Gaspar Gistav Koriolis
Gaspar-Gistav de Koriolis ili Gistav Koriolis (franc. Gaspard-Gustave de Coriolis; Pariz, 21. maj 1792 — Pariz, 19. septembar 1843) bio je matematičar, inženjer mehanike i naučnik. Najpoznatiji je po svom radu na Koriolisovom efektu. Koriolis je bio prvi koji je skovao termin "rad" za proizvod sile i rastojanja.[1]
| Gaspar-Gistav de Koriolis | |
|---|---|
 Gaspar-Gistav de Koriolis | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. maj 1792. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Datum smrti | 19. septembar 1843. (51 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Obrazovanje | Politehnička škola |
| Naučni rad | |
| Polje | fizika |
Godine 1816, Koriolis je postao tutor u Politehničkoj školi. Tamo je eksperimentisao sa trenjem i hidraulikom.
Godine 1829, Koriolis je objavio udžbenik, Calcul de l'Effet des Machines (Računanje efekta mašina), koji je predstavio mehaniku na način na koji bi se ona mogla lako primeniti u industriji. U ovom periodu, ustanovljen je pravi izraz za kinetičku energiju, , kao i njegova veza sa mehaničkim radom.
Tokom narednih godina, Koriolis je radio na uopštavanju kintetičke energije i rada na rotirajuće sisteme. Prvi od njegovih radova, Sur le principe des forces vives dans les mouvements relatifs des machines (O principima kinetičke energije u relativnom kretanju kod mašina), bio je predočen Francuskoj akademiji nauka (1832). Posle tri godine, Koriolis je napisao delo koje ga je učinilo slavnim, Sur les équations du mouvement relatif des systèmes de corps (O jednačinama relativnog kretanja sistema tela; 1835). Koriolisovi radovi se ne bave atmosferom niti rotacijom zemlje, već prenosom energije u rotirajućim sistemima, kao što su vodenice.
Koriolisovo ime je počelo da se pojavljuje u meteorološkoj literaturi krajem 19. veka, iako termin „Koriolisova sila“ nije upotrebljivan do početka 20. veka. Danas, ime Koriolis vezuje se za meteorologiju, ali sva velika otkrića vezana za opštu cirkulaciju i vezu između pritiska i polja vetrova napravljena su bez znanja Gaspara Gistava Koriolisa.
Koriolis je takođe postao profesor u Pariskoj centralnoj školi. Umro je sa 51 godinom života u Parizu.
Izvori uredi
Dodatna literatura uredi
- Persson, A., 1998 How do we understand the Coriolis Force? Bull. Amer. Meteor. Soc. 79, 1373-1385. (374KB PDF dokument tog članka)
Literatura uredi
- Jammer, Max (1957). Concepts of Force. Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-40689-3.