Википедија

Glicinija

Glicinije su rod cvetajućih biljaka iz porodice mahunarki (Fabaceae) koja uključuje deset vrsta drvenastih penjačica iz istočnog SAD, Kine, Koreje i Japana. Neke vrste se koriste kao ukrasne biljke,naročito u Kini i Japanu

Glicinija

Opis uredi

Glicinije su rod koji se sastoji od desetak vrsta poludrvenastih penjačica čije se grane savijaju oko potpornih stubova u smeru kretanja kazaljki na satu i obrnuto. Mogu da se penju do 20 metara visine i do 10 metara širine. Najpoznatija glicinija nalazi se u Sierra Madre u Kaliforniji, a zauzima oko 0,40 hektara i teži oko 250 tona.[1] Listovi su naizmenični (15—35 cm), u obliku pera, i ima 9-19. Cvetovi su raspoređeni u grozdaste cvasti (10-80 cm), uglavnom plavoljubičaste, ružičaste,lavanda boje,boje sleza ili čisto bele boje. Cveta u proleće kada se prvo pojave cvetovi, a zatim i listovi. Cveta još 2-3 puta tokom godine, sredinom leta i krajem jeseni. Cvetovi nekih vrsta imaju izuzetno prijatan miris, a dolaze do izražaja ako se biljka posadi na pergole. Kineske i japanske vrste cvetaju tek nakon nekoliko godina (5—7), dok američke vrste cvetaju u drugoj godini jer su manjeg robusnog rasta od japanskih i kineskih glicinija.Na kraju cvetanja formiraju se mahune (plodovi) veličine 15 cm, koje sadrže zaobljena semena, obojena u smeđoj i crnoj boji.

Uzgoj uredi

Glicinija se smatra invanzivnom vrstom penjačice,pogotovo ako se dozvoli da raste i penje uz neku postojeću biljku jer ima sposobnost ga uguši biljku domaćina.[2] Najbolje napreduje na jakom suncu i uz potporu koja mora biti veoma snažna jer vremenom glicinija jača svoje grane koje mogu polomiti drvene stubove,ugušiti odraslo drveće. Ukoliko raste uz kuću može izazvati oštećenja oluka,crepa ili pak prilazne staze i fasadu. Ova raskošna biljka je otporna na niske temperature i ne smetaju joj visoke letnje temperature.[3] Naše kontinentalne zime preživljava bez problema samo je treba prve dve godine zaštititi. Ne odgovaraju joj ni zimski ni letnji vetrovi. Gliciniji odgovara blago kiselo zemljište (pH vrednosti 6,2) i tokom proleća je jako bitno da se jednom godišnje đubri. Može se zasaditi iz semena,ali bolje i češće se radi to iz sadnice. Biljka koja je dobijena iz semena može da ne cveta decenijama, pa se zato uzima mladica koja izbija iz korena.

Vrste glicinija uredi

  1. Wisteria brevidentata
  2. Wisteria floribunda-japanska glicinija
  3. Wisteria frutescens
  4. Wisteria sinensis-kineska glicinija
  5. Wisteria ventusa
  6. Wisteria villosa
  7. Wisteria brachybotrys-svilenkasta glicinija

Reference uredi

  1. ^ „..::Sierra Madre Chamber of Commerce::..”. web.archive.org. 2013-03-18. Arhivirano iz originala 18. 03. 2013. g. Pristupljeno 2020-03-08. 
  2. ^ „Glicinija, veličanstvena puzavica: Najlepši ukras dvorišta, štiti od komšijskih pogleda! (FOTO)”. stil.kurir.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-03-08. 
  3. ^ „Glicinija (Wisteria)”. Plantea (na jeziku: hrvatski). 2015-10-12. Pristupljeno 2020-03-08. 

Literatura uredi

https://prirodnoizdravo.com/glicinija-plava-kisa-uzgoj-sadnja-razmnozavanje/

http://rasadnikmihalek.com/visterija-plava-kisa/

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глицинија&oldid=26851653”