Vojštatik

Vojštatik ili Vojnica je bila novčana dažbina u Srpskoj despotovini. Plaćalo ju je zavisno sveštenstvo za podmirivanje vojnih potreba u vreme sve veće opasnosti od Turaka. Dažbina je padala podjednako na sve zavisno stanovništvo. Slivala se u vladarevu blagajnu. Služila je za podmirenje većih vojnih rashoda.

Značenje

Vojštatik se prvi put pominje u povelji kneza Stefana Lazarevića sa majkom i bratom iz 1395. godine. Zavisno stanovništvo ga je isplaćivalo u dva roka, leti i zimi, pa se sreću letnja i zimska unča (koja je iznosila 20 dinara). Iz povelja se vidi da je više važnosti pridavano letnjoj nego zimskoj unči. Razlog je verovatno bio taj što se letnja unča ubirala u periodu koji se poklapao sa sezonom vojnih aktivnosti i ratnih dejstava. Vojštatik je drugo ime za letnju unču. To se vidi iz povelje despota Đurđa Brankovića Svetom Pantelejmonu iz 1427—1429. godine kojom posede ovog manastira u Srbiji, između ostalog, oslobađa soća i zimskih unči. Termin "vojnica" javlja se prvi put u povelji despota Stefana manastiru Hilandaru iz 1411. godine i Mileševi iz 1413. godine. Vojštatik se javlja u povelji Đurđa Brankovića manastiru Svetog Pavla iz 1419. godine.

Literatura

• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade, ur. (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Beograd: Knowledge.