Википедија:Računarska terminologija/hard disk

hard disk je ostatak starih vremena. I ameri ređe koriste hard disk jer je flopi (meki) disk iščezao. Prosto nema potrebe više naglašavati tvrdi/meki disk. Kada se danas kaže disk misli se samo na jednu vrstu. U tom smislu je i treba koristiti sem u tekstovima gde je moguće i pojavljivanje druge vrste diska. -- JustUser  JustTalk 17:52, 9 januar 2006 (CET)

Kratka istorija imena

• Bili jednom diskovi - okrugli k`o i svi drugi. Neki su bili savitljivi (u engleskom to nazvaše flexible ili floppy) a pojedinci su ih zvali i "mekani" iako je to diskutabilno. Drugi su bili sigurno tvrdi, a uz to i čvrsti. U engleskom su upotrebili "tvrdu" reč (hard) da nazovu tu spravu.

• Prvo nije postojala razlika između uređaja i diskova (vezano za "tvrdu vrstu"). Diskovi nisu mogli biti izvađeni - bili su neizmenljivi i bilo ih je 50. Onda su ih napravili izmenjljivim, pa je uređaj bio jedan "frižider" (eng. hard disk drive ili kraće ali neprecizno hard drive) a "diskovi" (eng. hard disk) jedan veliki i ne baš tako lagan paket.

• Onda im je dosadilo da ih menjaju a bilo je i teško da se održi preciznost pozicioniranja, pa ne samo da su ih ponovo napravili neizmenjljivim, i to čak "hermetički zatvorenim". Ne samo da nisu mogli da budu zamenjeni nego više nisu bili ni vidljivi. Prvu vrstu ovih je proizvođač od mila nazvao "Vinčester" ... po oružju. Ovo ime je dugo korišćeno za tvrde diskove kao što:

• u engleskom "to xerox" znači "fotokopirati"
• u engleskom "kleenex" znači i "maramica"
• kod nas "digitron" znači "kalkulator"

... iako su sve to imena kompanija.

Danas se izraz "tvrdi disk" u odgovarajućim prevodima koristi u engleskom (jel da?), ruskom, bugarskom, hrvatskom, poljskom, slovenačkom i možda još nekim (ne rezumem te jezike pa ne mogu ništa da tvrdim). Izraz "čvrsti disk" se koristi bar u nemačkom i još nekim srodnim jezicima.

Kod nas se naziv "tvrdi disk" koristi bar od sredine 1980-tih godina a verovatno je nastao i ranije. Tokom nastanka "hrvatskog novogovora" i nekih ranijih domaćih pokušaja da se reši pitanje (nekih drugih) računarskih izraza pojavile su se i interesantne (vrlo opisne i, šta više, korektne) ideje kao što su "čigrasto velepamtilo" i "čvrsnik" ... u raznim vicevima. Šteta što zvuče kako zvuče jer je prvi naziv ubedljivo najprecizniji u svim jezicima koje mogu da raspoznam a drugi najkraći. --Asusnjar 21:33, 9 januar 2006 (CET)

--Asusnjar 21:33, 9 januar 2006 (CET)

Hard disk vs. Tvrdi disk

Napomena: Diskusija je (u potpunosti) preseljena sa drugog mesta ovde.

Hard diskovi su odavno "tvrdi" a bez malo muke nikad nećemo ni doći do naših reči. Uvek je lakše ukrasti tuđu. Inače, pogledaj Vikipedija:Uputstva za pisanje članaka - Tim/računarstvo i informatika --Asusnjar 06:27, 8 januar 2006 (CET)

Kakvi crni "tvrdi diskovi"??? To je cist hrvatski novo-govor. Ako prihvatimo "tvrdi disk" mozemo odma da dodamo "cigrasto velepamptilo"...Vuk 06:47, 8 januar 2006 (CET)

Ne radi se ni o kakvom hrvatskom novogovoru. Izraz je u upotrebi bar od 1980-tih (svedok sam) a poslednji put sam čuo upotrebu juče, od kolege. "Čigrasto velepamtilo", "čvrsnik" i ostalo su mnogo kasnije "uvedeni" u jezik i viceve. --Asusnjar 15:46, 8 januar 2006 (CET)

Baš sam razmišljao o tome kada sam prvi put čuo izraz "tvrdi disk", pokušavajući da budem precizniji od "1980-tih". Mogu da kažem da sam ga čuo u Beogradu, od Srba, u tadašnjoj ulici "Maršala Tita" u jednoj instituciji, ne pre kraja 1983. a ne posle 1986. S obzirom da se radilo o opisu računara stare generacije (hibrid tranistora i integralnih kola, procesor je bio "frižider" za sebe), može se lako pretposativi da je izraz bio daleko stariji... Ja ga samo nisam čuo ranije zato što nisam ni znao za računare pre 1983. Inače, drugo ime za istu stvar u to vreme je bilo "Vinčester (disk)"... Dakle ako je ovo nečiji govor, srpski je, i možda su u novohrvatskom odlučili da ga preuzmu kao dobrog (ako su ga preuzeli, proveriću)...--Asusnjar 18:01, 8 januar 2006 (CET)

Ko je prvi sta video i cuo mislim da nema nikakve veze. Takodje mislim da je nemoguce utvrditi koji je termin prihvacen na hrvatskom jeziku, kao sto vidis ni mi ne mozemo da se dogovorimo. A vrlo je diskutabilno da li su hrvati prihvatili neki termin kao "dobar" ili kao "los".

Danas sa imao priliku da razgovaram sa jednim profesorom na informatici, on tvrdi da se termin "hard disk" na srpskom koristi od pojave Seagate-ovog uredjaja 1980 godine. Pre toga je postajao manje vise samo jedan termin, "Winchester". Ajde da nadjemo neke cinjenice oko kojih se mozemo sloziti.

U krajnjoj liniji ko voli da pise "hard" nek pise "hard", a ko voli da pise "trvdi" nek tako pise. To je slucaj i sa "integralno kolo" i "integrisano kolo", kao i "operativni sistem" i "operacioni sistem". Vuk 20:08, 9 januar 2006 (CET)

Ne možeš da porediš razliku između "operativni" i "operacionog" sa razlikom između "prozora" i "uindoua". 2. Ova strana služi da bi bili dogovoreni i uvedeni neki standardi. Bez istih strane reči zbunjujuće početnicima neće nestati a konfuzija će biti samo jo veća - hm, da li je "hard disk" isto što i "hard drajv" ili je pak u pitanju "tvrdi disk"?

Što se tiče (ne)slaganja ja, koliko vidim, taj "profesor na informatici" ti je je rekao praktično isto što i ja. To što gomila ljudi više voli da koristi englesku reč nego postojeću i dobru srpsku je jedan od problema koji imamo. Ja posebno volim i koristim primere sa hemendeksom i bekendeksom, a "zlatne deli 6" jabuke su kategorija za sebe. Dakle hoćemo li da razgovaramo ili vazgovavamo o mivu? Ako ti je do nastavka diskutovanja konkretno o tvrdim diskovima onda ajde da to diskutujemo dalje na mestu za to, a ne ovde.

--Asusnjar 21:10, 9 januar 2006 (CET)

---

Nastavak diskusije posle preseljenja.

---

Uf, bas sam se namucio razmisljajuci sta i kako da ti odgovorim na ovo. Ipak pretpostavicu da si dobronameran vikipedijanac, i da su tvoji komentari konstruktivni. Ja radim na FTN-u u Novom Sadu i retko srecem ljude koji bi napisali "uindous", tako da i ne razmisljam u tom pravcu, ti verovatno imas drugacije iskustvo. U svakom slucaju nema potrebe da brises "hard disk" i "flopi disk" jer i sam znas da se ti termini koriste. Ono sto mene najezi jeste kad odem na www.jezik.org i procitam:

b) pomoć Majkrosoftu, Eplu, Aj-Bi-Em-u i drugim komercijalnim proizvođačima u posrbljavanju njihovog softvera

To znaci da ni na najvisem nivou ljudi ne razmisljaju, sta onda mi da radimo.

Posto vidim da ti je stalo, ti uradi kako hoces, a ja cu za sad pokusati da radim na clancima u kojima nema neizvesnosti, recimo dekadni i binarni brojevni sistemi, softver i informacija.

Vuk 04:22, 10 januar 2006 (CET)

Baj d vej, moj omiljeni amerikanizam je "malboro lajts sto es"

Vuk 04:37, 10 januar 2006 (CET)

Apsolutno se slažem za Eplove, Ajbiemove i slično. Što se tiče toga, stvar je, ustvari jednostavna. Možemo li da napišemo "Majkrosoft" ili "Mikrosoft". Možemo. Ali verovatno možemo sutra da odemo i registrujemo tu firmu u Beogradu zato što još ne postoji. Microsoft je neka druga firma, bar dok se i oni ne registruju pod srpskim imenom (ćirilicom ili latinicom svejedno - uvek možemo da konvertujemo, kao npr. "Lada").

Pogledaj Vikipedija:Uputstva za pisanje članaka - Tim/računarstvo i informatika.

Takođe se slažem da je "hard disk" jako često korišćen izraz. Lagao bih sam sebe i ostalima da nije. I sam sam ga nebrojeno puta javno koristio (npr. u PC PRESS člancima). Moja poenta je da ovo nije klasični enciklopedijski članak već vodič "Vikipedija piscima". Vodič sadrži predloge a ne zabunu. Ono što bih ja želeo da vidim tu da kao neko ko ne ume da priča "računarski srpski" nego "računarski srbgleski" da dođem ovde i nađem odgovor na pitanje "kako se na srpskom kaže buffer?" a ne da nađem da može i ovako i onako i na još pet načina. To je jasno da može - bitno je šta je standard Vikipedije, i u kojim situacijama. Mislim da kao standard treba da usvajamo srpske varijante kad god postoje, a ostale preusmerimo. Tako sam, npr. uradio i sa "tvrdim diskom" - pogledaj spisak preusmerivača na članak. Obe direktne srpske varijante zajedno sa engleskom su date na početku članka. Sve je tu, ali se odmah zna koje su poželjnije varijante.

Što se tiče reči "uindou" ja sam je čuo mnogo puta u srbgleskom - npr. "otvori onaj uindou". Nisam ga nikad video napisanog, ali po Vuku bi bilo tako. Nikako "vindov" ili "vindou". Kada bi, inače stvari pisali kako se stvarno izgovaraju kako treba, pa i u slučaju "hard diska" imali bi malo veće probleme... zašto ne (kvazi) londonski "haad disk" (nečujno r koje praktično zvuči kao "a") ili američku varijantu sa "mekanim R" koje ne znam kako bolje da napišem sem "haavd disk". Po tome smo najbliži Škotima, koje inače ne zovemo njihovim rođenim imenom da ih ne uvredimo (oni su, ustvari, "Skoti" - bez namere da uvredim bilo koga, jedan jako dobar kolega mi je Škot). Jeste da malo "šuškaju" u govoru ali ne toliko...

Meni je sada lakše da kažem "fajl" umesto "datoteka" (kako se kaže "fajl sistem"?) i hard disk umesto tvrdi disk, da ne pričam da i ne znam srpsku reč za nebrojeno termina. S obzirom da sada sa decom živim na engleskom govornom području verovatno će i sa njima biti isti slučaj. Ali neke stvari nisu toliko čudne - kada budu pričali srpski prosto će pričati srpski. Tako "hard" lako postaje "tvrdi" a "brauzer" postaje "razgledač" ili "prelistavač". Ali nisu problem ljudi koji pričaju i srpski i engleski. Ako želimo da podignemo računarsku kulturu u Srbiji moramo dovesti i terminologiju u red, tako da apsolutni početnici (koji prvi put čuju za računare i ne znaju engleski) mogu lako da počnu da uče. I to bez potrebe da uče dve stvari odjednom - i engleski jezik i računare.

Doživeo sam nekoliko generacija pokušaja da se sredi rečnik. Uglavnom su propadali ali je iz svakog pokušaja nešto i uspelo. Naravno, čigrasta velepamtila, čvrsnici, mekotvorine i tvrdotvorine ("baj d vej" reč "hardver" bukvalno znači "gvožđurija", što je reč koju, u prevodu, koriste rusi) nisu prošli. One što su uspele treba da koristimo. Koliko god je to moguće, a napore da se jezik sredi pojačamo i radimo zajedno. Ja ovo mesto shvatam kao to mesto približavanja srpskim varijantama a ne mesto divergencije svemu što smo čuli.

Inače odgovor na par tvojih pitanja iz obrisanih delova diskusije:

• Računarima (i "hardverom" - projektovanjem, ne sklapanjem i "softverom") se profesionalno bavim nešto preko 20 godina. Znači manje od pomenutog profesora (30 godina). Trenutno radim kao tehnički arhitekta (računarski).
• Nisam nikakav lingvista, ali jesam svedok upotrebe. Ne dičim se ni (ne)znanjem pravopisa jer sam tokom školovanja učio tri ili četiri različite varijante (dok su ga menjali) tako da sada pišem nekom nekompletnom kombinacijom. Imam, doduše, najbolje namere i želju da jednom naučim taj pravopis...
• Ne predlažem da se ide po prvoj upotrebi termina jer bi to onda uvek bila originalna (strana reč). Recimo "maus" (verujte mi na reč, nisu ga Srbi izmislili iako sam sasvim siguran da su mogli, da su bili u odgovarajućoj situaciji).
• Ja sam pomenuo kada sam čuo izraz "tvrdi disk" zato što je bilo rečeno da se radi o "novogovoru", a ne da bih pokazao da je to prva upotrebljena varijanta. Isto tako sam rekao da je reč verovatno korišćena pre nego što sam je ja čuo.

--Asusnjar 06:41, 10 januar 2006 (CET)