Говор птица

Govor ptica
Govor ptica
	Scena iz „Govora ptica” na persijskoj minijaturi. Pupavac, na sredini desno, pojašnjava drugim pticama put sufija
Nastanak i sadržaj
Autor	Faridudin Muhamed Atar
Dizajner korica	Persija
Jezik	persijski
Žanr / vrsta dela	teološko-mistička poezija
Izdavanje
Izdavanje	1177.
Prevod
Prevodilac	Ahmed Ananda Kristina Koprivšek; Slobodan V. Đurović

Govor ptica ili Sabor ptica (persijski: منطق الطیر‎‎, Mantik-ol-tejr, poznat i kao مقامات الطیور Makamat-tu-tojur;) je teološko-mistička poema persijskog pesnika i islamskog mistika Faridudina Muhameda Atara. Objavljena je 1177. godine i ispevana je u 4458 stihova, koji su oblikovani u formu mesnavije. Smatra se jednim od najznačajnijih dela klasične persijske književnosti i kapitalnim delom sufizma.

U poemi je na alegorijski način izloženo učenje sufizma o različitim duševnim stanjima i stepenima (tzv. mekame) kroz koja prolazi putnik (salik) na duhovnom putu do Boga. Iako je u tekstu predstavljeno svih sedam makama, najveći deo knjige govori o emari, prvoj mekami, to jest, o požudnoj duši koja traži izgovore da izbegne pokajanje i put ka istini. Alegorija započinje opisom sabora ptica, gde su se različite ptice okupile da izaberu svog kralja. Pupavac, najmudrija ptica među njima, saopštava skupu da bi jedini dostojan vladar bio Simurg, uzvišena, legendarna ptica, koja živi daleko na vrhu mitske planine. Pupavac, koji predstavlja sufijskog šejha, na ovo dugotrajno i opasno putovanje predvodi trideset ptica, od kojih svaka predstavlja različite ljudske osobine, koje sprečavaju čoveka da dostigne prosvetljenje. Ptice na svom putovanju prelaze sedam dolina, od kojih svaka predstavlja po jednu makamu. Na kraju poeme jato stiže do Simurgovog staništa, za koje se ispostavlja da je jedno veliko jezero. Zagledavši se u jezero i sagledavši sopstveni odraz, ptice dolaze do samospoznaje da je ono za čim su tragale oduvek bilo u njima samima.^[1]^[2] Ovaj preokret na kraju se ostvaruje i na jezičkom planu u vidu neprevodive igre reči, pošto se na persijskom reč „Simurg” može čitati i kao „si” (trideset) „morg” (ptica).

Sadržaj poeme uredi

UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Ptice su se sakupile da sebi izaberu vladara. Među pticama se nalazi pupavac, slavuj, zeba, papagaj, paun, fazan, soko, jarebica, prepelica, golub, jastreb i druge. Među njima najmudriji je pupevac Hudhud. On se obraća skupu i počinje da pripoveda o Simurgu, uzvišenoj ptici, koja živi na legendarnoj planini. On govori pticama da je Simurg idealan vladar, i da je potrebno krenuti u potragu za njim, jer bez njega nema ni pravde, ni mira, ni istine. Iza ovog alegorijskog govora krije se govor o potrebi čoveka da krene putem saznanja. Simurg, sa svojim vrlinama koje mu pripisuje Hudhud, simbolizuje Alaha.

Nakon što su čule Hudhudov nadahnuti govor, sve ptice su spremne da krenu na put u potragu za kraljem. Međutim, svaka ptica pronalazi različiti razlog za odustane od teškog puta. Svaka ptica predstavlja neki apsekt ili tendenciju u ljudskoj duši, koje koče čoveka da krene u potragu za Bogom. Na primer slavuj je zaljubljen u ružu (okrenutost ka spoljašnjoj lepoti), soko ne želi da napusti kralja (zavisnost od političke moći), patka ne može da napusti brčkanje u vodi (površinsko praktikovanje rituala), jarebica je vezana sa svoj kamen (vezanost za materijalno bogatstvo), itd. Pupavcu polazi za rukom da na svaku njihovu sumnju da zadovoljavajuće odgovore. Pupavac simbolizuje sufijskog šejha, a ove diskusije između ptica predstavljaju specifičan odraz razgovora koje se vode između šejha i njegovih učenika u sufijskim redovima, tako da ovi razgovori sadrže suptilne opise problema i pitanja, koje se tiču onih koji se spremaju da pođu na putovanje duhovne realizacije.

Jato ptica kreće na put i na njemu prelaze sedam dolina. Ovih sedam dolina reprezentuju sedam makami, to jest, sedam stanja ljudske duše na putovanju spoznaje. Sled dolina i njihovo značenje je sledeće:

Dolina traženja, u kojoj putnik počinje da odbacuje sve dogme, verovanja i zablude.
Dolina ljubavi, gde se odbacuje razum zarad ljubavi.
Dolina spoznaje, gde svetsko znanje postaje krajnje beskorisno.
Dolina zadovoljstva, u kojoj se sve želje i privrženosti svetu odbacuju. Ovde ono što se pretpostavlja da je „stvarnost” nestaje.
Dolina jedinstva, u kojoj putnik shvata da je sve povezano i da je „Voljeni” (Bog) iznad svega, uključujući harmoniju, mnoštvo i večnost.
Dolina čuđenja, gde je, zahvaljujući lepoti „Voljenog”, putnik postao zbunjen i, obuzet strahopoštovanjem, shvata da on ili ona nikada nije ništa znao ili shvatio.
Dolina siromaštva i uništenja, gde biće nestaje u svemiru i putnik postaje vanvremensko postojanje.^[3]

Na kraju poeme trideset ptica, transformisane putovanjem, stižu do Simurgovog staništa, za koje se ispostavlja da je jedno veliko jezero. Trideset ptica, ogledajući se u jezeru, dolaze do samospoznaje, da Simurg nije ništa drugo do Biće njihovog Bića i da je ono za čime su tragali bilo oduvek deo njih. Ovde je bitno istaći jednu neprevodivu igru rečima; na persijskom jeziku se reč Simurg može čitati i kao „si” (trideset) „morg” (ptica). Si-murg (trideset ptica) je u odrazu videlo večnog Simurga. Si-murg (tridest ptica) ogleda se u Njemu, a večni Simurg u svima Njima. Zbunjeno jato ili zemaljski simurg, ne koristeći reči i govor, postavlja pitanje večnom Simurgu, moleći ga da im otkrije zagonetku „svoje” i „njegove” suštine. Takođe ne koristeći govor, večni Simurg odgovara:

Ja sam ogledalo u koje tvoje oči glede.

I svi koji pred Moju veličanstvenost stanu

vide samo Sebe, svoju suštinu.

Došle ste kao si-murg i Simurga vidite,

a da vas je bilo četrdeset il'pedeset, opet bi Sebe vidjele.

I mada ste se borile, lutale i tražile,

na kraju Puta ste samo sebe pronašle.

Svojom snagom mrav ne može nakovanj podići

očima Gospodara on vidi i Njegovom snagom će mu stići.

Sve što mislite da znate ili vidite nije ništa drugo osim varke.

I mada prelazite doline duhovnog puta,

i na putu se susrećete sa mnogim opasnostima,

putovanje je unutar Mene, sva djela su Moja;

tek kad Mene ugledate, budite se iz sna.

Kao si-murg ste došle

i S-imurga ste u Meni pronašle.

Ja sam vašeg bića jedina suština;

svaka se suština svojoj biti vraća.

Nestanite u Meni, bolje vas ne može snaći,

jer ćete u Meni sebe pronaći.

Na kraju se zamaljski si-murg utapa u večni Simurg.

Priče u okvirnoj priči uredi

U okviru osnovnog zapleta o putovanju ptica prema Simurgu u ovoj poemi upletene su i različite kratke didaktičke i zabavne pripovesti, koje mogu da funkcionišu kao zasebna dela. Složenim komponovanjem različith priča u okviru jedne jedinstvene priče bio je manir persijske književnosti, kojim je pesnik potvrđivao sopstveno pesničko umeće.

Upotreba simbola u poemi uredi

Atarova upotreba simbola je ključna, pokretačka komponenta pesme. Na primer. kada u tekstu stoji: „Bilo je to jedne noći bez meseca u Kini. Simorg se prvi put pojavio pred smrtnikom”, prema Idris Šahu, reč Kina nije samo geografska Kina, već i simbol mističnog iskustva, ali i aluzija na hadis: „Tražite znanje, čak i negde daleko kao što je Kina“. U poemi postoji mnogo primera takvih suptilnih simbola i aluzija.

Pozorišna adaptacija uredi

Piter Bruk i Žan-Klod Karijer adaptirali su poemu u pozorišnu dramu „Skup ptica” (La Conférence des oiseaux), koju su objavili 1979. Bruk je izvodio predstavu po ruralnim delovima Afrike, pre nego što je postavio dve veoma uspešne postavke za zapadnu publiku - jednu u Njujorku u eksperimentalnom pozorištu La MaMa, a drugu u Parizu.^[4]

Ilustracije uredi

Ilustracije iz zbirke koja se čuva u Muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku. Crteži su deo ilustrovanog rukopisa koji je nastao oko 1600. godine. Slike je naslikao Habibala iz Save (aktivan između 1590-1610).^[5]

Srpski prevod uredi

Korica izdanja knjige "Govora ptice" na srpskom jeziku, Kulturni centar Irana, Beograd, 2011.

Postoje dve knjige „Govora ptica” na srpskom jeziku. Obe knjige su nastala na osnovu prevoda sa persijskog bosanskohercegovačkog prevodioca Ahmeda Anande. Prva knjiga predstavlja Anandov prevod koji je prilagodila Kristina Koprivšek (objavljan 2005), dok druga knjiga sadrži prepev Slobodana V. Đurovića nastao na temelju prevoda Ahmeda Anande. Đurovićev prepev je objavio Kulturni centar pri Ambasadi Islamske Republike Iran u Beogradu 2011. Ovo su neki stihovi iz te knjige:

O Obraćanje pupavcu

Dobro nam došao, pupavče dragi! Vođa nam budi,

Čusmo da i sam kralj Sulejman službu ti ponudi!

Da poruke nosio si otajne sa svetlih mu dvora

U dvorce ljupke Sabe, preko gora i mora!

Spozn'o si njegovo srce, on jezik u tebe;

Pod skutom njegovim mudrost te plavi!

A šejtana u crnom apsu skova u negve;

Stog i krunu sultansku nosiš na glavi!

Obraćanje zebi

I ti nam zebo dobrodošla, hajde nam zapevaj,

Oživi nam mrtva srca, uzvedi nas u raj!

Zar ne opazi, k'o Musa, plam željan neboluka,

O, put gore Sinajske, ptico, krila svoja pusti,

Kao i on, izbavi se stiska zlobnih ruka,

Ka cilju najvišem stremi, muka se raspusti!

Tu prozrećeš mudrost tajnu, tmu tajnosnih reči,

Okom bez oka, uhom bez uha, kreni najvišoj sreći!

Obraćanje papagaju

Dobrodošao i ti, papagaju, s visokih rajskih hvoja,

Pera su ti čudoredne lepote, čudan sjaj ih krasi!

Od paklenog plamena, vatre žive, ogrlica je tvoja;

Od tog čudnog znamena ni plašt rajski spasti

Ne može te, jer biseri njeni u pakao vode!

Eh, kad bi mogao nekako uteći, u nepojavu

I izbegav k'o Ibrahim Nemroda kandže do slobode

Doći; ni vatra u vatri odrubiš Nemrodu li glavu

Neće te peći, straha će nestati, i sjaja bisera lažnih;

I halja znanja istinska daće ti slobodu, koju tražiš.

Obraćanje jarebici

Dobrodošla i ti, jarebice! Razasipaš gordost

Ali ne pojmiš tainstvo mudrosti povisokih gora!

Nebom, kud letiš, nek odžvanja radost,

Srećna uzleti, k tajnama znanja, odozgora!

Poravnaj planinu krilima gorda jata

Iz te ruine rodiće zlatasta se kamila!

Potočić iz kopita njenih meda zlatna

I mleka, poteći će, ponajveći, silan!

Zajaši tu devu, i na koncu puta

Salih će te sviti ispod svoga skuta!

Reference uredi

^ „PHI Persian Literature in Translation”. persian.packhum.org. Arhivirano iz originala 21. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. „Now the Sun celestial began to shine forth in front of them, and lo! how great was their surprise! In the reflection of their faces these thirty birds of the earth beheld the face of the Celestial Simurg.”
^ Attar 1971, str. 131.
^ quoted from The Conference of the Birds by Attar, edited and translated by Sholeh Wolpe, W. W. Norton & Co. 2017. ISBN 978-0393292183.
^ John Heilpern gives an account of the events surrounding these performances in his 1977 book Conference of the Birds: The Story of Peter Brook in Africa.
^ "The Concourse of the Birds", Folio 11r from a Mantiq al-tair (Language of the Birds), The Met

Literatura uredi

Attar, Harvey & Masani, Conference of the Birds: A Seeker's Journey to God. . Weiser Books. 2001. ISBN 978-1-57863-246-6.
Farid Ud-Din-Attar, The Conference of The Birds - Mantiq Ut-Tair, English Translation by Charles Stanley Nott, First published 1954 by The Janus Press. London, Reissued by Routledge and Kegan Paul Ltd. 1961. ISBN 978-0-7100-1032-2.
Fariduddin Attar in Great Roets of Classical Persian" by R M Chopra, Sparrow Publication, Kolkata. 2014. ISBN 978-81-89140-75-5.

[1] „PHI Persian Literature in Translation”. persian.packhum.org. Arhivirano iz originala 21. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. „Now the Sun celestial began to shine forth in front of them, and lo! how great was their surprise! In the reflection of their faces these thirty birds of the earth beheld the face of the Celestial Simurg.”

[FOOTNOTEAttar1971131-2] Attar 1971, str. 131.

[3] quoted from The Conference of the Birds by Attar, edited and translated by Sholeh Wolpe, W. W. Norton & Co. 2017. ISBN 978-0393292183.

[4] John Heilpern gives an account of the events surrounding these performances in his 1977 book Conference of the Birds: The Story of Peter Brook in Africa.

[5] "The Concourse of the Birds", Folio 11r from a Mantiq al-tair (Language of the Birds), The Met

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]