Википедија

Vinona Ladjuk

Vinona Ladjuk (rođena 18. avgusta 1959) američka je ekološkinja, ekonomistkinja, spisateljica i uzgajivačica konoplje, poznata po svom radu na potraživanju prava i očuvanju plemenskog zemljišta, kao i održivom razvoju.[1]

Vinona Ladjuk
Vinona Ladjuk.
Lični podaci
Datum rođenja(1959-08-18)18. avgust 1959. (64 god.)
Mesto rođenjaLos Anđeles, SAD
UniverzitetUniverzitet Harvard
Politička karijera
Politička
stranka		Zelena stranka (SAD)

U dva navrata (1996. i 2000. godine) bila je kandidat za potpredsednika Sjedinjenih Država, nominovana od strane Zelene stranke, na listi koju je vodio Ralf Nejder. Izvršna je direktorka i suosnivačica (zajedno sa Indigo Gerls ) organizacije Honor the Earth, organizacije za zaštitu životne sredine koja je igrala aktivnu ulogu u protestima protiv izgradnje cevovoda u Dakoti.[2]

Godine 2016. dobila je glas izbornika za potpredsednicu čime je postala prva članica Zelene partije kojoj je to pošlo za rukom.

Mladost i obrazovanje uredi

 
Vinona Ladjuk u mladosti

Vinona (što na jeziku naroda Dakota znači „prva ćerka“) Ladjuk je rođena 1959. godine u Los Anđelesu, u Kaliforniji, u porodici Beti Bernstajn i Vinsenta Ladjuka (kasnije poznatog pod pseudonimom Sunčani medved[3]). Njen otac je iz rezervata Odžibva u Minesoti, a majka jevrejskog evropskog porekla iz Bronksa u Njujorku. Ladjuk je provela deo svog detinjstva u Los Anđelesu, ali je prvenstveno odrasla u Ešlandu.[4] Zbog očevog nasleđa, ona je upisana kao pripadnica Odžibve, ali nije živela u rezervatu, sve do 1982. U okviru rezervata je počela da radi nakon diplomiranja kada je dobila posao direktorke srednje škole.

Nakon što su se njeni roditelji venčali, Vinsent Ladjuk je radio kao glumac u Holivudu, uglavnom na sporednim ulogama u Vestern filmovima, dok je Beti Ladjuk završila svoje akademske studije. Par se razdvojio kada je Vinona imala pet godina, a njena majka je zauzela mesto instruktora umetnosti na koledžu Južni Oregon, sada Univerzitetu Južni Oregon u Ešlandu, tada malom drvosečarskom i koledž gradu u blizini kalifornijske granice.[3] Osamdesetih godina 20. veka Vinsent se ponovo predstavio kao Nju ejdž duhovni vođa, a pod imenom Sunčani medved.

Studirala je na Univerzitetu Harvard, gde se pridružila grupi domorodačkih aktivista. Diplomu ekonomiste stekla je 1982. godine.[3] Kada se vratila u Odžibve nije poznavala domorodački jezik, niti mnogo ljudi, te nije bila brzo prihvaćena. Dok je radila kao direktorka lokalne rezervatske srednje škole u Minesoti, završila je istraživanje magistarske teze o ekonomiji preživljavanja u rezervatu i uključila se u rešavanje lokalnih problema. Završila je master studije iz ekonomskog razvoja zajednice kroz program učenja na daljinu na Antioč univerzitetu.

Karijera i aktivizam uredi

 
Ladjuk 2009. godine

Postala je aktivista radeći kao direktorka srednje škole. 1985. godine pomogla je u osnivanju Mreže autohtonih žena. Radila je sa ženama svih crvenih nacija na objavljivanju informacija o prisilnoj sterilizaciji Indijanki u Americi.

Uključila se u borbu za oporavak zemljišta za Anišinaba pleme. Ugovorom iz 1867. godine sa Sjedinjenim Državama predviđena je teritorija veća od 860.000 hektara za indijanski rezervat „Bela zemlja”. Prema Nelsonovom zakonu iz 1889. godine, pokušaj da se Anišinabe asimiliraju usvajanjem evropsko-američkog modela poljoprivrede, komunalno plemensko zemljište dodeljivano je pojedinačnim domaćinstvima. SAD su svaki višak zemlje prodavale nestarosedeocima. Pored toga, mnoge Anišinabe su godinama pojedinačno prodavale svoju zemlju. Ovi faktori doveli su do toga da je pleme izgubilo kontrolu nad većinom svoje zemlje. Sredinom 20. veka, pleme je u svom rezervatu držalo samo jednu desetinu zemlje.[3]

Godine 1989. Ladjuk je prihodom od nagrade Ribok za ljudska prava osnovala „Projekat oporavka Bele zemlje” u Minesoti. Cilj je otkup zemljišta u rezervatu koji su kupili doseljenici i stvaranje preduzeća koje bi pružilo posao za Anišanabe. Do 2000. godine otkupljeno je 1.200 hektara, koje je držano u konzervatorskom fondu za eventualno ustupanje plemenu.[3]

Projekat takođe radi na pošumljavanju zemljišta i oživljavanju uzgoja divljeg pirinča, dugo tradicionalne hrane. Uključeni su i drugi tradicionalni proizvodi poput hominija, džema, bivolje kobasice. Pokrenula je jezički program za Odžibve, krdo bivola i projekat energije vetra.[3]

Ladjuk je takođe izvršna direktorka organizacije Honor the Earth, koju je 1993. godine osnovala sa folk-rok duetom Indigo Gerls. Misija organizacije je:

stvoriti svest i podršku pitanjima zavičajne životne sredine i razviti potrebne finansijske i političke resurse za opstanak održivih zavičajnih zajednica. Honor the Earth razvija ove resurse koristeći muziku, umetnost, medije i domorodačku mudrost tražeći od ljudi da prepoznaju našu zajedničku zavisnost od Zemlje i budu glas za one koji se ne čuju.[5]

Bila je uključena u protest protiv izgradnje cevovoda u Dakoti, učestvujući u logorima otpora i obraćajući se medijima po tom pitanju.[6]

Politička karijera uredi

Na izborima 1996. i 2000. godine bila ja kandidat za potpredsenika na listi Zelene stranke. Nije je podržalo nijedno plemensko veće ili druga plemenska vlada. Ladjuk je podržala kandidate Demokratske stranke na izborima 2004,[7] 2008,[8] i 2012.[9] godine.

Godine 2016. dobila je glas izbornika za potpredsednicu čime je postala prva članica Zelene partije kojoj je to pošlo za rukom.[10]

Aktivizam za legalizaciju konoplje uredi

Ladjuk vodi industrijsku farmu konoplje od 16 hektara u indijskom rezervatu Bela zemlja, uzgajajući sorte konoplje iz različitih regiona sveta,[11] povrće i duvan.[12] Rekla je da se okrenula uzgoju industrijske konoplje nakon što su je nekoliko godina pozivali da istražuje tu praksu i zalaže se za njen potencijal da američku ekonomiju odvrati od fosilnih goriva.[13] Ladjuk je promovisala rast i marihuane i industrijske konoplje na autohtonim plemenskim zemljama radi finansijske dobiti i lokalizacije ekonomije.[14][15]

Knjige, filmovi i mediji uredi

Knjige:

  • Poslednja žena (1997), roman.
  • Svi naši odnosi: Zavičajne borbe za zemlju i život (1999), o težnji za povratom plemenskog zemljišta u vlasništvo
  • Oporavak svetog: moć imenovanja i polaganja prava (2005), knjiga o tradicionalnim verovanjima i praksama.
  • Militarizacija indijske zemlje (2013)
  • Šećerni grm (1999)
  • Čitalac Vinone Ladjuk: Zbirka osnovnih spisa (2002)
  • Svi naši odnosi: Zavičajne borbe za zemlju i život (2016)

Kao koautor:

  • Osvajanje: Seksualno nasilje i genocid američkih Indijanaca
  • Gresruts: Terenski vodič za feministički aktivizam
  • Sestrinske nacije: Indijanke spisateljice o zajednici
  • Borba za zemlju: Otpor starosedelaca Severne Amerike genocidu, ekocidu i kolonizaciji
  • Rezanje korporativnog blagostanja
  • Odžibve Vasa Inabida: Gledamo u svim pravcima
  • Nove perspektive ekološke pravde: rod, seksualnost i aktivizam
  • Napravite lep način: mudrost žena američkih domorodaca
  • Kako da kažem da te volim na indijanskom
  • Zemlja susreće duh: fotografsko putovanje svetim pejzažom
  • Prikaz vidrinog repa: Priče, eseji i pesme iz Minesotine unutrašnjosti
  • Kćeri Majke Zemlje: Mudrost indijanskih žena

Njeni uvodnici i eseji objavljeni su u domaćim i međunarodnim medijima.

Televizijski i filmski nastupi:

  • Nastup u dokumentarnom filmu Himna, reditelja Šaini Gabel i Kristin Han.[16]
  • Nastup u kanadskom dokumentarnom filmu Uranijum 1990, reditelja Magnusa Isaksona.[17]
  • Pojava u TV dokumentarcu Glavni tok.[18]
  • Pojava u izveštaju Kolbert 12. juna 2008.[19]
  • Predstavljena je u dugometražnom dokumentarnom filmu Prva ćerka i crna zmija, u režiji Keri Piket 2017. godine. Opisana je hronika protivljenja Ladjukove planu da se cevovod provede kroz zemlju dodeljenu njenom plemenu Ugovorom iz 1855. godine.[20]

Nagrade uredi

  • 1994. Časopis Tajm nominovao je Ladjukovu za jednog od pedeset najperspektivnijih američkih lidera mlađih od četrdeset godina.
  • 1996. godine dobila je nagradu Tomas Merton
  • 1997. dobila je nagradu za pomoć zajednici BIHA
  • 1998. godine osvojila je Ribok nagradu za ljudska prava.
  • 1998. Magazin Ms. ju je proglasio za ženu godine za rad u organizaciji Honor the Earth.
  • Nagrada En Bankroft za žensko liderstvo.
  • 2007. primljena je u Nacionalnu žensku kuću slavnih.[21]
  • 2015. godine dobila je počasni doktorat na Augsburg Univerzitetu .[22]
  • 2017. dobila je nagradu Alis i Kliford Spendlav za socijalnu pravdu, diplomatiju i toleranciju na Univerzitetu u Kaliforniji.[23]

Brak i porodica uredi

Ladjuk se udala za Rendija Kapašesita, vođu Kri naroda, kada je radio protiv velikog hidroelektričnog projekta u blizini Mus fabrike u Onatiju. Sa njim ima dvoje dece. Kapašesit je preminuo 2013. godine.

Ladjuk i Kevin Gasko dobili su dete 2000. godine. Takođe, tokom dugog perioda se brinula o svojim nećacima.

Kuća koju Ladjuk poseduje u Ponsfordu u Minesoti je izgorela 9. novembra 2008. godine. Tokom požara niko nije povređen, ali je sva njena lična imovina izgorela, uključujući široku biblioteku i autohtonu kolekciju umetničkih dela i predmeta.[24]

Vidi još uredi

  • Spisak pisaca iz naroda starosedelaca Amerike

Reference uredi

  1. ^ Amy Goodman, Winona LaDuke (7. 12. 2018). Interview with Winona LaDuke. Democracy Now!. Korisna informacija se nalazi na: 15:20. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  2. ^ Winona LaDuke (25. 8. 2016). „What Would Sitting Bull Do?”. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  3. ^ a b v g d đ Peter Ritter, "The Party Crasher", Minneapolis News, October 11, 2000
  4. ^ „Willamette Week | "Winona Laduke" | July 19th, 2006”. Arhivirano iz originala 27. 8. 2006. g. 
  5. ^ „About Us”. Honor The Earth. Pristupljeno 2017-04-15. 
  6. ^ Amy Goodman, Winona LaDuke (4. 9. 2016). Dakota Access Pipeline Company Attacks Native American Protesters with Dogs and Pepper Spray. Democracy Now!. Arhivirano iz originala 24. 9. 2018. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  7. ^ „Winona LaDuke endorsement of John Kerry for president”. 20. 10. 2004. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 22. 10. 2012. 
  8. ^ „LaDuke and the lessons she learned with Nader”. Minnesota Post. 22. 5. 2008. Pristupljeno 22. 10. 2012. 
  9. ^ „Winona LaDuke on Presidential Politics (7:41)”. Pristupljeno 22. 10. 2012. 
  10. ^ „How Faith Spotted Eagle became the first Native American to win an electoral vote for president”. LA Times. Pristupljeno 21. 12. 2016. 
  11. ^ „In These Times- The Renaissance of Tribal Hemp”. 
  12. ^ „Winona LaDuke announces her Hemp and Heritage Farm is coming alive - IndianCountryToday.com”. IndianCountryToday.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 04. 2019. g. Pristupljeno 19. 10. 2018. 
  13. ^ „Intelligent and idealistic, Winona LaDuke turns to hemp farming, solar power to jump-start the 'next economy'”. Star Tribune. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  14. ^ „Hess Scholar in Residence Winona LaDuke Says We Must Take the “Green Path” to Restore Our Environment and Economy”. CUNY Newswire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  15. ^ „Winona LaDuke: Consider marijuana and hemp in Indian Country”. Indianz. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  16. ^ Carrie Chapman Catt Center for Women and Politics (2017). „Winona LaDuke”. Iowa State University Archives of Women's Political Communication. Arhivirano iz originala 1. 2. 2017. g. Pristupljeno 20. 1. 2017. 
  17. ^ Canada, National Film Board of, Uranium (na jeziku: engleski), Pristupljeno 5. 1. 2020 
  18. ^ globalreach.com, Global Reach Internet Productions, LLC – Ames, IA -. „Winona LaDuke – Women's Political Communication Archives”. www.womenspeecharchive.org. Arhivirano iz originala 1. 2. 2017. g. Pristupljeno 20. 1. 2017. 
  19. ^ LaDuke on The Colbert Report, colbertnation.com.
  20. ^ „Urgent Cinema: Winona LaDuke and the Enbridge Pipeline”. Walker Art Center. Arhivirano iz originala 23. 02. 2017. g. Pristupljeno 22. 2. 2017. 
  21. ^ LaDuke, WinonaNational Women's Hall of Fame
  22. ^ „Day Undergraduate Ceremony – Commencement”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2016. g. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  23. ^ „Indigenous Activist Winona LaDuke Wins Spendlove Prize – UC Merced”. www.ucmerced.edu. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  24. ^ „Winona LaDuke to rebuild home destroyed by fire”. News from Indian Country. 17. 11. 2008. Pristupljeno 17. 11. 2008. 

Dodatna literatura uredi

  • Maks Endrus (ur.), Zemlja, Umetnost: Priručnik za kulturnu ekologiju. London, Kraljevsko društvo umetnosti, (2006) ISBN 978-0-901469-57-1. Intervju sa Vinonom Ladjuk

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Винона_Ладјук&oldid=26841549”