Википедија

Gestacijske trofoblastne bolesti

Gestacijske trofoblastne bolesti (GTB) su neoplazme trofoblasta i stanja u kojima postoji predispozicija za neoplazmu. U ovu grupu bolesti spadaju hidatiformna mola, invazivna mola, gestacijski horiokarcinom i trofoblastni tumori plecentnog ležišta.[1][2][3][4]

Gestacijske trofoblastne bolesti
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostonkologija

Etiologiju GTB neki autori pripisuju prekomernom rastu viloznog trofoblasta, čija sekrecija vodi daljem bubrenju resica, vaskularnoj obliteraciji i oštećenju jajne ćelije[5] Druga autori, kao što su Hertig ja Edmonds,[6] tvrde da je inicijalni proces u nastanku GTB rana smrt embriona, i nemogućnost razvoja fetalne cirkulacije što dovodi do prekomernog bujanja horionskih resica kod hidatiformne mole (HM).[7]

Klinički znaci i simptomi gestacijske trofoblastne bolesti često su nedovoljni za postavljanje dijagnoze i prognozu težine i toka bolesti. Tek nakon razvoja i primene novih tehnika iz oblasti citogenetike, stvoreni su uslovi za razumevanje posebnih molarnih entiteta.[8] Mada i dalje patogeneza ovih bolesti, posebno hidatiformne mole, ostaje kontroverzna tema za mnoge ginekologe i akušere, u svim slučajevima gestacijske trofoblastne bolesti, prisustvo i tok bolesti može se pratiti kroz kvantitativno određivanje nivoa humanog horionskog gonadotropina.[8]

Zahvaljujući savremenoj tehnologija, danas gestacijske trofoblastne bolesti spadaju u grupu najbolje lečenih ginekoloških maligniteta.[8][9][10][11]

Istorija

uredi
 
Hipokrat je u 4. v.p.n.e, hidatiformnu molu, proglasio za vodenu bolest materice

Prvi opisi gestacijske trofoblastne bolesti datiraju još od davnih vremena pre rođenja Hrista:

  • Hipokrat je, u 4. veku pre nove ere, opisao hidatiformnu molu (HM), kao vodenu bolest materice. Njen nastanak pripisao je nezdravoj vodi.[12]
  • U 6. veku, Ecije iz Amida, prvi je upotrebio izraz hydatid.
  • Grofica od Heneberga, Margaret, 1276. godine rodila je;
  • Sve do srednjeg veka, vrlo se malo znalo o gestacijskim trofoblastnim bolestima (GTB).
  • Jedna od Pariskih babica, Anne Victoire Boivin (1773—1841), prva je ukazala na mogućnost da je hidatiformna mola horionskog porekla.
  • Bečki lekar Hans Chiari, 1871. godine prvi je opisaoslučaj sa horiokarcinoma, za koji se do tada mislilo da je neuobičajeni oblik primarog karcinoma materice kod mlađih žena, udruženi sa skorašnjom trudnoćom. Hans Chiari je promene kod horiokarcinoma prepozna kao epitelijalni tumor, drugojačiji od sarkoma, ali nije znao da je poreklom od trofoblasta.[12]
  • Tek 1898. godine, Feliks Maršan, profesor patologije iz Marburga, je opisao i dokazao poreklo ovih tumora, tvrdeći da oni ne nastaju iz decidue, već iz trofoblasta.[14] Maršanovo misljenje brzo je prihvaćeno u celoj Evropi.
  • Nakon otkrića gonadotropnih hormona, 1920. godine, postalo je jasno da pituitarni gonadotropini nisu sasvim isti kao horionski. Tako je ubrzo uveden čuveni Ascheim-Zondek- test za utvrđivanje Zondekove trudnoće, za koji se kasnije pokazalo da je i prvi test za prisustvo tumorskog markera - humanog horionskog gonadotropina (hCG), u gestacijskim trofoblastnim bolestima (GTB).
  • Uvođenje 1972. godine, tehnike merenja beta subjedinice hCG, dovelo je do napretka u dijagnostici i lečenju GTB.
  • Godine 1976. poseban doprinos izučavanju morfologiji trofoblastnih bolesti dao je Kurman sa svojim saradnicima, koji je otkrio trofoblastni tumora placentnog ležišta.
  • Krajem sedamdesetih godina,Szulman i Surtia definisali su dva oblika hidatiformne mole: parcijalnu, u kojoj postoji Fetus i triploidni kariotip i kompletnu molu bez embriona ili fetusa, sa diploidnim kariotipom.[12]
  • Sve do sredine pedesetih godina 20. veka, Kada je Li sa saradnicima opisao prvu kompletnu i produženu remisiju kod pacijentkinje sa horiokarcinomom, lečene metotreksatom, prognoza bolesti bila je loša, čak i smrtonosna kod 90-95% slučajeva.
  • Iskustva i stečena saznanja kroz mnogo vekova istraživanja sazlužna su što se danas gestacijske trofoblastne bolesti svrstavaju među najuspešnije lečene maligne bolesti u ginekologiji.[12][14].

Epidemiologija

uredi

Gestacijske trofoblastne bolesti dugo nisu privlačile pažnju epidemiologa, pa je tek s kraja 20. veka sproveden veći broj studija, što je, značajno doprineo utvrđivanju globalne i geografska distribucija ovih bolesti, i istovremeno sgledan veliki broj potencijalnih faktora rizika. Otkrića mehanizma nastanka gestacijskih trofoblastnih bolesti, dalo je još veći potsticaj za nova istraživanja.[12][15]

Epidemiološka slika gestacijskih trofoblastnih bolesti ni danas nije potpuna, kao i za ostale retke bolesti, jer mnogi slučajevi nisu prijavljeni, a neki neće biti prepoznati. Pored toga, kod gestacijskih trofoblastnih bolesti, ovo je posebno teško, jer je ne postoji validni podaci o svim gestacijske događajim u ukupnom stanovništvu.[16][17][18][19]

Incidencija na gobalnom nivou
  • Učestalost hidatidiform mole na globalnom nivou kreće se od 23 do 1.299 slučajeva na 100.000 trudnoća. Učestalost malignih oblika GTD je mnogo manji, i kreće se oko 10%.[21]
  • Incidencija hidatiformne mole (HM) najviša je u Jugoistočnoj Aziji i kreće se od 1-2/1.000 trudnoća u Japanu i Kini, do 12/1.000 trudnoća u Indoneziji, Indiji i Turskoj.
  • Incidencija horiokarcinoma ( izražena je kao procenat incidencije HM i varira od 19,1/1.000 trudnoća u Indiji, do 0,2-0,7/1.000 trudnoća u Severnoj Americi, Evropi i Aziji.[22]
Incidencija po regionima
  • Incidencija HM u Severnoj Americi,[23] Evropi i Okeaniji približno se kreće 0,5-1/1.000 trudnoća.[24]
  • Podaci iz Južne Amerike i Afrike, osim Nigerije prilično su oskudni .
  • Nedavne studije su pokazale značajan pad incidencije GTB u Koreji, sa 4,4/1.000 trudnoća u šezdesetim, na 1,6/1.000 u devedesetim godinama prošlog veka.[25]
  • Podaci iz Japana su slični, incidencija je sa 4,9/1.000.000 stanovnika 1974. godine opala na 1,9/1.000.000 u 1993. godini. Tendencija opadanja broja obolelih približna je i u susednom Tajvanu.[26]
Morbiditet i mortalitet
  • Slično kao i HM, incidencija horiokarcinoma ima opadajući kataktera, što se pripisuje poboljšanju socijalno-ekonomskih uslova života.
  • Nakon primene odgovarajućij protokola, stepen preživljavanja je 100% u grupi pacijentica sa niskim skorom, odnosno 80% sa visoko rizičnim skorom.[27]

Klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

uredi

Zadnjih decenija 20. veka u ginekologiji i akušerstvu, na globalnom nivou, stvarani su različiti sistemi klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti (GTB), a sve u cilju uspešnijjeg lečenja obolelih pacijentkinja:[28][29]

Prva klasifikacija SZO

Prema klasifikaciji koju je 1983. godine dala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pod terminom GTB podrazumevaju se četiri kliničko-patološka oblika poremećaja rasta humanog trofoblasta:

  • hidatiformna mola (kompletna i delimična),
  • invazivna mola,
  • gestacijski horiokarcinom,
  • trofoblastni tumor ležišta placente.[27]
Druga klasifikacija SZO

Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa sa međunarodnim udruženjem za ginekološku patologiju, 1994. godine revidirala je gorenavedenu klasifikaciju na:

1. Hidatiformna mola
  • a) Parcijalna hidatiformna mola,
  • b) Kompletna hidatiformna mola;
2. Invazivna mola;
3. Horiokarcinom;
4. Epiteloidni trofoblastni tumora;
5. Trofoblastni tumora ležišta placente;
6 Trofoblastne lezija
  • a) Prenaglašena reakcija placentnog ležišta,
  • b) nodus ili plak placentnog ležišta;
  • c) neklasifikovane trofoblastne lezije.
Anatomska (FIGO) klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

Sistem klasifikacije Međunarodna federacija za ginekologiju i akušerstvo (FIGO) (stadijuma), koji datira iz 1982. godine, zasnovan je na anatomskim kriterijumima i prilagođen je sistemima klasifikacije koji se koriste za sve ostale maligne tumore ginekološke lokalizacije. Praksa je pokazala, pre nekim studijama da stadijum FIGO klasifikacije u oko 13% slučajeva nije odgovarao kategoriji rizika bolesti prema prognostičkom skoru.

Anatomska (FIGO) klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

Stadijumi Definicija
I
 Bolest ograničena striktno na telo materice
II
 Bolest proširena na genitalne strukture
III
 Metastaze u plućima, sa ili bez zahvaćenosti genitalnog sistema
IV
 Udaljene metastaze

Na osnovu ove podele i propisanih protokola sprovodi se terapija, koja je kod benignih (dobroćudnih) formi hirurška, a kod malignih, konzervativna – hemioterapija (jedan hemioterapeutik kod nemetastatskog oblika bolesti sa niskim rizikom ili kombinacija više hemioterapeutika kod visoko rizičnih metastatskih oblika).[27]

Etiologija i patogeneza

uredi

Pojedini istraživači etiologiju gestacijske trofoblastne bolesti (GTB) pripisuju prekomernom rastua viloznog trofoblasta, čija sekrecija vodi daljem bubrenju resica, vaskularne obliteracije i oštećenju jajne ćelije (ovuma). Drugi istraživači tvrde da je inicijalni proces u nastanku GTB prerana smrt embriona i nemogućnost razvoja fetalne cirkulacije što dovodi do prekomernog bujanja horionskih resica kod HM.

Analiza kariotipa HM otkrila je očevo poreklo lezije što je omogućilo klasifikaciji molarnih trudnoća na kompletne i parcijalne. Osnovna razlika između kompletne i parcijalne mole je perzistencija majčinog hromozomskog seta u interstcijalnoj moli, koji verovatno sa kliničkog i morfološkog aspekta, dovodi do nastanka „blažeg oblika“ molarne trudnoće.

Kompletna hidatiformna mola

Ova vrsta mole je začetak bez embriona ili fetusa, sa generalizovanim edemom placentalnih resica i izraženom trofoblastnom hiperplazijom. Najverovatnija nastaje kao posledica složene greške u vreme fertilizacije (jedno „prazno jajašce“ koje je izgubilo maternalni haploidni skup hromozoma, oplođeno je normalnim spermatozoidom koji nosi „23 X se“t hromozoma). Ovaj set očevih hromozoma udvostručuje se bez udružene ćelijske citokineze, kako bi se obezbedio zigot od neophodnih 46 hromozoma. Tako formiran genom potpuno je homozigotan, a sastav hromozoma u njemu je isključivo „XX“, jer fertilizacija sa jednim „Y“ hromozomom daje ćeliju „YY“ koja ne može da opstane. Kod oko 4-8% kompletnih mola utvrđeno je - da poseduju kariotip „46 XY“, koji je nastao kada su „prazno jajašce“ oplodila dva spermatozoida (​​dispermija) koji nose „X“ odnosno „Y“ . Jako retko, oplođenje mogu izvršiti tri spermatozoida (trispermija), kada će kariotip ovakve mole biti 69 „XXY“.

Parcijalna hidatiformna mola

Ova vrsta mole je začetak sa utvrđenim fetusom, delimičnom hidatiformnom promenom i blagom fokalnom trofoblastnom hiperplazijom. Kao i kod kompletne mole, genetska greška se javlja u fertilizaciji. Jajašce koje sadrži uobičajen maternalni haploidni skup hromozoma 23 „X“, oplodila su dva, umesto jednog spermatozoida, što čini ukupno 69 hromozoma. Tipične parcijalne mole, imaju triploidni kariotip

  • „XXY“ u 59% slučajeva,
  • „XXY“ u 40% i
  • „XYY“ u 2% slučajeva.

U literaturi su opisani slučajeva nekoliko tetraploidnih začetaka (92 hromozoma) sa morfologijom parcijalne mole, koji su bili triandrični, odnosno imali su tri očeva i jedan majčin haploidni set hromozoma. Pretpostavlja se da je mehanizam nastanka ovih mola trispermija.

Gestacijski horiokarcinom

Patogeneza gestacijski horiokarcinom je raznovrsna. Horiokarcinom se najčešće razvija nakon:[30]

Prethodne kompletne horioidne mole (HM)
U oko 50% slučajeva hidatiformna mola, kao veoma česta preteča gestacijski horiokarcinoma, javlja se najčešće pre dvadesete i posle četrdesete godine života, i obično joj prethodi spontani pobačaj. Isto tako, žene koje su prethodno bolovale od HM, pod većim su rizikom za ponovljenu molarnu trudnoću, za razliku od onih sa terminskom trudnoćom sa živorođenim detetom. Ova činjenica podržava hipotezu da je HM zapravo trudnoća sa hromozomskim anomalijama.

Nakon abortusa
To je zapravo terminske ili ektopična trudnoća, koja se karakteriše pojavom horiokarcinoma u ostalih 50% slučajeva.

Za uzroke postmolarnog horiokarcinoma navode se dve faktora:[31]

  • Metastaze neprepoznatog intramolarnog žarišnog horiokarcinoma,
  • Direktnim razvojem iz maligne promene u implantiranom trofoblastu oplođenog ovuma.

Horiokarcinom histološki karakteriše anaplastični citotrofoblast i sinciciotrofoblast, bez horionskih resica.[32]

Klinička slika

uredi

Mada postoje velike sličnosti kliničke slike mešu gestacijskim trofoblastnim bolestima, ipak ove bolesti imaju i svoje posebne (specifične) kliničke znake i simptome. Kod najvećeg broja bolesnica, parcijalna mola se manifestuje se kliničkom slikom spontanog pobačaja. Do pobačaja dolazi između 9 i 22 nedelje (prosečno nakon 14,5 nedelja). U oko 45% slučajeva parcijalna mola (sem onih utvrđenih na selektivnim pobačajima) prolazi nedijagnostifikovano sve du drugog trimestra trudnoće, jer je krvarenje iz materice slabo ili se javlja kasno. Sonografski ovakva trudnoće se najčešće dijagnostikuju kao „missed abortion“.[33]

Vodeći klinički znak kompletne mole je krvarenje iz materice koke se javlja između 6 i 16 nedelje gestacije, u više od 95% bolesnica. Materica je uvećana, značajnije nego što se očekuje u amenoreji. Samo jedna trećina bolesnica ima spontani pobačaj, jer se dijagnoza jednostavno postavljanje ultrazvučnim pregledom što omogućava ranu intervenciju. Kod 1/4 bolesnica javlja se toksemija i hiperemezau prvom i drugom trimestru.[34][35]

Gestacijski horiokarcinom može nastati iz bilo kog tipa trudnoće;

  • molarna trudnoća, u 50% slučajeva
  • abortus u 25% slučajeva,
  • terminska trudnoća u 23% slučajeva
  • ektopična trudnoća u 3% slučajeva.[36]

Klinička prezentacija horiokarcinoma može varirati od slučaja do slučaja, ali u većini slučajeva povezana je sa destrukcijom tkiva ili krvarenjem. Stoga je osnovni znak i simptom horiokarcinoma u 64% slučajeva, nenormalno krvarenje iz matarice, posle bilo koje trudnoće. Nekada su simptomi povezani sa metastazama, jer tumorske ćelije iz primarne lezije materice lako ulaze u venske kanale miometrijuma i kreću se materičnim ovarijalnim venama. Pluća su najčešće mesto lezija nakon hematogene diseminacije. Smrt kod horiokarcinoma najčešće nastaje zbog krvarenja i/ili plućne insuficijencije. Smrtonosna iskrvarenja obično nastaju u centralnom nervnom sistemu ili plućima (43%) , jetri (94%), gastrointestinalnom traktu (4%) i peritoneumu (3%) . Plućna insuficijencija može biti izazvana velikom masom tumora, kao i učincima iradijacije i citotoksične hemioterapije.[36][37][38]

Prognoza

uredi

Žene sa hidatidiformnom molom imaju odličnu prognozu. Žene sa malignim oblikom GTB obično imaju veoma dobru prognozu.[39]

Horiokarcinom, na primer, je neuobičajen, ali skoro uvek izlečiv oblik raka. Iako je horiokarcinom visoko maligni tumor i bolest opasna po život, veoma je osetljiv na hemoterapiju. Praktično sve žene sa nemetastatskom bolešću su izlečene i zadržavaju svoju plodnost. Prognoza je takođe veoma dobra za one sa metastatskim (širećim) rakom, u ranim fazama, ali plodnost može biti izgubljena. Histerektomija (hirurško uklanjanje materice) se takođe može ponuditi[40] pacijentima starijim od 40 godina ili onima kojima sterilizacija nije prepreka. Samo nekoliko žena sa GTB ima lošu prognozu, npr. neki oblici stadijuma 4 GTN.

Za procenu rizika koristi se FIGO sistem.[41] Rizik se može proceniti pomoću sistema bodovanja kao što je Modifikovani sistem prognostičkog bodovanja SZO, gde se rezultati između 1 i 4 iz različitih parametara sumiraju zajedno:[42]

Modifikovani sistem prognostičkog bodovanja SZO
0 1 2 4
Godine <40 ≥40 – –
Prethodna trudnoća mola abortus termin –
Interval meseci od indeksne trudnoće <4 4–6 7–12 >12
Vrednost hCG (IU/L) u serumu pre tretmana <103 103–104 104–105 >105
Najveća veličina tumora (uključujući matericu) <3 3–4 cm ≥5 cm –
Mesto metastaza pluća slezina, bubreg gastrointestinalni sistem jetra, mozak
Broj metastaza – 1–4 5–8 >8
Prethodna neuspešna hemoterapija – – jedan lek ≥2 leka

U ovom sistemu bodovanja, žene sa skorom 7 ili više smatraju se visokorizičnim.

Veoma je važno da se maligni oblici GTB otkriju na vreme. U zapadnim zemljama žene sa molarnom trudnoćom se pažljivo prate; na primer, u Velikoj Britaniji, sve žene koje su imale molarnu trudnoću su registrovane u Nacionalnom trofoblastnom skrining centru.[traži se izvor] Postoje napori u ovom pravcu i u zemljama u razvoju, pa je i u ovim zemljama došlo do poboljšanja u ranom otkrivanju horiokarcinoma, čime je značajno smanjena stopa mortaliteta i u zemljama u razvoju.[43][44][45]

Ponovna trudnoća

uredi

Većina žena sa GTB može ponovo zatrudnjeti i ponovo imati decu. Rizik od dalje molarne trudnoće je nizak. Više od 98% žena koje zatrudne nakon molarne trudnoće neće imati novi oblik hidatidiformne mole ili će biti pod povećanim rizikom od komplikacija.

U prošlosti se smatralo da je važno ne zatrudnjeti odmah nakon GTB. Specijalisti su preporučili period čekanja od šest meseci nakon što nivoi hCG postanu normalni. Nedavno je ovo stanovište dovedeno u pitanje. Novi medicinski podaci sugerišu da je značajno kraći period čekanja nakon što nivoi hCG postanu normalni za otprilike 97% pacijenata sa hidatidiformnim molama.[46]

Rizik od ponavljanja GTB

uredi

Rizik od ponovljene GTB je približno 1 od 100, u poređenju sa približno 1 od 1.000 rizika u opštoj populaciji. Naročito žene čiji nivoi hCG ostaju značajno povišeni su u riziku od razvoja ponovljene GTB.[47]

Perzistentna trofoblastna bolest

uredi

Termin «perzistentna trofoblastna bolest» (PTD) se koristi kada nakon lečenja molarne trudnoće, nešto molarnog tkiva ostane i ponovo počinje da raste u tumor. Iako se PTD može širiti u telu poput malignog raka, ukupna stopa izlečenja je skoro 100%.[48]

Kod velike većine pacijenata, lečenje PTD-a se sastoji od hemoterapije. Samo oko 10% pacijenata sa PTD može se uspešno lečiti drugom kiretažom.[49][50]

GTB koegzistirajuća sa normalnim fetusom

uredi

GTB koegzistirajuća sa normalnim fetusom, naziva se "blizanačka trudnoća"

U nekim veoma retkim slučajevima, GTN može koegzistirati sa normalnim fetusom. Ovo se zove "blizanačka trudnoća". Ovim slučajevima treba da upravljaju samo iskusne klinike, nakon opsežnih konsultacija sa pacijentom. Pošto bi uspešan porođaj mogao biti moguć, trudnoću treba dozvoliti da se nastavi ako majka želi, nakon odgovarajućeg savetovanja. Verovatnoća da se dobije zdrava beba je približno 40%, ali postoji rizik od komplikacija, npr. plućna embolija i preeklampsija. U poređenju sa ženama koje su jednostavno imale GTB u prošlosti, ne postoji povećan rizik od razvoja uporne GTD nakon takve blizanačke trudnoće.[51][52][53][54][55][56]

U nekoliko slučajeva, GTB je koegzistirala sa normalnom trudnoćom, ali je to otkriveno tek slučajno nakon normalnog porođaja.[57]

Izvori

uredi
  1. ^ Ngan S, Seckl MJ. Gestational trophoblastic neoplasia management: an update. Curr Opin Oncol. 19 (5): 486—91. 2007.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  2. ^ Matsuura Y, Kashimura M, Shinohara M, Baba S, Kondo M, Kashimura Y (1990). „The follow-up of trophoblastic disease by using an hCG-CTP enzyme immunoassay”. Gan No Rinsho. 36 (15): 2559—62. .
  3. ^ Ng, T. Y.; Wong, L. C. (2003). „Diagnosis and management of gestational trophoblastic neoplasia”. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol. 17 (6): 893—903. .
  4. ^ Bower M, Newlands ES, Holden L, Short D, Brock C, Rustin GJ; et al. (1997). „EMA/CO for high-risk gestational trophoblastic tumors: results from a cohort of 272 patients.”. J Clin Oncol. 15 (7): 2636—43. 
  5. ^ Park, W. W.; Lees, J. C. (1936). „Choriocarcinoma. A general review with an analysis of 516 cases.”. Arch Pathol. 160: 205—41. .
  6. ^ Hertig, A. T. (1940). „Edmonds HW. Genesis of hydatidiform mole”. Arch Patholo. 30: 260—1. .
  7. ^ Reynolds, S. R. (1976). „Hydatidiform mole: a vascular congenital anomaly”. Obstet Gynecol. 47: 244—50. .
  8. ^ a b v Soper, J. T. (2006). „Gestational trophoblastic disease.”. Obstet Gynecol. 108: 176—87. .
  9. ^ Goldstein DP, Berkowitz RS. Gestational trophoblastic disease. In: Abeloff MD, Armitage JO, Niederhuber JE, Kastan MB, McKenna WG, eds. Abeloff’s Clinical Oncology. 4th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Churchill Livingstone; 2008:chap 94.
  10. ^ McGee J, Covens A. Gestational trophoblastic disease: hydatidiform mole, nonmetastatic and metastatic gestational trophoblastic tumor: diagnosis and management. In: Lentz GM, Lobo RA, Gershenson DM, Katz VL, eds. Comprehensive Gynecology. 6th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2012:chap 35.
  11. ^ Braunstein GD. Endocrine changes in pregnancy. In: Melmed S, Polonsky KS, Larsen PR, Kronenberg HM, eds. Williams Textbook of Endocrinology, 12th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2011:chap 21.
  12. ^ a b v g d Di Saia JP, Creasman TW. Clinical gynecologic oncology. 3rd ed. St Louis: C.V. Mosby Co; 1989.
  13. ^ Marchand, F. (1895). „Uber die sogenanntem ‘deciduelen geschwulste’ in anscbluss an normale beburten.”. Gynaekologe. 1: 419—38. , 531-62.
  14. ^ a b Kohorn, E. I. (2007). „Dynamic staging and risk factor scoring for gestational trophoblastic disease.”. Int J Gynecol Cancer. 17 (5): 1124—30. .
  15. ^ Palmer, JR (mart 1994). „Advances in the epidemiology of gestational trophoblastic disease”. J Reprod Med. 39 (3): 155—62. PMID 8035370. 
  16. ^ Savage, P; Williams, J.; Wong, SL (2010). „The demographics of molar pregnancies in England and Wales from 2000-2009”. J Reprod Med. 55 (7–8): 341—5. PMID 20795349. 
  17. ^ Soares PD, Maestá I, Costa OL, Charry RC, Dias A, Rudge MV (2010). „Geographical distribution and demographic characteristics of gestational trophoblastic disease”. J Reprod Med. 55 (7–8): 305—10. PMID 20795343. 
  18. ^ Chauhan A, Dave K, Desai A, Mankad M, Patel S, Dave P (2010). „High-risk gestational trophoblastic neoplasia at Gujarat Cancer and Research Institute: thirteen years of experience”. J Reprod Med. 55 (7–8): 333—40. PMID 20795348. 
  19. ^ Kashanian M, Baradaran HR, Teimoori N (oktobar 2009). „Risk factors for complete molar pregnancy: a study in Iran”. J Reprod Med. 54 (10): 621—4. PMID 20677481. 
  20. ^ Berkowitz RS, Cramer DW, Bernstein MR, Cassells S, Driscoll SG, Goldstein DP (avgust 1985). „Risk factors for complete molar pregnancy from a case-control study”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 152 (8): 1016—20. PMID 4025447. doi:10.1016/0002-9378(85)90550-2. 
  21. ^ Altieri A, Franceschi S, Ferlay J, Smith J, La Vecchia C (novembar 2003). „Epidemiology and aetiology of gestational trophoblastic diseases”. Lancet Oncol. 4 (11): 670—8. PMID 14602247. doi:10.1016/S1470-2045(03)01245-2. 
  22. ^ Baykal C, Tulunay G, Bulbul D, Boran N, Kose MF (2003). „Primary choriocarcinoma of the uterine cervix in a postmenopausal patient: a case report”. Gynecol Oncol. 90: 667—9. .
  23. ^ Rolon, P. A.; Lopez, B. H. (1977). „Epidemiological aspects of hydatidiform mole in the Republic of Paraguay (South America)”. Br J Obstet Gynaecol. 84: 862—4. .
  24. ^ Duff GB. Gestational trophoblastic disease in New Zealand, 1980–1986. Aust N Z J Obstet Gynaecol. 29: 139—42. 1989.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  25. ^ Martin, B. H.; Kim, J. H. (1998). „Changes in gestational trophoblastic tumours over four decades: a Korean experience.”. J Reprod Med. 43: 60—8. .
  26. ^ Hando, T.; Ohno, M.; Kurose, T. (1998). „Recent aspects of gestational trophoblastic disease in Japan”. Int J Gynaecol Obstet. 60 (1): 71—6. 
  27. ^ a b v Biljana Lazović i Vera Milenković, Lečenje gestacijskih trofoblastnih bolesti, Acta Medica Medianae 2010,Vol.49(1), Pregledni rad UDK:618.14-006
  28. ^ Behtash, N.; Ghaemmaghami, F.; Hasanzadeh, M. (2005). „Long term remission of metastatic placental site trophoblastic tumor (PSTT): case report and review of literature.”. World J Surg Oncol. 3 (1): 34. .
  29. ^ Milenkovic, Vera; Lazovic, Biljana (2011). „Gestational trophoblastic disease: Literature review”. Medicinski Pregled. 64 (3–4): 188—193. PMID 21905598. doi:10.2298/MPNS1104188M. 
  30. ^ Palmer, J. R. (1994). „Advances in the epidemiology of gestational trophoblastic disease”. J Reprod Med. 39: 55—162. .
  31. ^ Fukunaga, M.; Nomura, K.; Ushigome, S.; et al. (1996). „Choriocarcinoma in situ at a first trimester: report of two cases indicating an origin of trophoblast of a stem villus”. Virchows Arch. 429: 185—8. .
  32. ^ Mao, T. L.; Kurman RJ; Huang CC; Lin MC; Shih IM (2007). „Immunohistochemistry of choriocarcinoma: an aid in differential diagnosis and in elucidating pathogenesis”. Am J Surg Pathol. 31 (11): 1726—32. .
  33. ^ Szulman, A. E.; Surti, U. (1982). „The clinicopathologic profile of the partial hydatiform mole.”. Obstet Gynecol. 59: 597—602. .
  34. ^ Szulman AE, Buchbaum JH. Gestational trophoblastic disease: clinical perspectives in obstetrics and gynecology. New York: Springer-Verlag; 1987.
  35. ^ Milenković V, i sar. Ginekologija i akušerstvo: udžbenik za studente medicine. Beograd: CIBID; 2005. str. 432.
  36. ^ a b Wells, M. (2007). „The pathology of gestational trophoblastic disease: recent advances”. Pathology. 39 (1): 88—96. .
  37. ^ Shih LM, Mazur MT, Kurman RJ. Gestational trophoblastic disease and related lesions. In: Kurman RJ, ed. Blaustein’s pathology of the female genital tract. 5th ed. New York: Sringer; 2002. pp. 1193-247.
  38. ^ Jeremic K, Gojnic M, Milenkovic V, Boskovic V, Berisavac M, Zecević N (2006). „Placental site trophoblastic tumor: a case report.”. Eur J Gynaecol Oncol. 27 (1): 98—100. .
  39. ^ „What is the prognosis of hydatidiform mole?”. www.medscape.com. Pristupljeno 2021-02-16. 
  40. ^ Lurain JR, Singh DK, Schink JC (oktobar 2006). „Role of surgery in the management of high-risk gestational trophoblastic neoplasia”. The Journal of Reproductive Medicine. 51 (10): 773—6. PMID 17086805. 
  41. ^ FIGO Committee on Gynecologic Oncology (april 2009). „Current FIGO staging for cancer of the vagina, fallopian tube, ovary, and gestational trophoblastic neoplasia”. International Journal of Gynaecology and Obstetrics. 105 (1): 3—4. PMID 19322933. S2CID 41395844. doi:10.1016/j.ijgo.2008.12.015. 
  42. ^ „Stage Information for Gestational Trophoblastic Tumors and Neoplasia”. The National Cancer Institute (NCI). U.S. National Institutes of Health (NIH). 1980-01-01.  in turn citing. FIGO Committee on Gynecologic Oncology (april 2009). „Current FIGO staging for cancer of the vagina, fallopian tube, ovary, and gestational trophoblastic neoplasia”. International Journal of Gynaecology and Obstetrics. 105 (1): 3—4. PMID 19322933. S2CID 41395844. doi:10.1016/j.ijgo.2008.12.015. 
  43. ^ Izhar R (2003). „Prognosis of gestational choriocarcinoma at Khyber Teaching Hospital Peshawar”. Journal of Ayub Medical College, Abbottabad. 15 (2): 45—8. PMID 14552249. 
  44. ^ Yang JJ, Xiang Y, Wan XR, Yang XY (avgust 2008). „Prognosis of malignant gestational trophoblastic neoplasia: 20 years of experience”. The Journal of Reproductive Medicine. 53 (8): 600—7. PMID 18773625. 
  45. ^ Lok CA, Ansink AC, Grootfaam D, van der Velden J, Verheijen RH, ten Kate-Booij MJ (novembar 2006). „Treatment and prognosis of post term choriocarcinoma in The Netherlands”. Gynecologic Oncology. 103 (2): 698—702. PMID 16790263. doi:10.1016/j.ygyno.2006.05.011. 
  46. ^ Wolfberg AJ, Feltmate C, Goldstein DP, Berkowitz RS, Lieberman E (septembar 2004). „Low risk of relapse after achieving undetectable HCG levels in women with complete molar pregnancy”. Obstetrics and Gynecology. 104 (3): 551—4. PMID 15339768. S2CID 1172620. doi:10.1097/01.AOG.0000136099.21216.45. 
  47. ^ Garrett LA, Garner EI, Feltmate CM, Goldstein DP, Berkowitz RS (jul 2008). „Subsequent pregnancy outcomes in patients with molar pregnancy and persistent gestational trophoblastic neoplasia”. The Journal of Reproductive Medicine. 53 (7): 481—6. PMID 18720922. 
  48. ^ „Persistent trophoblastic disease and choriocarcinoma”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2017-10-19. Pristupljeno 2021-02-16. 
  49. ^ van Trommel NE, Massuger LF, Verheijen RH, Sweep FC, Thomas CM (oktobar 2005). „The curative effect of a second curettage in persistent trophoblastic disease: a retrospective cohort survey”. Gynecologic Oncology. 99 (1): 6—13. PMID 16085294. doi:10.1016/j.ygyno.2005.06.032. 
  50. ^ Gillespie AM, Kumar S, Hancock BW (april 2000). „Treatment of persistent trophoblastic disease later than 6 months after diagnosis of molar pregnancy”. British Journal of Cancer. 82 (8): 1393—5. PMC 2363366  . PMID 10780516. doi:10.1054/bjoc.1999.1124. 
  51. ^ Lee SW, Kim MY, Chung JH, Yang JH, Lee YH, Chun YK (februar 2010). „Clinical findings of multiple pregnancy with a complete hydatidiform mole and coexisting fetus”. Journal of Ultrasound in Medicine. 29 (2): 271—80. PMID 20103799. S2CID 24528503. doi:10.7863/jum.2010.29.2.271  . 
  52. ^ Suri S, Davies M, Jauniaux E (2009). „Twin pregnancy presenting as a praevia complete hydatidiform mole and coexisting fetus complicated by a placental abscess”. Fetal Diagnosis and Therapy. 26 (4): 181—4. PMID 19864876. S2CID 7720159. doi:10.1159/000253272. 
  53. ^ Dolapcioglu K, Gungoren A, Hakverdi S, Hakverdi AU, Egilmez E (mart 2009). „Twin pregnancy with a complete hydatidiform mole and co-existent live fetus: two case reports and review of the literature”. Archives of Gynecology and Obstetrics. 279 (3): 431—6. PMID 18679699. S2CID 20825878. doi:10.1007/s00404-008-0737-x. 
  54. ^ Vandenhove M, Amant F, van Schoubroeck D, Cannie M, Dymarkowski S, Hanssens M (maj 2008). „Complete hydatidiform mole with co-existing healthy fetus: a case report”. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 21 (5): 341—4. PMID 18446663. S2CID 6552298. doi:10.1080/14767050801925156. 
  55. ^ True DK, Thomsett M, Liley H, Chitturi S, Cincotta R, Morton A, Cotterill A (septembar 2007). „Twin pregnancy with a coexisting hydatiform mole and liveborn infant: complicated by maternal hyperthyroidism and neonatal hypothyroidism”. Journal of Paediatrics and Child Health. 43 (9): 646—8. PMID 17688651. S2CID 45319678. doi:10.1111/j.1440-1754.2007.01145.x. 
  56. ^ Behtash N, Behnamfar F, Hamedi B, Ramezanzadeh F (april 2009). „Term delivery following successful treatment of choriocarcinoma with brain metastases, a case report and review of literature”. Archives of Gynecology and Obstetrics. 279 (4): 579—81. PMID 18726607. S2CID 24481680. doi:10.1007/s00404-008-0753-x. 
  57. ^ Ganapathi KA, Paczos T, George MD, Goodloe S, Balos LL, Chen F (septembar 2010). „Incidental finding of placental choriocarcinoma after an uncomplicated term pregnancy: a case report with review of the literature”. International Journal of Gynecological Pathology. 29 (5): 476—8. PMID 20736774. doi:10.1097/PGP.0b013e3181d81cc2. 

Literatura

uredi
  • Milenković V, i sar. Ginekologija i akušerstvo: udžbenik za studente medicine. Beograd: CIBID; 2005.

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гестацијске_трофобластне_болести&oldid=27946750”