Википедија

Globalno mentalno zdravlje

Globalno mentalno zdravlje jedna je od međunarodnih aktivnosti koja se bavi različitim aspektima mentalnog zdravlja..[1] To je „područje proučavanja, istraživanja i prakse koje daje prioritet poboljšanju mentalnog zdravlja i postizanju jednakosti u mentalnom zdravlju za sve ljude širom sveta“.[2]

Poslednjih godina sve je veći broj kritika izrečen globalnom pokretu za mentalno zdravlje, kao neokolonijalnom ili „misionarskom“ projektu i kao primarnom front za farmaceutske kompanije koje traže nove klijente za prodaju psihijatrijskih lekova.[3][4][5][6]

U praksi, uzimajući u obzir kulturološke razlike i uslove specifične za svaku pojedinu zemlju, na globalnom nivou, stručnjaci za mentalno zdravlje sve više se bave epidemiologijom mentalnih poremećaja u različitim zemljama, mogućnostima njihovog lečenja, obrazovanjem o mentalnom zdravlju, političkim i finansijskim aspektima, strukturom sistema zaštite mentalnog zdravlja, ljudskim resursima u mentalnom zdravlju i pitanjima ljudskih prava, između ostalog.

Opšti ciljevi u oblasti globalnog mentalnog zdravlja su jačanje mentalnog zdravlja u celom svetu pružanjem informacija o stanju mentalnog zdravlja u pojedinim zemljama i identifikovanju potreba za zaštitom mentalnog zdravlja kako bi se razvile isplative intervencije za zadovoljavanje tih specifičnih potreba.[7][8][9]

Globalno opterećenje bolestima uredi

 
Očekivani životni vek po glavi stanovnika za neurološka i mentalna stanja na 100.000 stanovnika u 2002.
  Nema liste
  Manje od 10
  10–20
  20–30
  30–40
  40–50
  50–60
  60–80
  80–100
  100–120
  120–140
  140–150
  Iznad 150

Mentalni, neurološki i poremećaji upotrebe psihoaktivnih supstanci značajno doprinose globalnom opterećenju bolestima (GBD),[10] koje su postale globalna mera takozvanih godina života prilagođenih invalidnosti dodeljenih određenoj bolesti/poremećaju, kao zbir godina provedenih sa invaliditetom i godina života izgubljenih zbog određene bolesti u ukupnoj populaciji.

Neuropsihijatrijska stanja na globalnom nivou čine 14% globalnog opterećenja bolestima. Među nezaraznim bolestima, one čine 28% svih bolesti, što je više od kardiovaskularnih bolesti ili raka. Međutim, procenjuje se da je stvarni doprinos mentalnih poremećaja globalnom opterećenju bolestima još veći, zbog složenih interakcija i istovremenog oboljevanja od fizičkih i mentalnih bolesti.[11]

U svetu skoro milion ljudi godišnje umre od samoubistva, što je treći vodeći uzrok smrti među mladima. Najvažniji uzroci invaliditeta zbog zdravstvenih stanja širom sveta su:

  • unipolarna depresija,
  • alkoholizam,
  • šizofrenija,
  • bipolarna depresija i
  • demencija.

U zemljama sa niskim i srednjim prihodima, ovi uslovi predstavljaju ukupno 19,1% svih invaliditeta povezanih sa zdravstvenim stanjima.[12]

Mentalno zdravlje po zemljama uredi

Afrika uredi

Mentalne bolesti i poremećaji mentalnog zdravlja su široko rasprostranjene, što izaziva zabrinutost među nerazvijenim afričkim zemljama, mada se ta pitanja u velikoj meri zanemaruju, jer se brizi o mentalnom zdravlju u Africi posvećuje statistički gledano manje pažnje nego u drugim zapadnjačkim zemljama.

Sve veći broj smrtnih slučajeva usled mentalnih bolesti pokazuje imperativnu potrebu za poboljšanjem politike zaštite mentalnog zdravlja i napredak u lečenju Afrikanaca koji pate od psiholoških poremećaja.[13]

Nerazvijene afričke zemlje toliko su vidno uznemirene fizičkim bolestima, zaraznim bolestima, neuhranjenošću i zagađenošću da izostaje briga o mentalnom zdravlju, koja nije prioritet, što ima prepoznatljiv uticaj na afričku populaciju.

Tokom 1988. i 1990. godine u dve afričke države Svetske zdravstvene organizacije sprovele je dve originalne rezolucije. AFR/RC39/R1 i AFR/RC40/R9 u pokušaju da poboljša status zaštite mentalnog zdravlja u određenim afričkim regijama kako bi se suzbili njeni rastući efekti na afrički narod.[14] Međutim, otkriveno je da su te nove politike imale mali uticaj na stanje mentalnog zdravlja u Africi, što je na kraju rezultovalo povećanjem psiholoških poremećaja umesto željenog pada, pa je ovo izgledalo kao nemoguć problem za upravljanje.

U Africi su mnogi socio-kulturni i biološki faktori doveli do pojačanih psiholoških borbi, istovremeno prikrivajući njihov neposredni nivo važnosti za afričko oko. Sve veće stope nezaposlenosti, nasilja, kriminala, silovanja i bolesti često su povezane sa zloupotrebom supstanci, što može uzrokovati povećanje stope mentalnih bolesti.[15] Osim toga, fizičke bolesti poput HIV/AIDS -a, epidemije ebole i malarije često imaju dugotrajne psihološke efekte na žrtve koje u afričkim zajednicama ostaju neprepoznate zbog njihovih urođenih kulturnih uverenja.

Tradicionalna afrička verovanja dovela su do percepcije da je mentalna bolest uzrokovana natprirodnim silama, sprečavajući korisne ili racionalne reakcije na nenormalno ponašanje. Na primer, ebola je dobila medijsku pažnju kada je postala sve popularnija u Africi i na kraju se proširila na SAD, međutim, istraživači nikada nisu obraćali pažnju na njene psihološke efekte na afrički mozak. Izuzetna anksioznost, borbe sa tugom, osećaji odbačenosti i nekompetentnosti, depresija koja dovodi do samoubistva, PTSP i još mnogo toga samo su neki od zapaženih efekata bolesti poput ebole.[16] Ove epidemije dolaze i prolaze, ali njihovi trajni efekti na mentalno zdravlje ostaju godinama koje dolaze, pa čak i okončavaju živote zbog nedostatka akcije.

Bilo je određenih napora da se finansijski podrži psihijatrijska podrška u zemljama poput Liberije, zbog njene dramatične krize mentalnog zdravlja nakon rata, ali od toga nije bilo mnogo koristi. Osim finansijskih razloga, toliko je teško sprovesti intervencije u oblasti mentalnog zdravlja i uopšte upravljati mentalnim zdravljem u nerazvijenim zemljama jednostavno zato što pojedinci koji tamo žive ne veruju nužno u zapadnu psihijatriju. Takođe je važno napomenuti da socio-kulturni model psihologije i nenormalnog ponašanja zavisi od faktora koji okružuju kulturne razlike.[17] Ovo uzrokuje da abnormalnosti mentalnog zdravlja ostanu skrivenije zbog prirodnog ponašanja kulture, u poređenju sa zapadnjačkim ponašanjem i kulturnim normama.

Ovaj odnos između mentalnih i fizičkih bolesti je trajni ciklus koji tek treba prekinuti. Iako mnoge organizacije pokušavaju rešiti probleme u vezi s fizičkim zdravljem u Africi, budući da su ti problemi jasno vidljivi i prepoznatljivi, malo je poduzeto kako bi se suočili s temeljnim mentalnim učincima koji su ostavljeni žrtvama.

Poznato je da mnogi mentalno oboleli u Africi traže pomoć od duhovnih ili verskih vođa, međutim to je široko rasprostranjeno jer mnogim afričkim zemljama nedostaje stručnjaka za mentalno zdravlje, u odnosu na ostatak sveta. Samo u Etiopiji postoji „10 psihijatara na 61 milion stanovnika“,[14] pokazale su studije. Iako su se brojke definitivno promenile od kada je ovo istraživanje sprovedeno, nedostatak psiholoških stručnjaka širom Afrike nastavlja se sa trenutnim prosekom od 1,4 radnika na mentalnom zdravlju na 100.000 ljudi u poređenju sa globalnom statistikom od 9 stručnjaka na 100.00 ljudi.[18]

Osim toga, statistika pokazuje da je „globalna godišnja stopa poseta ambulantnim ustanovama za mentalno zdravlje 1.051 na 100.000 stanovnika“, dok je „u Africi 14 poste na 100.000“.

Oko polovine afričkih zemalja vodi neku vrstu politike mentalnog zdravlja, međutim, te politike se veoma zanemaruju,[18] jer afrička vlada troši „manje od 1% ukupnog zdravstvstvenog budžeta na mentalno zdravlje“.[19] Konkretno, u Siera Leoneu, oko 98,8% ljudi koji pate od mentalnih poremećaja ostaju bez lečenja, čak i nakon izgradnje znatno ispad proeka psihijatrijske bolnice, što dodatno pokazuje potrebu za intervencijom.[18]

Ne samo da je u Africi preduzeto malo praktičnih mera za suzbijanje problema mentalnog zdravlja, već je i urađeno malo istraživanja na tu temu kako bi se proširila njena svest i sprečile smrti. The Lancet Global Health[19] priznaje da postoji više od 1.000 objavljenih članaka koji pokrivaju fizičko zdravlje u Africi, ali još uvek ima manje od 50 koji raspravljaju o mentalnom zdravlju. I ova goruća dilema davanja prioriteta fizičkom zdravlju u odnosu na mentalno zdravlje samo se pogoršava jer se broj stanovnika kontinenta znatno povećava sa istraživanjima koja pokazuju da je „između 2000. i 2015. godine stanovništvo kontinenta poraslo za 49%, a ipak je broj godina izgubljen zbog invaliditeta kao rezultat mentalnih poremećaja i poremećaja upotrebe supstanci povećan za 52%”.[18]

Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih mentalnom nestabilnošću zaista se takmiči sa onima uzrokovanim fizičkim bolestima: „U 2015. godini 17,9 miliona godina izgubljeno je zbog invaliditeta zbog problema sa mentalnim zdravljem. Takvi poremećaji bili su gotovo jednako važan uzrok godina izgubljenih zbog invaliditeta kao i zarazne i parazitske bolesti, na koje je 18,5 miliona godina izgubljeno zbog invaliditeta “.[18]

Mentalno zdravlje i briga o fizičkom zdravlju, iako mogu izgledati odvojene, veoma su povezane, jer ova dva faktora određuju život ili smrt za ljude. Kako se novi izazovi pojavljuju, a stari izazovi još uvek nemaju prioritet, afričke politike zaštite mentalnog zdravlja zahtevaju značajno poboljšanje kako bi svojim ljudima pružile odgovarajuću zdravstvenu zaštitu koju zaslužuju, i nadamo se time sprečili širenje ovog problema

Australija uredi

Istraživanje australijskog Zavoda za statistiku 2008. godine koje je sprovedeno u odnosu na odrasle osobe sa teškom neurozom koja se može lečiti otkriva da je skoro polovina populacije imala mentalni poremećaj u nekom trenutku svog života, a jedna od pet osoba je imala trajni poremećaj u prethodnih 12 meseci. Kod neurotičnih poremećaja, 14% populacije doživelo je anksioznost i poremećaje komorbiditeta pored uobičajenog mentalnog poremećaja sa osetljivošću na zloupotrebu supstanci i recidiva. Postojale su izrazite polne razlike u sklonosti prema mentalnom zdravlju. Utvrđeno je da žene imaju visoku stopu poremećaja mentalnog zdravlja, a muškarci veću sklonost riziku od zloupotrebe supstanci. Istraživanje SMHVB pokazalo je da porodice sa niskim socioekonomskim statusom i visokim disfunkcionalnim obrascima imaju veći proporcionalni rizik od poremećaja mentalnog zdravlja. Istraživanje iz 2010. godine koje se odnosi na odrasle osobe sa psihozom pokazalo je da 5 osoba na 1000 u populaciji traži profesionalne službe za mentalno zdravlje zbog psihotičnih poremećaja, a najčešći psihotični poremećaj bila je šizofrenija.[20]

Bangladeš uredi

Poremećaj mentalnog zdravlja smatra se velikom brigom za javno zdravlje i čini oko 13% globalnog tereta bolesti, a teške bolesti mentalnog zdravlja mogu smanjiti životni vek svakog pojedinca za oko 20%. Zemlje sa niskim i srednjim prihodima imaju veći teret poremećaja mentalnog zdravlja jer se ne smatra zdravstvenim problemom kao druge hronične bolesti. Budući da je zemlja sa niskim prihodima, u Bangladešu su pitanja mentalnog zdravlja visoko stigmatizirana.[21]

Studija zasnovana na zajednici u ruralnom području Bangladeša sprovedena od 2000. do 2001. godine procenila je da je teret mentalnog morbiditeta bio 16,5% među seoskim stanovništvom i da je većina patila uglavnom od depresije i anksioznosti, što je bila polovina i jedna trećina ukupnih slučajeva redom, sa prevalencija mentalnih poremećaja koja je bila veća kod žena u velikim porodicama starosti preko 45 godina.[22]

Briga o mentalnom zdravlju u Bangladešu uredi

Studija sprovedena 2008. godine pokazala je da je samo 16% pacijenata došlo direktno kod lekara za mentalno zdravlje sa prosečnim kašnjenjem od 10,5 meseci od početka mentalne bolesti, što ih je učinilo ranjivijim na mnogo načina. Oko 22% pacijenata je otišlo kod verskog ili tradicionalnog iscelitelja, a 12% se obratilo seoskom lekaru sa najmanjim zakašnjenjem od 2-2,5 nedelje.[23]

Kanada uredi

Prema statistikama koje je objavio Centar za zavisnost i mentalno zdravlje, jedna od pet osoba u Kanadi ima problem sa mentalnim zdravljem ili zavisnošću.[24] Posebno su ranjivi mladi ljudi od 15 do 25 godina. Utvrđeno je da velika depresija pogađa 8%, a anksiozni poremećaj 12% populacije.[24]

Žene imaju 1,5 puta veću verovatnoću da pate od neraspoloženja i anksioznih poremećaja. SZO ističe da postoje izrazite polne razlike u obrascima mentalnog zdravlja i bolesti.[25] Nedostatak moći i kontrole nad njihovim društveno -ekonomskim statusom, rodno zasnovano nasilje; nizak društveni položaj i odgovornost za brigu o drugima čine žene ranjivima na rizike po mentalno zdravlje. Budući da više žena nego muškaraca traži pomoć u vezi sa problemom mentalnog zdravlja, to je dovelo ne samo do rodnih stereotipa, već i do jačanja društvene stigme. SZO je otkrila da je ovaj stereotip naterao lekare da češće dijagnostikuju depresiju kod žena nego kod muškaraca, čak i kada pokazuju identične simptome. Često je komunikacija između zdravstvenih radnika i žena autoritarna što dovodi do potcenjivanja ili prekomernog tretmana ovih žena.[26]

Ženska koledž bolnica ima program pod nazivom "Program za mentalno zdravlje žena" gde lekari i medicinske sestre pomažu u lečenju i obrazovanju žena u vezi sa mentalnim zdravljem zajednički, pojedinačno i na mreži, odgovarajući na pitanja javnosti.

Još jedna kanadska organizacija koja zadovoljava potrebe mentalnog zdravlja je Centar za zavisnost i mentalno zdravlje (CAMH). CAMH je jedna od najvećih i najpoznatijih zdravstvenih ustanova u Kanadi i dobila je međunarodna priznanja od Panameričke zdravstvene organizacije i Centra za saradnju Svetske zdravstvene organizacije. Oni istražuju područja zavisnosti i mentalnog zdravlja i kod muškaraca i kod žena. Kako bi pomogao i muškarcima i ženama, CAMH pruža „kliničku negu, istraživanje, obrazovanje, razvoj politike i promociju zdravlja kako bi pomogao u transformaciji života ljudi pogođenih problemima mentalnog zdravlja i zavisnosti.“[27] CAMH se razlikuje od bolnice za ženske fakultete zbog nadaleko poznatog rehabilitacionog centra za žene koje imaju manje probleme zavisnosti, do ozbiljnih. Ova organizacija pruža brigu o pitanjima mentalnog zdravlja procenama, intervencijama, rezidencijalnim programima, tretmanima i podrškom lekara i porodice.[27]

Izrael uredi

U Izraelu je u julu 2015. stupila na snagu reforma osiguranja mentalnog zdravlja, koja je odgovornost za pružanje usluga mentalnog zdravlja prenela sa Ministarstva zdravlja na četiri nacionalna zdravstvena plana. Briga o fizičkom i mentalnom zdravlju bila je ujedinjena pod jednim krovom; ranije su funkcionisali odvojeno u smislu finansija, lokacije i provajdera. U skladu s reformom, zdravstveni planovi razvili su nove usluge ili proširili postojeće za rješavanje problema mentalnog zdravlja.[28]

Sjedinjene Američke Države uredi

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 2004. godine, depresija je vodeći uzrok invaliditeta u Sjedinjenim Američkim Državama kod osoba starosti od 15 do 44 godine.[29]

Procenjuje se da odsustvovanje sa posla u SAD zbog depresije izaziva troškove koji prelaze 31 milijardu dolara godišnje. Depresija se često javlja zajedno sa raznim medicinskim bolestima kao što su bolesti srca, rak i hronični bol i povezana je sa lošijim zdravstvenim stanjem i prognozom.[30]

Svake godine otprilike 30.000 Amerikanaca zbog depresije oduzme sebi život, dok stotine hiljada pokuša samoubistvo.[31] Godine 2004. samoubistvo je bilo 11 vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama, a treći među pojedincima u dobi od 15 do 24 godine. Uprkos sve većoj dostupnosti efikasnog lečenja depresije, nivo nezadovoljenih potrebama za lečenjem ostaje visok. Poređenja radi, studija sprovedena u Australiji od 2006. do 2007. godine pokazala je da se jedna trećina (34,9%) pacijenata sa dijagnozom poremećaj mentalnog zdravlja javilo medicinskim zdravstvenim službama radi lečenja.[32]

Kako SAD imaju nedostatak radnika u mentalnom zdravlju, to doprinosi neispunjenoj potrebi za lečenjem. Da bi ređeli ovaj problem do 2025. SAD će trebati dodatnih 15.400 psihijatara i 57.490 psihologa kako bi zadovoljili potražnju za lečenjem.[33]

Raskorak u lečenju uredi

Procenjuje se da će jedna od četiri osobe u svetu u nekom trenutku svog života biti pogođena mentalnim ili neurološkim poremećajima.[34] Iako su poznate mnoge efikasne intervencije za lečenje mentalnih poremećaja, a svest o potrebi lečenja osoba sa mentalnim poremećajima je porasla, kod onih kojima je potrebna zaštita mentalnog zdravlja, a koji je ne primaju, i sve je veća. Procenjuje se da će ovaj takozvani „jaz u tretmanu“ dostići između 76–85% za zemlje sa niskim i srednjim prihodom, i 35–50% za zemlje sa visokim prihodima.

Uprkos priznatoj potrebi, tokom proteklih godina uglavnom nije bilo značajnih promena u pružanju zdravstvene zaštite mentalnog zdravlja.[35]

Glavni razlozi za ovaj problem su:

  • prioriteti javnog zdravlja,
  • nedostatak politike i zakona o mentalnom zdravlju u mnogim zemljama,
  • nedostatak resursa - finansijskih, ljudskih resursa
  • neefikasna raspodela resursa.[35]

Svetska zdravstvena organizacija je 2011. godine procienila nedostatak 1,18 miliona stručnjaka za mentalno zdravlje, uključujući 55.000 psihijatara, 628.000 medicinskih sestara u ustanovama za mentalno zdravlje i 493.000 pružalaca psihosocijalne nege potrebnih za lečenje mentalnih poremećaja u 144 zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Godišnja masa zarada za uklanjanje ovog nedostatka radne snage u zdravstvu procenjena je na oko 4,4 milijarde USD.[36]

Isplativost ulaganja u zaštitu mentalnog zdravlja uredi

Dostupni su podaci i dokazi o isplativosti pružanja bolje zaštite mentalnog zdravlja. Iako je većina istraživanja (80%) sprovedeno u zemljama sa visokim prihodima, postoje i snažni dokazi iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima da su farmakološke i psihosocijalne intervencije efikasan način za lečenje mentalnih poremećaja, s najjačim dokazima za rastuću depresiju, šizofreniju, bipolarni poremećaj i opasna zloupotrebu alkohola.

Preporuke za jačanje sistema mentalnog zdravlja širom sveta prvi put su pomenute u Svetskom zdravstvenom izveštaju SZO za 2001. godinu,[37] koji se fokusirao na mentalno zdravlje, i navodi sledeće preporuke:

  • Omogućite lečenje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti
  • Učinite psihotropne lekove dostupnim
  • Paziti na zajednicu
  • Obrazovati javnost
  • Uključite u sve aktivnosti zajednice, porodice i potrošače
  • Uspostaviti nacionalne politike, programe i zakonodavstvo
  • Razvijajte ljudske resurse
  • Povezati se sa drugim sektorima
  • Pratite mentalno zdravlje zajednice
  • Podržite veći brooj istraživanja

Na osnovu podataka 12 zemalja, procenjenih prema SZO-ovom Instrumentu za procenu sistema mentalnog zdravlja (VHO-AIMS), troškovi povećanja usluga u oblasti mentalnog zdravlja obezbeđivanjem osnovnog paketa za lečenje šizofrenije, bipolarnog afektivnog poremećaja, depresivnih epizoda i opasne upotreba alkohola. Uzete su u obzir strukturne promene u sistemima mentalnog zdravlja prema preporukama SZO.

Za većinu zemalja ovaj model predlaže početni period ulaganja od 0,30 do 0,50 USD po osobi godišnje. Ukupni izdaci za mentalno zdravlje morali bi se povećati najmanje deset puta u zemljama sa niskim prihodima. U tim će zemljama biti potrebna dodatna finansijska sredstva, dok će u zemljama sa srednjim i visokim prihodima glavni izazov biti preraspodela sredstava unutar zdravstvenog sistema radi pružanja boljih usluga mentalnog zdravlja.

Prevencija uredi

Prevencija mentalnog zdravlja prvi put se primenjuje u strategijama za mentalno zdravlje, uključujući:

  • izveštaj SZO iz 2004. pod nazivom: „Prevencija mentalnih poremećaja”,
  • „Pakt za mentalno zdravlje” EU iz 2008.
  • Nacionalnu strategiji za prevenciju mentalnog zdravlja u SAD iz 2011. godine, po kojoj Nacionalni institut za mentalno zdravlje ima preko 400 grantova.[38]

Akteri uredi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uredi

Dva osnovna programa SZO za mentalno zdravlje su VHO MIND (Poboljšanja mentalnog zdravlja za razvoj nacija) i Akcijski program za mentalno zdravlje (MhGAP).

VHO MIND se fokusira na 5 oblasti delovanja kako bi se osigurale konkretne promene u svakodnevnom životu ljudi. su:

  • Aktivnosti i podrška zemljama u poboljšanju mentalnog zdravlja, poput mreže SZO za mentalno zdravlje Pacifičkog ostrva (PIMHnet)
  • Politika mentalnog zdravlja, planiranje i razvoj usluga
  • Ljudska prava i zakonodavstvo o mentalnom zdravlju
  • Mentalno zdravlje kao ključni deo razvoja čovečanstva

Projekat KualitiRights koji radi na ujedinjenju i osnaživanju ljudi da poboljšaju kvalitet nege i promovišu ljudska prava u ustanovama za mentalno zdravlje i domovima socijalne zaštite.

Akcioni program za smanjenje mentalnog zdravlja (mhGAP) je akcioni plan SZO za povećanje usluga za mentalne, neurološke i poremećaje upotrebe supstanci za zemlje, posebno sa niskim i nižim srednjim prihodima. Cilj mhGAP -a je izgradnja partnerstva za kolektivno delovanje i jačanje posvećenosti vlada, međunarodnih organizacija i drugih aktera.

Vodič za intervencije mhGAP (mhGAP-IG) pokrenut je u oktobru 2010. godine. To je tehničko sredstvo za upravljanje mentalnim, neurološkim i poremećajima upotrebe droga u nespecijalističkim zdravstvenim ustanovama. Uključeni prioritetni uslovi su: depresija, psihoza, bipolarni poremećaji, epilepsija, razvojni poremećaji i poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata, demencija, poremećaji upotrebe alkohola, poremećaji upotrebe droga, samopovređivanje/samoubistvo i druge značajne emocionalne ili medicinski neobjašnjive pritužbe.

Suprotstavljeni stavovi uredi

Jedan od najistaknutijih kritičara Pokreta za globalno mentalno zdravlje bila je China Mills, autorka knjige: Decolonizing Global Mental Health: The Psychiatrization of the Majority World. U ovoj knjizi China Mills [39] prikazuje puzanje psihologije i psihijatrije preko granica svakodnevnog iskustva i preko geografskih granica, kao oblik kolonijalizma koji dolazi iznutra i izvana, progutan u obliku pilule. Mapira anksiozni prostor u kojem se društveno-ekonomske krize preoblikuju u individualnu krizu, kao „mentalnu bolest“; i kako se potencijalno nasilne intervencije smatraju „osnovnim“ tretmanom.

Drugi istaknuti kritičar je Ethan Watters, autor knjige Crazy Like Us: The Globalization of the American Psyche.[40]

Konstruktivniji pristup nudi Vincenzo Di Nicola čiji članak o globalnom jugu kao nastaloj epistemologiji stvara most između kritika globalizacije i početnih praznina i ograničenja globalnog pokreta za mentalno zdravlje.[1]

U novijim kritikama navodi se jednostavan rezime koji opisuje ključne karakteristike globalnog pejzaža mentalnog zdravlja i ukazuje na raznolikosti koja postoji na terenu.[41] Ovaj pregled ukazuje na to da ovo područje nije ograničeno samo na granice lokalno-globalne debate, koja ga je istorijski definisala.

Izvori uredi

  1. ^ a b Sorel E, ur. (2012). „21st Century Global Mental Health”. www.jblearning.com. Jones & Bartlett Learning. Pristupljeno 2020-03-26. 
  2. ^ Patel V, Prince M (maj 2010). „Global mental health: a new global health field comes of age”. JAMA. 303 (19): 1976—7. PMC 3432444  . PMID 20483977. doi:10.1001/jama.2010.616. 
  3. ^ Suman F (2010). Mental health, race and culture (3rd izd.). Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 9780230212718. OCLC 455800587. 
  4. ^ Ethan W (2011). Crazy like us. London. ISBN 9781849015776. OCLC 751584971. 
  5. ^ Suman F (11. 4. 2014). Mental health worldwide : culture, globalization and development. Houndmills, Basingstoke, Hampshire. ISBN 9781137329585. OCLC 869802072. 
  6. ^ Movement for Global Mental Health Newsletter Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2018). May 2014.
  7. ^ Prince M, Patel V, Saxena S, Maj M, Maselko J, Phillips MR, Rahman A (septembar 2007). „No health without mental health”. Lancet. 370 (9590): 859—77. PMID 17804063. S2CID 32695269. doi:10.1016/S0140-6736(07)61238-0. 
  8. ^ Saxena S, Thornicroft G, Knapp M, Whiteford H (septembar 2007). „Resources for mental health: scarcity, inequity, and inefficiency”. Lancet. 370 (9590): 878—89. PMID 17804062. S2CID 8916770. doi:10.1016/S0140-6736(07)61239-2. 
  9. ^ Chisholm D, Flisher AJ, Lund C, Patel V, Saxena S, Thornicroft G, Tomlinson M (oktobar 2007). „Scale up services for mental disorders: a call for action”. Lancet. 370 (9594): 1241—52. PMID 17804059. S2CID 21045215. doi:10.1016/S0140-6736(07)61242-2. 
  10. ^ World Health Organization. Global burden of disease. Geneva, WHO Health statistics and health information systems. Accessed 15 March 2011.
  11. ^ World Health Organization. Global burden of disease. Geneva, WHO Health statistics and health information systems.
  12. ^ Chan, Dr. Margaret. „Mental Health and Development: Targeting People with Mental Health Conditions as a Vulnerable Group” (PDF). Pristupljeno 16. 10. 2021. 
  13. ^ Okasha, A. (2002). „Mental health in Africa: The role of the WPA”. World Psychiatry : Official Journal of the World Psychiatric Association (Wpa). 1 (1): 32—35. ISSN 1723-8617. PMC 1489826  . PMID 16946819. 
  14. ^ a b Gureje, O.; Alem, A. (2000). „Mental health policy development in Africa”. Bulletin of the World Health Organization. 78 (4): 475—482. PMC 2560723  . PMID 10885166. 
  15. ^ „Mental illness: Invisible but devastating”. Africa Renewal (na jeziku: engleski). 2016-11-25. Pristupljeno 2021-10-10. 
  16. ^ Reardon S (mart 2015). „Ebola's mental-health wounds linger in Africa”. Nature. 519 (7541): 13—4. .
  17. ^ Sue, D. (2017). Essentials of Understanding Abnormal Behavior. Boston, MA: Cengage Learning. str. 7. ISBN 978-1-305-65851-6. 
  18. ^ a b v g d Sankoh, Osman; Sevalie, Stephen; Weston, Mark (2018). „Mental health in Africa”. The Lancet Global Health. 6 (9): e954—e955. PMID 30103990. S2CID 51978484. doi:10.1016/S2214-109X(18)30303-6. .
  19. ^ a b „The Lancet Global Health Home Page”. www.thelancet.com. Pristupljeno 2023-03-01. 
  20. ^ Elder R, Evans K, Nizette D (2012). "Mental Health and Illness in Australia and New Zealand". Psychiatric & Mental Health Nursing. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-7295-8098-4.
  21. ^ Hossain, Mohammad Didar; Ahmed, Helal Uddin; Chowdhury, Waziul Alam; Niessen, Louis Wilhelmus; Alam, Dewan Shamsul (2014). „Mental disorders in Bangladesh: A systematic review”. BMC Psychiatry. 14: 216. PMC 4149198  . PMID 25073970. doi:10.1186/s12888-014-0216-9. .
  22. ^ Monawar Hosain, G.M.; Chatterjee, Nilesh; Ara, Nighat; Islam, Tariqul (2007). „Prevalence, pattern and determinants of mental disorders in rural Bangladesh”. Public Health. 121 (1): 18—24. PMID 17055545. doi:10.1016/j.puhe.2006.06.018. .
  23. ^ Giasuddin, Noor Ahmed; Chowdhury, Nafia Farzana; Hashimoto, Naoki; Fujisawa, Daisuke; Waheed, Shafquat (2012). „Pathways to psychiatric care in Bangladesh”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 47 (1): 129—136. PMID 21076911. S2CID 21860217. doi:10.1007/s00127-010-0315-y. .
  24. ^ a b „Mental Health Commission of Canada Releases Guidelines for Comprehensive Mental Health Services for Older Adults in Canada”. 2011. doi:10.1037/e505332013-001. 
  25. ^ „Gender and Mental Health” (PDF). Pristupljeno 16. 10. 2021. 
  26. ^ „Mental health: strengthening our response”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-16. 
  27. ^ a b „CAMH Leadership Team Directory”. CAMH (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-16. 
  28. ^ Yael Ashkenazi, Yoav Loeff, Rina Maoz Breuer, and Hava Tabenkin. The Involvement of Primary Care Physicians in Mental Health Care Following the Implementation of the Mental Health Reform. Jerusalem: Myers-JDC-Brookdale Institute (2018).
  29. ^ Mark TL, Shern DL, Bagalman JE, Cao Z, et al. (Thomson Healthcare) (29 November 2007). Ranking America's Mental Health: An Analysis of Depression Across the States (Report). Washington, DC: Mental Health America.
  30. ^ Munce SE, Stansfeld SA, Blackmore ER, Stewart DE (novembar 2007). „The role of depression and chronic pain conditions in absenteeism: results from a national epidemiologic survey”. Journal of Occupational and Environmental Medicine. 49 (11): 1206—11. 
  31. ^ Centers for Disease Control and Prevention (2004). „Self-Reported Frequent Mental Distress among Adults – United States”. Morb Mortal Wkly Rep. 53 (41): 963—966. .
  32. ^ Slade T, Johnston A, Oakley Browne MA, Andrews G, Whiteford H (jul 2009). „2007 National Survey of Mental Health and Wellbeing: methods and key findings”. The Australian and New Zealand Journal of Psychiatry. 43 (7): 594—605. .
  33. ^ Purtle J, Nelson KL, Counts NZ, Yudell M (april 2020). „Population-Based Approaches to Mental Health: History, Strategies, and Evidence”. Annual Review of Public Health. 41 (1): 201—221. .
  34. ^ „The World Health Report 2001: Mental Disorders affect one in four people”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-16. 
  35. ^ a b Saraceno B, van Ommeren M, Batniji R, Cohen A, Gureje O, Mahoney J,; et al. (septembar 2007). „Barriers to improvement of mental health services in low-income and middle-income countries”. Lancet. 370 (9593): 1164—74. .
  36. ^ Scheffler RM et al. (2011). Human resources for mental health: workforce shortages in low- and middle-income countries. Geneva, World Health Organization Press.
  37. ^ World Health Organization. (2001) The world health report 2001 – Mental Health: New Understanding, New Hope. Geneva, WHO Press.
  38. ^ „NIMH » Research Areas”. www.nimh.nih.gov. Pristupljeno 2021-10-16. 
  39. ^ „Decolonizing Global Mental Health: The psychiatrization of the majority world”. Routledge & CRC Press (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-01. 
  40. ^ „Crazy Like Us: The Globalization of the American Psyche”. Goodreads (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-01. 
  41. ^ Rajabzadeh, Vian; Burn, Erin; Sajun, Sana Z.; Suzuki, Mimi; Bird, Victoria Jane; Priebe, Stefan (2021-03-01). „Understanding global mental health: a conceptual review”. BMJ Global Health (na jeziku: engleski). 6 (3): e004631. ISSN 2059-7908. PMC 7993328  . PMID 33758013. doi:10.1136/bmjgh-2020-004631. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глобално_ментално_здравље&oldid=27677861”