Godvin od Veseksa
Godvin od Veseksa (1001 − 15. april 1053) je bio grof Veseksa i jedan od najmoćnijih engleskih velikaša iz perioda Knuta Velikog i njegovih naslednika.
| Godvin od Veseksa | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1001. |
| Mesto rođenja | Saseks, |
| Datum smrti | 15. april 1053. (51/52 god.) |
| Mesto smrti | Vinčester, Engleska |
| Porodica | |
| Supružnik | Gita |
| Potomstvo | Edita od Veseksa, Sweyn Godwinson, Harold II Engleski, Tostig Godwinson, Gyrth Godwinson, Leofwine Godwinson, Wulfnoth Godwinson |
| Roditelji | Vulfnot Sild |
| Dinastija | Veseks |
| Prethodnik | - |
| Naslednik | Harold II Engleski |
Detinjstvo i mladost uredi
Godvin je verovatno bio sin Vulfnota Silda, tegna Saseksa. Njegovo poreklo ne nepoznato. Vulfnot je 1009. godine optužen iz nepoznatih razloga od strane engleskog kralja Etelreda Nespremnog te je sa flotom od 20 brodova morao da beži. Brodovi koji su ga gonili uništeni su u oluji. Godvin je verovatno bio pristalica najstarijeg Etelredovog sina, Etelstana, koji je umro 1014. godine. Etelstan je Godvinu ostavio deo zemlje u Komptonu u Saseksu.[1] Nekada je ova zemlja pripadala Godvinovom ocu[2]
Uspon uredi
Uspon Godvina počinje u vreme vladavine Knuta Velikog, dansko-englesko-norveškog kralja. On na vlast dolazi 1016. godine. Do 1018. godine Godvin je bio grof, verovatno istočnog Veseksa, a zatim, oko 1020. godine celog Veseksa.[1] Između 1019. i 1023. godine pratio je Knuta Velikog u pohodu na Dansku. Ubrzo nakon toga, Godvin se oženio Gitom, sestrom danskog grofa Ulfa[3]
Nakon Knutove smrti (12. novembar 1035), njegovo kraljevstvo podeljeno je između tri zaraćene strane. Harold Brzonogi, Knutov vanbračni sin sa Elfgifom od Northemptona, zauzeo je Englesku. Hartaknut, Knutov legitimni sin sa Emom od Normandije, vladao je u Danskoj. Norveška se pobunila pod vođstvom Magnusa Dobrog. Godvin je najpre bio protivnik engleskog kralja Harolda i predvodio je opoziciju. Vladao je oblastima južno od Temze, zajedno sa Emom od Normandije. Međutim, pošto je većina engleskih velikaša bila na Haroldovoj strani, on se na kraju pridružio većini i pružio podršku novom kralju. Mlađi Emin i Knutov sin, Alfred Eteling, osporio je Haroldovo pravo na presto. Godvin ga je zarobio i oslepeo. Alfred je ubrzo umro.
Marta 1040. godine Harold je umro. Hartaknut i njegova majka doplovili su u Englesku 17. juna 1040. godine sa flotom od samo 62 broda. Godvin je bio saučesnik u Haroldovom zločinu. Ema ga je optužila, ali je na sudu oslobođen jer je našao svedoke da je postupao po Haroldovom naređenju. Hartaknutu je poklonio bogato ukrašen brod. Hartaknut umire 1042. godine. Godvin je podržao dolazak na vlast Edvarda Ispovednika, poslednjeg preživelog sina Etelreda Nespremnog. Edvard je većinu svog života proveo na dvoru u Normandiji. Njegov dolazak na vlast obnovio je vladavinu dinastije Veseks u Engleskoj.
Kasniji sukobi, pad i smrt uredi
Godvin se pobrinuo da se Edvard Ispovednik oženi njegovom ćerkom Editom od Veseksa (1045).[4][5] Međutim, Edvard je u Engleskoj favorizovao normanske plemiće koje je postavljao za savetnike, vrhovne sveštenike i grofove. Pored toga, između Edvarda i Godvina postojalo je neprijateljstvo jer je nekoliko godina ranije Godvin ubio Alfreda, Edvardovog polubrata. Godvin ubrzo staje na čelo opozicije novom kralju. Nakon sukoba između Eustacija II od Bulonja i stanovnika Dovera, Edvardov zet Godvin naredio je da se stanovnici Dovera kazne. Međutim, Godvin od Veseksa odbio je da izvrši naređenje. Odlučio je da se suprotstavi kralju i grofu Bulonja. Edvard je na svojoj strani imao Sivarda, grofa Nortambrije i Leofrika, grofa Mersije. Godvin i njegovi sinovi proterani su iz Engleske septembra 1051. godine. Međutim, sledeće godine su se vratili sa vojskom. Ona je dobila podršku mornarice i seljaka. Edvard je prinuđen da Godvinu vrati grofoviju.
Dana 15. aprila 1053. godine Godvin je iznenada umro, nakon proslave u Vinčesteru. Postoje tvrdnje da se udavio komadom hleba dok je negirao bilo kakvu nelojalnost kralju. Međutim, to je verovatno kasnija normanska propaganda. Savremena istraživanja pokazuju da je verovatno umro od moždanog udara.
Nasledio ga je sin Harold. Grofovija Veseks tada je obuhvatala približno trećinu južne Engleske. Nakon smrtiSivarda i Elfgara, Godvinova deca kontrolisala su čitav jug Engleske. Harold je kasnije nasledio Edvarda Ispovednika i bio engleski kralj do 1066. godine kada ga je Vilijam, vojvoda Normandije, porazio u bici kod Hejstingsa i preuzeo krunu.
Deca uredi
- Sven Godvinson, grof Herefordšira (oko 1021 - 29. septembar 1052)
- Harold II Engleski (oko 1022 - 14. oktobar 1066)
- Tostig Godvinson, grof Nortambrije (oko 1026 - 25. septembar 1066)
- Edita od Veseksa, žena Edvarda Ispovednika (oko 1026 - 18. decembar 1075)
- Girt Godvinson, grof Istočne Anglije (oko 1032 - 14. oktobar 1066)
- Leofvin Godvinson, grof Kenta (oko 1035 - 14. oktobar 1066)
- Vulfnot Godvinson (oko 1040 - nakon 1087)
- Alfgar, moguće monah Remsa
- Edgiva
- Elgiva (umrla oko 1066)
- Gunhilda (umrla 24. avgusta 1087)[6]
Reference uredi
- ^ a b Ann Williams, Godwine, Oxford Online Dictionary of National Biography, 2004
- ^ Bibbs, Hugh (1999). "The Rise of Godwine Earl of Wessex". Pristupljeno 17 January 2013.
- ^ Stafford 2009, str. 121.
- ^ Weir 1996, str. 24.
- ^ Weir 1996, str. 33.
- ^ Weir 1996, str. 34–36
Literatura uredi
- Weir, Alison (1996). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. London: Random House. str. 24. ISBN 978-0-7126-7448-5.
- Stafford, Pauline (2009). „Edith, Edward's Wife and Queen”. Ur.: Mortimer, Richard. Edward the Confessor: The Man and the Legend. The Boydell Press. str. 121.
- Mason, Emma. The House of Godwine: The History of Dynasty. Hambledon Press, 2003.
- Stenton, F.M. Anglo-Saxon England (Oxford History of England), 2001.
- Thorne, J.O. & Collocott, T.C (1984). Chambers Biographical Dictionary. Revised Edition. (Edinburgh: Chambers). ISBN 978-0-550-16010-2.
- Walker, Ian. Harold: The Last Anglo-Saxon King, 1997.