Водомари (подред)
Vodomari (lat. Alcedines) podred su ptica iz reda modrovrana (Coraciiformes), koji obuhvata tri porodice: Alcedinidae, Halcyonidae, i Cerylidae. U svetu postoji oko 90 vrsta vodomara i rasprostranjeni su u većini klimatskih oblasti.
| Vodomari | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Obični vodomar (Alcedo atthis) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | Alcedines
|
| Porodice | |
Tradicionalno vodomari su bili spojeni u jednu porodicu vodomara (Alcedinidae), sa tri potporodice (Alcedininae, Halcyoninae i Cerylinae), no posle ponovnog preispitanja sekvenci DNK tokom 1990-ih, ove tri potporodice su priznate kao posebne porodice, koje čine podred vodomara (Alcedines). Početkom 21. veka smatra se da ovaj podred nije validan takson,[1] dok porodica vodomari (Alcedinidae) to jeste.[2]
Opšti opis
urediSve vrste vodomara imaju karakterističnu veliku glavu, dugački oštri kljun, kratke noge, i kratki rep. Veličina im varira od vrapca do manje vrane. Takođe, imaju lepo zelenoplavo preje na leđima, a na stomaku riđe.
Evropski vodomar
urediOsnovne karakteristike evropskog vodomara (Alcedo atthis): kljun je dugačak, tanak i ravan, od snažnog korena zašiljen prema vrhu, a na oštrim uglovima malo uvučen. Noge su mu vrlo malene i kratke, tri prednja prsta su do prvog, odnosno do drugog članka srasla, a stražnji prst je veoma mali. I rep je vrlo kratak. Perje mu je bogato divnim bojama pa odozgo sija metalnim sjajem, a odozdo svilenkastim. Na stražnjoj strani glave ono je produženo u mali štit. Vodomar se ne može zameniti ni sa jednom drugom evropskom pticom, ali se može zameniti sa inostranim vrstama njegove porodice. Gornji deo glave i potiljak ukrašeni su na tamnoj zelenkastocrnoj podlozi uskim pegama plavim kao more. Ramena i pokrovna pera na krilima su tamnozelene boje, ukrašena okruglim modrim mrljama, srednji deo leđa je tirkiznomodre boje, a kratki repić lazurnomodar, na krajevima riđast. Čitava donja strana mu je riđastocrvene boje, a male noge su mu crvene kao da su lakirane. Dugačak je 17 cm, raspon krila mu je 27 cm, dužina krila 7 cm, a rep 4 cm.
Rasprostranjenost
uredi
Vodomari žive u Evropi, severnoj Africi, Aziji i u Japanu i to uglavnom blizu vode ili u močvarnim staništima.
Domovina pravog vodomara (Alcedo atthis) je cela Evropa, počevši od Jitlanda, Danske i Estonije prema jugu i zapadnom delu srednje Azije. Gnezdi se takođe i u severozapadnoj Africi, a severoistočnu Afriku redovno posećuje, ali se tu ne gnezdi. Čak ni u Grčkoj nisu do sada pronađena njegova gnezda i jaja, premda se tamo često susreće tokom zimskih meseci. Baš iz tih razloga, što ga često ima na jugu, veruje se da se veliki broj vodomara iz severnih krajeva čak i redovno seli.
Poznat je i opasni vodomar (Megaceryle alcyon) koji takođe pripada porodici Alcedinidae. Nastanjuje područja od severozapadne Aljaske do centralnog Labradora preko leta, ali se preko zime povlači na jug, čak do južnokaripskih ostrva.
Sveti vodomar (Halcyon sancta) koji se gnezdi u južnim oblastima Australije, leti na sever do geografskih širina Indonezije i Solomonskih ostrva, gde čeka da prođe zima.
Druga velika grupa vodomara je Halcyonidae (šumski vodomar), čija je postojbina u Malajskoj i Australijanskoj oblasti.
Ishrana
urediVodomarova ishrana se sastoji uglavnom od malih riba i račića, a uz to i od insekata kojima uglavnom hrani mlade. Proždrljiv je i treba mu više hrane da se zasiti. 10 do 12 ribica dugačkih kao prst moraju svakog dana da mu padnu kao žrtve da bi udovoljio zahtevima svog želuca. Što se tiče vrsta riba, vodomar nije izbirač nego hvata svaku koje može da se domogne, pa zna da savlada i prilično veliki plen. Hvata samo kljunom, pa zato često promaši i mora ponekad dobro da se napregne pre nego što dođe do plena.
Način njegovog hvatanja zahteva promišljenost u pogledu izbora hvatališta. Voda u kojoj lovi ne sme biti suviše plitka, jer bi mogao da se povredi o dno, ali ne sme biti ni suviše duboka jer će lako da promaši plen. Dugotrajna kiša koja zamuti vodu znači za vodomara nevolju, pa čak i propast, a isto tako i zima mu ponekad donese smrt. Njegov lov se završava čim više ne može da vidi ribu. Zimi mora da se zadovolji sa nekoliko otvorenih mesta u ledenom pokrivaču reke ili potoka. Tu je, međutim, izložen opasnosti da zađe pod led i da više ne nađe izlaz. I srećno uhvaćeni plen zna ponekad da ga upropasti. Pokušava da proguta preveliku ribu i pri tome se udavi. Riblje kosti, ljuske i druge tvrde delove hrani izbacuje u obliku gvalica.
Halcyonidae (šumski vodomar) hrani se gušterima, zmijama i sitnijim glodarima.
Reference
uredi- ^ „Alcedines”. ITIS.
- ^ „Alcedinidae”. ITIS.
Spoljašnje veze
uredi
