Generalni logotet
Generalni logotet (grč. λογοθέτης τοῦ γενικοῦ) bila je titula visokih činovnika centralne finansijske uprave (ministarstva finansija) u Vizantiji od kraja 8. do 12. veka. Vršio je dužnost načelnika glavne (zajedničke) državne blagajne Vizantijskog carstva.[1]
Funkcija uredi
Tematski sistem (610-1081) doveo je do znatnog jačanja centralne vlasti u Vizantiji, koja se oslanjala na složenu državnu administraciju. Među činovnicima centralne državne uprave naročito se isticao carigradski eparh, koji je vršio nadzor nad čitavim prestonočkim životom: otac grada, kako ga naziva Porfirogenitova knjiga o ceremonijama. Od rastućeg značaja bio je i položaj logoteta droma, koji je u ovo vreme bio stvarni rukovodilac celokupne spoljne i unutrašnje politike Carstva.[1]
S obzirom na poznati fiskalizam vizantijske države, nije čudo što je u vizantijskom birokratskom aparatu finansijska uprava zauzimala posebno važno mesto. Nadzor nad svim finansijskim ustanovama vršio je sakelarije, koga je u 12. veku zamenio veliki logarijast. Državno blago u zlatu čuvao je hartularije sakelija, a državne zalihe u naturi hartularije vestijarija. Načelnici pojedinih finansijskih ustanova bili su logoteti: generalni logotet (grč. λογοθέτης τοῦ γενικοῦ), vojni logotet (grč. λογοθέτης τοῦ στρατιωτικοῦ) i specijalni logotet (grč. λογοθέτης τοῦ ίδικού). Važne funkcije su imali i načelnik carske kancelarije - protoasekret (grč. πρωτοασηκρήτις), primalac molbi (grč. ό έπί τών δεήσεων) i carev sekretar (grč. ό έπί τού κανικλείου); ova poslednja funkcija bila je često vezana sa položajem logoteta droma.[1]
Rang uredi
Filotej nabraja svega 60 vodećih činovnika vojne, civilne i dvorske uprave, neposredno potčinjenih caru (pored 8 položaja za evnuhe koji čine posebnu grupu). Većini ovih velikodostojnika podređena su odgovarajuća nadleštva sa mnogobrojnim činovnicima. Celim tim strogo centralizovanim, hijerarhijski izgrađenim aparatom diriguje car, koji lično imenuje sve više činovnike i njihove najvažnije pomoćnike i koji ih smenjuje po svom nahođenju. Karakteristična crta vizantijskog upravnog sistema u doba makedonske dinastije (867-1025) bila je prevaga vojnih funkcija nad civilnim i veliki ugled tematskih stratega. Carigradski eparh stoji kod Filoteja na 18. mestu, tako da 12 tematskih stratega, kao i domestici Shola i Eskubita, dolaze ispred njega. A viši rang od sakelarija i logoteta imaju svih 25 tematskih stratega (niži rang ima samo domestika Optimata). Uostalom, granice između pojedinih kategorija činovnika i njihovih funkcija nisu bile naročito stroge, tako da je prelaz iz civilne u vojnu službu bio obična pojava, a često se i vojna komanda prenosila na civilne pa čak i na dvorske činovnike. U svemu je odlučivala careva volja.[1]