvaćena. Mislim da treba potpuno ukinuti pravilo, jer mislim da ne treba ni da imamo pravil o ovome. Ovakve stvari uređuje pravopis i ne znam što bismo mi tu nešto odlučivali, jer generalno treba da se ravnamo sa pravopisom. Treba da postoji sveobuhvatni vodič za pravopisanje stranih imena i naziva, koji bi sažvakao načela iz pravopisa i ostalih kompatibilnih odluka Odbora, ali ne vidim zašto bismo to izglasavali kao pravilo -- nije na nama da to radimo. — F± 22:51, 5. mart 2021. (CET)

 Komentar: Ja sam protiv. Treba sve ostaviti u izvornoj grafiji, uključujući i strana vlastita imena. Pravila transkripcije u pravopisu srpskog su ionako loša i treba da se promene što pre. RexOxladeChamberlain (razgovor) 14:50, 6. mart 2021. (CET)

@RexOxladeChamberlain:, s koje naučne distance konstatuješ ovo, ako nije problem. Ovo je smeo sud, ali nije potkrepljen činjenicama. Ako daješ sud da je nešto „loše”, moraš to da potkrepiš što tvojom stručnom spremom, što činjenicama. Ti tvrdiš da su doktori filoloških nauka, dakle doktori, smislili loša pravila vervoatno iz neznanja(?). Nije sporno imati svoj sud, nemojte misliti da na ciljam na to da nemate prava na sud, tj. da onaj koji nije naučnik nema prava da iznosi sudove. Naprotiv. Samo kažem da ako kaže neko da je nešto loše, on mora da iznese i pitanje „zašto?”. Bog ti pomogao. Ničim neizazvan (razgovor) 05:03, 7. mart 2021. (CET)

@Ničim neizazvan:, od spreme diplomirani filolog, iako mislim da to sad nije relevantno diskusiji, ali eto, da ne bude da pričam o nečemu u šta se ne razumem. Činjenica je da pravila transkribovanja iz pojedinih jezika nisu napravljena lepo. Ne bih da ulazim previše u materiju sad, ali engleski je dobar primer inkonzistentne transkripcije. Uostalom, zbog toga se više manje i vodi ova rasprava. Smatram da nije relevantno da li su ova pravila odredili doktori ili ne, jer je očigledno da neki od njih nisu uradili dobar posao. Primera radi, pravila transkripcije islandskog i švedskog su dosta loše smišljena, iako je profesor Rajić bio jedan od najvećih intelektualaca i naučnika u istoriji ove zemlje. Srbistička katedra, kao i Matica srpska i SANU, postavljaju se prema ikakvim promenama bilo kog tipa kao prema đavolu, što je em tvrdoglavo, em jedan od nuspojava rukovodstva i članstva koje vrlo otvoreno naginje ka fašizmu. To je već problematika za neku drugu diskusiju već, ali poenta moja i dalje stoji - pravopis ne treba da se uzima kao referentna tačka za transkripciju, stoga slobodno možemo da je izbegnemo u datim situacijama. RexOxladeChamberlain (razgovor) 16:41, 7. mart 2021. (CET)

 Komentar: Protiv sam potpunog poništenja. Budući da Pravopis nema jasno definisana pravila po pitanju transkripcije raznoraznih pojmova, smatram da nema ništa loše u tome da mi imamo stilski priručnik u kojem ćemo nejasne stvari standardizovati onako kako je najpraktičnije i najpoželjnije; ne želim da se bavim moralnim pitanjima ko ima „pravo” da nešto standardizuje u jeziku, to nas neće nigdje dovesti. E sad, vidim da većini problem ne predstavljaju video-igre i muzičke grupe, što je u redu, pa hajde da se pozabavimo konkretnim definicijama ovog ostalog. Zato bih zamolio Željka da za početak navede konkretne primjere, odnosno članke, koji mu nisu jasni da li spadaju pod softver ili ne jer ja trenutno ne vidim nejasnoća po tom pitanju kad pogledam odgovarajuću kategoriju, pa ćemo se onda baciti na kategoriju kompanija. – Srđan (razgovor) 10:29, 7. mart 2021. (CET)

Mi možemo pokušati da nešto pobliže uredimo kada to nije uradio Pravopis, ali ne tako što ćemo ga kršiti. Ovo usvojeno pravilo zabranjuje da se koristi neki transkribovan oblik zapisan u Pravopisu srpskog jezika, a mi smo Vikipedija na srpskom jeziku tj. jeziku koji je upravom standardizovan tim Pravopisom. Takvo nešto je dugoročno neprimjenjivo i unosi razdor u uredničku zajednicu. Pojam softver je sveobuhvatan što se da vidjeti i u kategoriji koju si naveo. Ni približno precizan i određen kao što su pojmovi grupe i igrice. Ukoliko bismo se glasanjem odlučili za djelimično ukidanje, apsolutno je svakome dozvoljeno da u budućnosti pokuša da to polje uredimo preciznije. Mora se pojam softver raščlaniti na internet platorme/zajednice, programske jezike, računarske i mobilne aplikacije, tekstualne i druge programe i sl. Dati jasna uputstva i adminima i svim urednicima kako se ponašati u nekim slučajevima, a ne tražiti tumačenja po Trgu ili u međusobnim razgovorima. Isto važi i za kompanije na stranom jeziku, a i uopšte za sve profitne i neprofitne organizacije (fondacije, ustanove, NVO...) Već sam prethodno spominjao, lako je sa nekim kompanijama. Ali da li su novine kompanija, da li su televizije kompanija itd. Kako mi pišemo nazive stranih novina ili televizija kada su same po sebi i kompanije, a kako pišemo one koje nisu već tamo neka kompanija gospodari sa više novina ili televizija. Pa i internet zajednice su nekada i softver i kompanije. Sve to zahtijeva par ozbiljnih diskusija na Trgu, a onda eventualno i zvaničnu raspravu/glasanje ukoliko bi se došlo do preciznih pojmova koje želimo da uredimo na projektu, a što je Pravopis možda propustio. U ovome trenutku pojmovi muzičke grupe i igrice ne dozvoljavaju proizvoljnosti (i tu možemo na prvu reći kako nešto želimo), a pojmovi softver i kompanije kao da prizivaju proizvoljnosti. Ne možemo dozvoljavati, ni pred sobom ni pred čitaocima, da neke nazive onlajn zajednica transkribujemo jer nam se tako može, a neke ostavljamo u originalu, a usvojili smo pravilo po kome sve ide u originalu (što je samo po sebi pravilo maksimalističke prirode i kršenje Pravopisa, a ne stilski priručnik). — Željko Todorović (razgovor) 16:59, 7. mart 2021. (CET) s. r.

Opet, ne vjerujem da možemo u potpunosti na jednu, a ni na drugu stranu, barem sad-zasad (npr. u onom mišljenju koje je Aca dobio od Odbora isto navode da je u nekim slučajevima bolje koristiti izvorni, a u drugim prilagođeni oblik riječi, tako da ako ni oni nemaju jednobraznost, nećemo ni mi imati). Slažem se da su kompanije nejasan termin: šta raditi sa sajtovima, npr? Bi li njih trebalo pisati u originalu ili ne? Ili šta sa sajtovima koji su ujedno usluge / servisi, a nemaju svoju aplikaciju (pa nisu softver, striktno govoreći); pod tu kategoriju mogao bi ići Google Fonts. Jedino što mi trenutno pada na pamet jest da bismo se mogli voditi istim principom kojim se služimo za filmove i serije, odnosno ako postoji zvanični prevod aplikacije / veb-sajta na naš jezik da taj koristimo, a dotada izvorni. – Srđan (razgovor) 19:03, 7. mart 2021. (CET)

Niko i ne traži da se ide na jednu ili drugu stranu jer i sam Pravopis to ne predviđa. Pravopis ne predviđa obaveznu transkripciju niti obaveznu netranskripciju. Pravopis predviđa da se transkipcija primjenjuje u načelu/pravilu, ali da su naravno dozvoljeni izuzeci. E mi te izuzetke valjda na neki način možemo odrediti i da nam to bude stilski priručnik. Ali to treba da bude precizno kao za grupe i igrice. I zakoni u državi nešto u pravilu regulišu, ali gotovo svaki zakon u samom zakonu ima precizno navedene izuzetke. Tako da nikakav regulator u svijetu ne uspijeva da propiše pravilo bez izuzetaka. Mi ako se odlučimo na poništenje neodređenih pojmova softver i kompanije to onda može biti svojevrsna uvodna rasprava za neku buduću raspravu koja će pokušati da precizira neke stvari. Mi čak i veb-sajtove/društvene mreže/aplikacije ne možemo takoreći staviti pod jedno pravilo već ih dijelimo na one popularne (koji su se svuda odomaćili pod transkripcijom jer su jednostavni sa jednom ili dvije riječi) i ostale manje popularne/komplikovanog naziva. Tako da ako nakon eventualnog poništenja mislimo da izvornu grafiju u budućnosti treba proširiti i van igrica i muzičkih grupa onda to treba predvidjeti do tančina. — Željko Todorović (razgovor) 20:04, 7. mart 2021. (CET) s. r.

 Komentar: A šta mislite o verziji koju primenjujemo u biologiji? (a standard je kroz sve jezičke Vikipedije) : netranskribovane - latinske - nazive u naslovu stavljamo u kurziv a naše narodne nazive pišemo redovnim naslovom. (Podsećam da u stručnim predmetima Pravopis ima druga pravila, jer struka sama odlučuje šta "sme" i šta ne "sme" i kako pisati. To se delimično odnosi i na umetnost (muziku), a posebno na medicinu. Pogledajte cirkus koji je nastao oko pisanja korone-virusa. Pravopisni puristi su predlagali da se piše virus korona, ali su ispali smešni. Neracionalnim korišćenjem Pravopisa - datom slučaju transkirbovanjem svega - ne samo da dovodimo sebe u problem, već i ceo projekat. Ja predlažem racionalni kompromis.—Jozefsu^Razgovor 10:11, 8. mart 2021. (CET)

Sam predlog je postavljen kako ne treba. Ukidanje pravila bi vodilo u haos, a ako već ima manjkavosti onda bi trebalo da se dorađuje i dopunjuje, a ne da se ukida jer su neke stavke nedorečene (možda). — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:54, 8. mart 2021. (CET)

Nikakvog haosa ne bi bilo jer prethodno pravilo uopšte nije sprovedeno. Promijenjeni su naslovi nekih članaka, a u tekstovima većine tih članaka ostale su transkripcije, a da ne spominjemo sve ostale članke u kojima se spominje fejsbuk, instagram i sl. Tako da ni 1% od Vikipedije koja je preko 15 godina građena na transkripciji nije načeto. — Željko Todorović (razgovor) 19:46, 8. mart 2021. (CET) s. r.

Ako bolje razmilim (o samom pravilu) to da se nazivi muzičkih grupa isključivo pišu netranskribovano deluje malo rigidno. Šta fali ako se napiše grupa Kvin? A nije sporno ni ovakav naziv za istu Queen (muzička grupa). S druge strane Majkrosoft Vindous izgleda strašno, budimo realni. Od toga još gore je kad imamo naslov Microsoft (latinicom) a samo dve rečenice kasnije imamo "Majkrosoft ofis" jer izgleda kao nekonsistentnost – na primer kada čitaš neki rad prvo napiše "korona-virus (na latinskom Coronavirus)" pa u nastavku uvek koristi istu formu sa kojom je započeo pisanje (ne skače sa originala na transkripciju) ili se jednostavno dodaje "(u nastavku Coronavirus)"... Znači pravilo samo treba dobro definisati. Ali problem nije lak, vidim da se uključio i filolog, trebalo bi njega (po)slušati, ali šta ako i on prenosi samo svoj subjektivni stav? Mislim da je jezik "živa" kategorija, treba da postoji mesto mudroj upotrebi Pravopisa, a da se ipak ne krše osnovna pravila. Postoji izreka izuzetak jača pravilo :)—Jozefsu^Razgovor 19:04, 8. mart 2021. (CET)

Latinski nazivi, posebno nazivi vrsta, nemaju veze sa transkripcijom. Oni se pišu u originalu tako da transkripcija nema ništa sa latinskim jezikom. A cilj ove rasprave i glasanja i jeste da se ukinu neodređeni pojmovi poput softver i kompanije, a zadrže precizni pojmovi muzičke grupe i igrice, i da onda eventualno u budućnosti nastanu i drugi precizni pojmovi. Pravopis srpskog jezika je određene muzičke grupe transkribovao, što znači da su takvi nazivi u ustaljenoj upotrebi, a mi nećemo druge originalne nazive bez Pravopisa da transkribujemo već iz zadržavamo takve kakve jesu. Naravno, ako bismo usvojili ovo ovdje. — Željko Todorović (razgovor) 19:46, 8. mart 2021. (CET) s. r.

Besjede su završene (prim. aut.). Ničim neizazvan (razgovor) 16:17, 13. mart 2021. (CET)

Zaključujem raspravu u svojstvu predlagača. Na glasanje će se staviti predlog o djelimičnom poništenju tj. poništenju pisanja izvornom grafijom softvera i kompanija, a zadržavanje takvog pisanja muzičkih grupa i video-igara. — Željko Todorović (razgovor) 16:27, 13. mart 2021. (CET) s. r.