Википедија:Uživo/nedelja, 7. februar 2010.
I ovog lepog, zimskog dana, okupilo se malo (ali probrano) društvo, kako bi se održao još jedan vikimedijanski sastanak. Najpre smo došli ja i Ana, a tek sat vremena kasnije došao je Dragan. Nešto kasnije pojavio se i Miloš, a sa najavljenim zakašnjenjem poslednji je pristigao Goran. Iako sa manjim brojem ljudi nego uobičajeno, sastanak je bio dosta sadržajan (mada, Goran tvrdi da je bio neproduktivan, ali to je već njegov problem :R).
U početku smo Ana i ja pričali o nekim zajedničkim temama, mahom o fakultetima (najnoviji biseri, ispiti i ispitni rokovi, klizišta, Furijeove transformacije itd) i viki dešavanjima (uključujući aktuelno glasanje za izbor novih stjuarda). Kasnije, kada je došao Dragan, proširili smo dijapazon tema: pričali smo o vagama, putovanjima po Evropi (uglavnom avionom), vulkanizmima[1], Aninom projektu (u koji se baš i ne razumem, ali kako sam shvatio, namerava da već postojeće podatke obradi na drugačiji način[2]) itd. Dok je Dragan kupovao iće i piće (negazirane sokove i donekle makrobiotičke keksove), ja sam pokazivao Ani neke skorašnje fotografije sa Novog Beograda.
Kasnije je bilo reči o tome kakvo je stanje računarstva na fakultetima u Novom Sadu (uglavnom FTN) značajno bolje od onog u beogradskim fakultetima (uglavnom ETF) i Draganov pogled na posledice takve situacije. Zatim smo pričali o nekim zanimljivostima: Miloš nam je ispričao kako je neka kompanija pravila uređaje za detekciju ekploziva i prodavala ih raznim zemljama, a na kraju se ispostavilo da je sve bila prevara, a da mašina, zapravo, nije radila ništa korisno. Na to se nadovezao Dragan sa jednom pričom vezanom za jednog srpskog naučnika koji je pokušao još pre pedesetak godina da napravi sličnu spravu, ali se ispostavilo da su mu napori bili uzaludni, jer niko nije bio zainteresovan za tako nešto. Zatim smo spominjali sudaranje subatomskih čestica i prednosti i mane takvih poduhvata, a onda je Dragan ispričao zanimljivost vezanu za rusku geostacionarnu "ploču", koja je služila za refleksiju sunčevih zraka i koja je trebalo da funkcioniše iznad Sibira, ali se susrela sa izvesnim problemima u vidu preciznosti. Takođe je spomenut i predložen projekat eksploatacije solarne energije u malom delu Sahare, ali je napomenut i prateći problem prenosa takve energije na velike daljine. Miloš nam je pričao o Severnom Sentinel ostrvu, ostrvu koje zvanično pripada Indiji, ali je specifično zbog malog broja domorodaca, koji tu živi i govore raznim "nepoznatim" jezicima.
Kasnije (otprilike kada je stigao Goran), prešli smo na "viki" teme. Goran je spomenuo svoju ideju o blogu Vikimedije Srbije, mali poduhvat kojim bi on upravljao za početak, i koji bi trebalo da služi kao neinvazivno glasilo naše organizacije. Pričali smo i o "regrutaciji" novih korisnika i o tome koji su najbolji metodi za privlačenje novih, aktivnih ljudi koji bi mogli da se bave nekim konkretnijim stvarima u organizaciji (jer je izvesno da nam fale zainteresovani volonteri). Miloš nam je, potom, dao par usmenih izveštajčića vezanih za TED govore i Vikimaniju u Beogradu. Pričali smo i o tome koliko smo "uspešni" medijski, sa posebnim osvrtom na dve pres konferencije: onu od pre četiri godine (prvu koju smo održali), kada je tribinska sala bila puna i onu od pre dva meseca, kada je bilo tek desetak posetilaca. Goran je izneo da je poslednja konferencija bila propast, jer je odziv bio izrazito mali, ali se Dragan kolegijalno nije složio i izneo je da je krajnji ishod mnogo bitniji, a to je da su mnogi mediji ispratili događaj, iako nisu bili prisutni na konferenciji, tako da je u njegovim očima ona bila prilično uspešna. Spomenuli smo, dalje, i ponovno povezivanje sa srodnim organizacijama (onim koje se vrte oko pokreta slobodne kulture), pa je Miloš predložio da se u narednom periodu održi sastanak sa nekim ljudima sa kojima smo ranije sarađivali i sa kojima bismo i dalje mogli da planiramo i organizujemo različita dešavanja. Dragan nas je podsetio i svoje davne zamisli o održavanju serije predavanja na ne-gikovskim fakultetima (dakle, uglavnom na fakultetima društvenih nauka) i o tome koliko je potrebno truda uložiti u to, što je glavni razlog što dotična akcija nije još uvek sprovedena u delo.
U tom trenutku se polako približio kraj sastanka, pa su Goran i Miloš otišli do kafane Mornar da se nađu sa Svetom i ubijaju (Goranu suvišno) vreme, a Ana, Dragan i ja smo se polako uputili svojim stranama. Očekujem da Dragan prikači bar jednu fotografiju, jer ipak slika govori hiljadu reči. :) --filip ██ 22:30, 7. februar 2010. (CET)