Georgije, Gerasim ot Bečkerečki
Georgije, Gerasim ot Bečkerečki (Veliki Bečkerek, 1775—1827, Grgeteg) kaluđer, filozof[1] i književnik iz Velikog Bečkereka.
Georgije, Gerasim ot Bečkerečki | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1775. |
| Datum smrti | 1827. |
Biografija uredi
Rođen je u Velikom Bečkereku 1775. godine kao Georgije,[2] u učiteljskoj porodici.
Kada se kasnije zamonašio (pre 1819.[3])[4] u manastiru Grgetegu, postao je pravoslavni kaluđer, jeromonah[5] Gerasim, po Šafariku.[6] Podvizao se navodno po fruškogorskim manastirima, ponajviše u Grgetegu.[7] Potpisivao se sa predikatom "ot Bečkereki" (von Becskereki). Bavio se prevođenjem sa nemačkog jezika i književnošću. Sarađivao je sa novosadskim izdavačem Damjanom Stefanovićem Kaulicijem. Potpisivao se samo inicijalima: G. ot B.
Objavio je 1804. godine u Budimu prevod na srpski jezik, nemačke knjige o zdravlju čoveka. Autor knjige Hufeland, Kristof Vilhelm bio je profesor "lekarske struke" u nemačkom gradu Jeni. Radilo se o naslovu: Hudožestvo kъ prodolženію života čelověčeskago / otъ Hrіstofora Vіlhelmъ Hufelandъ... ; Sъ Německago že na Slaveno-Serbskїй Dїalektъ sokraщeno i prosto prevedeno črezъ G. otъ B. 1804 Lěta.
Dve godine kasnije, 1809. objavio je u Budimu jedno filozofsko delo, takođe prevedeno sa nemačkog jezika: Fіlosofіčeska nauka / prevedenna sъ Německogъ Ezыka Georgіemъ otъ Bečkerekій.
Pripisuje mu se kao autoru i Kaulicijev "večiti kalendar": Roždanik ili čudnovatij vitao sreće..., Budim izdanja 1822 i 1824.
Reference uredi
- ^ Aleksandar Stanojlović: "Petrovgrad", monografija, Petrovgrad 1938.
- ^ Pavel Jozef Šafárik: "Geschichte des serbischen Schriftthums: Aus dessen handschriftlichem ...", Prag 1865.
- ^ Csaplovics, János: "Slavonien und zum Theil Croatien. Ein Beitrag zur Völker- und Länderkunde. Theils aus eigener Ansicht und Erfahrung (1809 - 1812), theils auch aus späteren zuverlässigen Mittheilungen der Insassen", Pesth: Hartleben, 1819.
- ^ "Srpska porodična enciklopedija", Beograd 2006.
- ^ Miloš Popović: "Versko-crkveni život Srba u Banatu", Zrenjanin 2001.
- ^ Pavel Jozef Šafárik: "Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten", 1826.
- ^ "Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona"