Википедија

Viktimizam

Viktimizam ili igranje uloge žrtve (takođe poznato kao igranje žrtve, uloga žrtve ili samoviktimizacija) je izmišljanje ili preuveličavanje sopstvene žrtve, iz raznih razloga kao što su da se opravda zlostavljanje drugih, da se manipuliše drugima, strategija suočavanja, traženje pažnje ili širenje (difuzija) odgovornosti. Osoba koja to više puta čini poznata je kao profesionalna žrtva. Stvarna žrtva je neko ili nešto što je povređeno, oštećeno, ili ubijeno ili je pretrpelo, bilo zbog radnji nekoga ili nečeg drugog, bilo zbog bolesti ili nesrećnog slučaja.

Žrtva koju najćešče igraju nasilnici su[1]:

  • Dehumanizacija, skretanje pažnje sa akata zlostavljanja tvrdnjom da je zlostavljanje opravdano na osnovu lošeg ponašanja druge osobe (obično žrtve).
  • Podsticanje zloupotrebe moći i kontrole tako što se traži saosećanje od drugih kako bi se dobila njihova pomoć u podršci ili omogućavanju zlostavljanja žrtve (poznato kao zlostavljanje preko proksija).

Uobičajeno je da nasilnici učestvuju u igri žrtve. Ovo ima dve svrhe:

  • Opravdanje, za sebe, u transakcionoj analizi poznatoj kao egzistencijalna validacija, kao način suočavanja sa kognitivnom disonansom koja je rezultat nedoslednosti između načina na koji se ophode prema drugima i onoga što veruju o sebi.
  • Opravdanje drugima kao strategija izbegavanja ili odbijanja oštrog suda ili osude kojih se mogu bojati od drugih.

Manipulatori često igraju ulogu žrtve („teško meni“) prikazujući sebe kao žrtve okolnosti ili nečijeg ponašanja da bi stekli sažaljenje ili saosećanje ili da bi izazvali saosećanje i tako nešto od nekoga dobili. Brižni i savesni ljudi ne mogu da podnesu da vide da bilo ko pati, a manipulatoru je često lako i korisno igrati na osećenja da bi stekao saradnju[2].

Iako predstavljanje sebe kao žrtve može biti veoma uspešno u postizanju ciljeva u kratkom roku, ovaj metod ima tendenciju da bude manje uspešan tokom vremena:

Talenat žrtava za visoku dramu privlači ljude k sebi kao moljce na plamen. Njihovo trajno strašno stanje otkriva altruističke motive u drugima. Teško je ignorisati stalne vapaje za pomoć. U većini slučajeva, međutim, pomoć je kratkog trajanja. I kao moljci u plamenu, pomoćnici brzo izgore; čini se da ništa ne pomaže da se ublaži jadna situacija žrtava; nema kretanja na bolje. Svi napori koje spasioci učine ignorišu se, omalovažavaju ili nailaze na neprijateljstvo. Nije ni čudo što su spasioci sve više frustrirani – i odlaze[3].

U političkom kontekstu uredi

Mediji koriste selektivno prikazivanje različitih grupa ili pojedinaca kao žrtava da bi pozvali na simpatije i mobilisali i političku levicu i desnicu[4]. Grupe ili pojedinci se često biraju na osnovu klase, rase, etničke pripadnosti, pola, starosti i/ili seksualnosti.

U poslovnom životu uredi

Jezik „igranja žrtava“ je ušao u savremeni korporativni život, kao potencijalno oružje svih profesionalaca[5]. Definisanje igrača-žrtva kao nepoštenih može biti osnažujući odgovor; kao što može biti i svest o tome kako pitanja granica iz detinjstva mogu biti u osnovi taktike[6].

U gužvi u kancelarijskoj politici, ovaj izraz se, međutim, može zloupotrebiti da bi se kaznila legitimna žrtva nepravde, kao i igrač uloge.

Osnovna psihologija uredi

Transakciona analiza razlikuje stvarne žrtve od onih koji preuzimaju ulogu u lošoj nameri, ignorišući sopstvene kapacitete da poboljšaju svoju situaciju[7]. Među predvidljivim interpersonalnim „igarama“ koje je psihijatar Erik Bern identifikovao kao uobičajene među žrtvama-igračima su „Pogledaj koliko sam se trudio“ i „Drvena noga“[8].

R. D. Laing je smatrao da je „u praksi biti teško utvrditi da li je ili u kojoj meri veza tajna” – kada je „jedna osoba pretežno pasivna ’žrtva’”, i kada samo izigrava žrtvu. Problem se intenzivira kada se usvoji obrazac viktimizacije, možda u obliku dvostruke veze[9].

Teorija objektnih odnosa istraživala je način na koji posedovanje od strane lažnog sopstva može stvoriti trajni osećaj viktimizacije – osećaj da ste uvek u rukama spoljašnje sudbine[10].

Da bi se razbio negativan kompleks i pobegao od pasivnosti žrtve, potrebno je preuzimanje odgovornosti za sopstvene želje i dugoročne postupke[11].

Izvori uredi

  1. ^ Chan, Benjamin (2023-07-25). „Pulmonary consolidation - when it's more than just infection”. Radiopaedia 2023 rPosters. Radiopaedia.org. doi:10.53347/rposter-1656. 
  2. ^ Simon, George K. (1996). In sheep's clothing: understanding and dealing with manipulative people. Little Rock, AR: A.J. Christopher. ISBN 978-0-9651696-0-8. 
  3. ^ Kets de Vries, Manfred F.R. (2014). „Are you a victim of the victim syndrome?”. Organizational Dynamics (na jeziku: engleski). 43 (2): 130—137. doi:10.1016/j.orgdyn.2014.03.007. 
  4. ^ Munt, Sally R. (2017-09-03). „Argumentum ad misericordiam : the cultural politics of victim media”. Feminist Media Studies (na jeziku: engleski). 17 (5): 866—883. ISSN 1468-0777. doi:10.1080/14680777.2016.1259176. 
  5. ^ „Corporate Confidential”. Africa Confidential. 46 (17). 2005. ISSN 0044-6483. doi:10.1111/afco.2005.46.issue-17. 
  6. ^ Rasmusen, Eric Bennett (2013). „Preliminary Injunctions in the Obamacare Religious-Objection Lawsuits II: An Amicus Brief for Mersino v. Sebelius”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.2311834. 
  7. ^ Clarkson, Petruska (2013-04-15). „Transactional Analysis Psychotherapy”. doi:10.4324/9780203753996. 
  8. ^ Berne, Eric (1978). „Games People Play at Christmas”. Transactional Analysis Journal. 8 (4): 322—325. ISSN 0362-1537. doi:10.1177/036215377800800413. 
  9. ^ Laing, R D (2013-01-11). „Self and Others: Selected Works of R D Laing Vol 2”. doi:10.4324/9780203210321. 
  10. ^ Parsons, Michael (2005-08-12). „The Dove that Returns, The Dove that Vanishes”. doi:10.4324/9780203013960. 
  11. ^ Young-Eisendrath, Polly (2018-03-26), Secrets of analytic love and the transformation of desire, Routledge, str. 25—35, ISBN 978-0-429-47681-5, Pristupljeno 2024-05-03 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктимизам&oldid=27830524”