Gnosis

Gnosis, gnosa (grč. γνώσις gnosis — znanje, saznanje, spoznaja, uvid) najčešće se upotrebljava da označi duhovno znanje prosvetljenog čoveka, koje se opisuje kao neposredno iskustveno saznanje o natprirodnom ili božanskom. U problemima teologije gnosis se odnosi na spoznaju dogmi i "objavljene istine“ i predstavlja suprotnost pukom verovanju u crkvene autoritete.

Od reči gnosa je nastao noviji pojam gnosticizam koja označava mnoge od blisko-istočnih škola, koje su cvetale u prvim vekovima hrišćanstva, i tvrdile su da poseduju znanje o natprirodnom. To je znanje koje, kao intuitivno saznanje, dolazi iz iskustva pre nego iz razumskog mišljenja. Za gnostike, gnosa je bila prvenstveno stvar samospoznaje čiji je cilj bio prosvetljenje, spoznaja Boga putem svesti božanske iskre u sebi.

Etimologija

Gnosa (γνώσις) je grčka reč, izvorno korišćena u Platonovim filozofskim spisima. Termin je upotrebljavan u grčkoj filozofiji za iskustveno znanje (vidi gnoseologija) kao kontrast teorijskom znanju koje je srodno epistemologiji. Termin je takođe povezan sa izučavanjem vraćanja znanja u svest ili prisećanja (vidi kognitivnost). Od reči gnosa su nastale i reči agnostik i prognoza.