Glavnica pšenice

Glavnica pšenice je opasno gljivično oboljenje koje napada pšenicu i nanosi ozbiljne gubitke prinosima (i do 80%), što je čini jednim od najopasnijih oboljenja pšenice.

Značaj

Glavnica pšenice spada u grupu opasnijih bolesti žita, jer može izazvati ozbiljne gubitke u prinosima. Pored toga utiče i na vrednost zdravih zrna, jer se meljavom zrna dobija brašno tamnije boje i neprijatnog mirisa, koji dolazi od spora parazita. Upotreba ovakvog brašna u ishrani može da bude štetna po zdravlje ljudi i domaćih životinja.

Prouzrokovači bolesti

Prouzrokovači su Tilletia tritici (Bjerk) Winter i Tilletia levis Kuhn. T. tritici je u novije vreme dobila naziv T. caries, dok T. levis nosi naziv T. foetida.

Simptomi

Bolest žita se najsigurnije mođe utvrditi u vreme voštane zrelosti. U tom periodu klasovi obolelih strukova imaju uspravan i nakostrešen izgled zbog toga što su im zrna nabreklija i laka, dok je zdravo klasje pomalo povijeno usled veće težine. Uz to zaraženi klaasovi imaju modro-crnu boju, koja dolazi od crne boje spora u zrnu. Ako se stave u vodu posle vršidbe, zdrava zrna padaju na dno, dok glavničava (obolela) plivaju po površini jer su lakša. Ako se ovakvo zrno raspukne, iz njega ispada prašna masa crnih spora, što je pouzdan znak za ovu vrstu bolesti.

Biologija parazita

U vreme vršidbe glavničava zrna mogu da se raspuknu, a oslobođene spore da se nađu na zdravim zrnima pšenice. Ako se takva pšenica koristi za setvu, tada spore zajedno sa semenom dospevaju u zemlju. U uslovima povoljne vlage i temperature klijaju istovremeno sa klijanjem semena. Spora klija u bazid sa nekoliko bazidiospora koje posle kopulacije daju miceliju, a ova prodire u stablo tek isklijale biljčice. Zaraza nastaje, po pravilu, u toku klijanja i pre nego što je biljčica izbila na površinu. Zaraza se ostvaruje onog trenutka kada micelija dopre do vegetativne tačke porasta na temenu stabla. Kasnije, sa razvojem biljke, razvija se i micelija i u vreme zrenja umesto normalnih zrna nastaju zrna ispunjena sadržajem spora parazita.
Klijanje spora je mogućno na temperaturama između 0,5 i 29⁰C. Što su temperature niže i približavaju se minimalnim za klijanje semena pšenice (3,5 - 4,0⁰C), to su i mogućnosti za ostvarenje zaraze povoljnije.

Mere borbe

Čišćenje semenske pšenice od glavničavih zrna, a potom dezinfekcija semena pred setvu predstavlja pouzdanu meru zaštite od ove bolesti. Seme se dezinfikuje hemijskim sredstvima na bazi mankozeba, tirama i difenokonazola.

Literatura

1. M. Babović, R. Sekulić: "Zaštita bilja za treći i četvrti stepen srednje poljoprivredne škole"
2. Beleške sa nastave