Gavota

Gavota (franc. gavotte) je francuski narodni ples koji je krajem XVI veka postao dvorski ples i u XVII veku jedan od plesova francuskog baleta i opere, a od kraja XVII veka i plesni stav instrumentalnih oblika, posebno svite. Gavota je ples živahnog tempa, u 2/2 ili metru. Redovno počinje s uzmahom. Pleše se u parovima u nizu, s određenim pantomimičkim figurama. Kao društveni dvorski ples popularan je u XVII i XVIII veku, a oko 1830. isčezava iz francuskih plesnih dvorana. Kao narodni ples još se i danas neguje, posebno u Bretanji i Provansi.

Gavota ples, Francuska, 1878

U umetničkoj muzici gavota postaje omiljeni plesni oblik oko polovine XVII veka, kada je Ž. B. Lili uvodi u balet i orkestarsku svitu. Njegov tip gavote prihvatili su i kopirali mnogi njegovi sledbenici. U operi je neguje posebno Ramo, a javlja se i kod Hendla, Gluka, Gretrija. U baroknoj kamernoj sonati gavota se odomaćila s delima Korelija i zadržala sve do vremena Vivaldija i Hendla. Vrhunac umetničkog oblikovanja gavota dostiže sa u delima F. Kuprena i J. S. Baha, kod koga se javlja kao stav svite ili kao orkestarski ples. Umetnički stilizovana gavota je ples gracioznog karaktera i većinom živog tempa, ali susreću se i u umerenom tempu.

U instrumentalnoj i dramskoj muzici obično uz prvi dolazi i drugi gavot u istom ili paralelnom tonalitetu; druga gavota ima gotovo identičnu građu kao prva ili je oblikovana s bordunskim basom.

Literatura

• Guilcher, Jean-Michel. 1968. La tradition populaire de danse en Basse-Bretagne. Etudes Européennes 1. Paris and The Hague: Mouton.
• Semmens, Richard T. 1997. "Branles, Gavottes and Contredanses in the Later Seventeenth and Early Eighteenth Centuries". Dance Research 15, no. 2 (Winter): 35–62.