Википедија:Ciljevi u prevođenju stranih reči i izraza

Ovaj članak predstavlja prvi predlog ciljeva u prevođenju stranih reči i izraza i treba da evoluira u skup opšteprihvaćenih vodilja.

Dogovoreni standardi se nalaze u uputstvu za pisanje članaka a prevodi stranih pojmova u članku "Prevodi stranih pojmova". Ovaj članak treba samo da sadrži ciljeve srpske Vikipedije vezane za pomenuto uputstvo i prevode.

Ciljne grupe

Standardi koje treba da dogovorimo treba da odslikavaju potrebe ciljne grupe čitalaca i/ili ljudi na koje će imati uticaj. Što se tiče računara možemo podeliti "publiku" na sledeće podgrupe:

• (1) Ljude koji se ni na koji način ne interesuju za računare i nemaju pristup (ni potrebu) ni jednom
• (2) Ljude koji su u procesu upoznavanja sa računarima (npr. odlučili su da ga kupe, dobili ga na poslu, počinju da uče o njima ili planiraju slično)
• (3) Aktivne korisnike računara, koji koriste računare kao alat ili sekundarno sredstvo za neki drugi posao (npr. obrada teksta)
• (4) Naprednije korisnike računara, koji (žele da) znaju nešto više, ali sebe ne smatraju stručnjacima
• (5) Ljude koji se profesionalno bave integracijom/sklapanjem računarskih komponenti (softverskih i/ili hardverskih)
• (6) Ljude koji se bave projektovanjem i/ili razvojem računarskih komponenti (softverskih i/ili hardverskih)

Diferencirajuće osobine i potrebe

Neophodnost znanja stranog jezika

Jedna od diferencirajućih osobina ovih podgrupa je neophodnost znanja bar osnova stranog (engleskog) jezika (a ne da li ga znaju ili ne). Tako grupa (6) praktično nema izbora - npr. ogromna većina programskih jezika koriste engleski kao osnovu pa programeri, hteli ili ne, moraju da nauče te engleske reči, makar ignorisali ostali deo jezika.

Skup potrebnih pojmova

Druga diferencirajuća osobina je skup pojmova koje neka podgrupa mora ili treba da poznaje. Tako grupa (1) praktično treba da zna za reč "računar" i nekoliko ostalih, a grupi (6) nema kraja spisku (npr. rezervisane reči programskih jezika moraju ostati u izvornom obliku).

Ciljevi

Naš je cilj da od grupe (1) ne zahtevamo nikakvo poznavanje stranih pojmova. To znači da ni jedan pojam koji grupa (1) mora da zna ne sme biti strani. Opštepoznate srpske reči bi omogućile ovim ljudima da znaju o čemu se radi iako ne znaju ništa drugo.

Grupa (2) je slična grupi (1), ali ima značajno veći skup pojmova kojim mora da raspolaže. Cilj je da maksimalan broj pojmova, a požljno svi, budu čisto srpski. Mali broj izuzetaka je dozvoljen (npr. naziv operativnog sistema).

Kako prema stručnijim grupama tako se udeo stranih reči povećava, hteli mi to ili ne, ali je i ovde cilj da se održi na minimumu, da bi se pojednostavilo obrazovanje. Stručnjacima je lako razglabati na ustaljenim stranim terminima jer su ih tako naučili i već dugo koriste. Međutim, jedan od razloga računarske "nepismenosti" je i nepoznavanje (značenja) nerazumljivih pojmova. Da su na srpskom, strah od daljeg upoznavanja bi bio daleko manji, razumevanje veće i obrazovanje brže. Ovo je ujedno i osnovni razlog za pravo prevođenje stranih termina na srpski a ne prostu i često nepreciznu ili čak pogrešnu transliteraciju.

Obim posla

Prevođenje i saradnja sa zvaničnim institucijama

Posao nije jednostavan. Teško je naći dobre prevode za reči bukvalno izmišljene u drugom jeziku (npr. software, firmware, middleware) bez izmišljanja novih reči i u srpskom, što često dovodi do izraza koji deluju smešno i/ili neprikladno. Zbog toga je potrebno uložiti značajan zajednički trud i ne odustajati od postavljenih ciljeva. Najbolje bi bilo da računarski vikipedijanci u matici uspostave saradnju sa odgovarajućom institucijom za razvoj jezika i sa ostalim timovima koji imaju slične probleme. Ukoliko takva institucija ne postoji, treba organizovati njeno zvanično uspostavljanje.

Poželjni i ostali izrazi

Dalje, ne možemo ignorisati sadašnju ogromnu zastupljenost stranih izraza, u "posrbljenom izvornom obliku". Moramo napraviti odluke koji su od ovih izraza prevodivi i trebaju biti prevedeni a koji nisu. Takođe je važno i da među prevodima pojmova jasno naglasimo poželjne varijante - ostale mogu biti postavljene samo radi ilustracije ili lakšeg (početnog) raspoznavanja jer s vremenom njihov značaj može da bude umanjen.

Ćirilica, latinica i tekst na stranom jeziku

Nalaženje članaka

Srpska Vikipedija je pisana ćirilicom. U srpskom jeziku se ravnopravno koristi i latinica. Najveći broj korisnika danas i ne zna kako da uključi ćiriličnu tastaturu, a pitanje je i da li imaju ćirilična slova na tasterima. Zbog toga najčešće tekst unose latinicom, što znači da će i kada budu tražili opis nekog pojma na Vikipediji najverovatnije koristiti latiničnu varijantu, što će retko uroditi plodom.

Pitanje je, i cilj, da li je (srpsku) Vikipediju moguće tako poboljšati da automatski razume ekvivalentnost srpske ćirilice i latinice i šta treba uraditi da se to postigne.

Odrednice pisma - ćirilica ili latinica?

Srpska ćirilica i latinica imaju veliki broj zajedničkih slovnih oblika od kojih se neki izgovaraju isto (npr. A, E, O, J, ...) a neki ne (R, S, H/N, ...). Ako je ikada potrebno napisati neki deo teksta srpskom latinicom, potrebno ga je nekako označiti da ne bi došlo do zabune, pogotovo ukoliko ne sadrži slova koja bi jednoznačno odredila o kom se pismu radi (P, I, ...).

Primeri su retki (jer ako je nešto napisano srpskom latinicom onda ga je još nedvosmislenije moguće napisati srpskom ćirilicom) ali ih ima - recimo članci koji bi opisivali i poredili ova dva srpska pisma.

Primer reči koja se može dvosmisleno čitati: SARAJEVO/CAPAJEBO. Ukoliko se radi o ćiriličnom pismu, onda je latinična varijanta "SARAJEVO". Ukoliko je u pitanju latinica, onda je ćirilična varijanta "CAPAJEBO". Naravno, ovde se pismo može naslutiti na alternativne načine, ali je zgodno da i računar može automatski da "zna" o kojem se pismu radi. Zbog toga je potrebno dogovoriti i standardizovati način obeležavanja latiničnog teksta.

Strane reči

Ponekad je potrebno upotrebiti stranu reč unutar srpskog teksta, u izvornom obliku. Potrebno je da se dogovorimo kako ćemo i kojim redosledom navoditi izvorni oblik i približni srpski izgovor i hoćemo li koristiti IPA kao što ga koriste na engleskoj Vikipediji.

Slično upotrebi srpske latinice, potrebno je obeležiti ovaj tekst na način koji će nedvosmisleno pokazati da se ne radi o tekstu koji se čita po srpskim pravilima (npr. eng. Microsoft se ni približno ne čita "Microsoft") i, poželjno, o kom se jeziku radi.

Poznat primer u računarstvu je PC:

• Ako se radi o srpskoj ćirilici, može da znači Republika Srbija, Republika Srpska, ili slično.
• Ako se radi o srpskoj latinici, onda je ćirilična varijanta PC
• Ako se radi o engleskoj skraćenici za "lični računar" (Personal Computer) onda je to nešto treće

Ukoliko je pismo samo po sebi prepoznatljivo (npr. hebrejsko, arapsko, kandži, hiragana i katakana, ...) ovo možda nije potrebno ali je i dalje poželjno zbog moguće (buduće) automatizacije neke funkcionalnosti (npr. vezivanje sa objašnjenjima, izgovor, itd.)