Gazi Evrenos

Gazi Evrenos, poznat i kao Evrenos-beg (umro 17. novembra 1417. u Janici) je bio osmanski vojskovođa koji je služio Sulejman-pašu, Murata I, Bajazita I, Sulejmana Čelebija i Mehmeda I. Doživeo je duboku starost za svoje vreme.

Biografija

Njegovo ime je u vizantijskim hronikama pisano kao Evrenos, sa različitim korupcijama imena (Vranes, Avraniz i sl). Njegov se otac navodi kao Isa-beg ,,Frengi". Ime njegovog oca prvobitno je bilo Branko Lazart, kako tvrdi i jedna vakuf-nama koja je sastavljena po naredbi samog Evrenos-bega iz 1456-1457. Turbe Gazi Evrenosovog oca nalazilo na prostoru nekadašnjeg Srpskog carstva, jugozapadno od Radovišta u današnjoj Severnoj Makedoniji. Sačuvana porodična stabla iz 19. veka Gazi Evrenosovog oca uporno zovu Branko ili Pranko (ovde je konstruisano centralnoazijsko poreklo, koje je falsifikovano - baš kao i kod drugih sličnih porodica tog vremena). Na natpisu na Gazi Evrenosovom grobu u Janici (tur. Jenidže-i Vardar), stoji da je išao na hadž (u Meku), što je u to vreme bila uobičajena praksa ljudi koji su tek prešli na islam. Na tom natpisu on je titulisan kao kralj gazija i mudžahida (boraca za veru), ubica nevernika i mnogobožaca.

Gazi Evrenos i njegovi potomci (Evrenosoğulları) su bili vođe osmanskih akindžija. Evrenos-beg je predvodio osmansku vojsku u napadima na Bugarsku, Tesaliju i Srpsku zemlju. Nakon osmanskog osvajanja Hadrijanopolja (1362), Evrenos je postavljen za upravnika Tesalije. On i njegove akindžije učestvuju u Kosovskom boju (1389) i Nikopoljskoj bici (1396). Evrenos osvaja Kesan, Ipsalu, Komotini, Feru, Ksanti, Maroneju, Ser, Bitolj i 1397. godine Korint. Osnovao je Janicu na Vardaru. Predvodio je turski napad na Beograd 1409. godine sa Vukom Lazarevićem protiv njegovog brata Stefana. Imao je sedmoricu sinova i nekoliko kćeri. Gazi Evrenos-beg je umro u dubokoj starosti. Sahranjen je u mauzolejnoj grobnici 1417. godine. Mauzolej je oštećen u 19. veku i jedno vreme je služio kao poljoprivredna prodavnica.

Gazi Evrenos je rodonačelnik jedne od četiri porodice koje su zajedno stvorile Osmansko carstvo. Dve su prvobitno bile hrišćanske (porodice Ćose Mihala i Gazi Evrenosa), a dve muslimanske (porodice Osmana i Turahana). Titula na grobu bega Orhana bila je sultan gazija. Gazi Evrenos je sebe video kao skoro jednakog osmanskim vladarima. Slične titule se nalaze na grobu Gazi Ali-bega, sina Ćose Mihala. I sultan Bajazit I je smatrao svoje savremenike iz ovih porodica zasebnim vladarima. Nikada nijedan član ovih velikaških porodica nije dobio ruku neke žene iz Osmanovog potomstva. Ovo i tekstovi nekih hronika koji govore o njihovim ambicijama i snu Murata II govore kolika je moć ovih porodica bila. Izgleda da su porodice Ćose Mihala i Gazi Evrenosa bile faktički vladari evropskih poseda osmanske države, jer jedan Mlečanin (Pjetro Ceno) 1403. izveštava da se Gazi Evrenos usprotivio tome da čelebija Sulejman preda evropske zemlje radi podrške Venecije, usled čega je čelebija Sulejman na kraju ostao bez podrške Evrenosove porodice.

Izvori

• Reinert, Steven W. . "Evrenos". Oxford Dictionary of Byzantium. 2. New York/Oxford: Oxford University Press. (1991). str. 765.