Gradenigov sindrom
Gradenigov sindrom ili Gradenigo-Lannois syndrome,[1][2] ili zapaljenje vrha piramide slepoočne kosti, je ekstraduralno zapaljenje kod sekundarnog apikalnog petrozitisa, koje se karakteriše trijasom simptoma: supurativnim zapaljenjem srednjeg uva, bolom u predelu distribucije trigeminalnog živca i parezom živca abducensa. Kliničku sliku karakteriše paraliza živca abducensa (sa dvoslikama), neuralgija živca trigeminusa i gnojni sekret iz uva. Leči se radikalnim hirurškim zahvatom i antibioticima. Slične simptome može izazvati i endokranijsko širenje malignog tumora nazofarinksa.
Gradenigov sindrom | |
---|---|
Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
Specijalnost | otorinolaringologija |
Eponimi
urediSindrom je dobio ime po dvojici lekara koji su ga opisali: Đuzepu Gradenigu, italijanskom otorinolaringologu i Morisu Lanoau.[3]
Istorija
urediSindrom je prvi put opisao Đuzepe Gradenig 1904. godine, kao trijas simptoma:
- Periorbitalni jednostrani bol — koji je posledica zapaljenja trigeminalnog živca),
- Diplopija — izazvana otokom i paralizom šestog nerva (abducensa)
- Uporna otoreja — koja je povezaana sa bakterijskom infekcijom srednjeg uva i zapaljenje vrha piramide slepoočne kosti (petrozitisa).[4]
Klasični oblik Gradenigov sindrom kao jedna od komplikacija zapaljenja srednjeg uva danas je postao veoma redak u eri sve masovanije primene antibiotika.
Etiologija
urediIzaziva ga ekstraduralni apsces ili edem vrha piramide slepoočne kosti (petrozitis) u toku akutnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva i/ili mastoiditisa.
Klinička slika
urediKlinička slika sindroma uključuje sledeće znake bolesti:
- Retroorbital bol, koji nastaje u oblasti upale oftalmoloških grane trigeminalnog ili petog lobanjskog živca,
- Paraliza, koja nastaje u oblasti abducensa ili šestog lobanjskog živca,[5]
- Purulentno zapaljenje srednjeg uva.
Drugi simptomi bolesti mogu biti fotofobija, preterano suzenje oka, povišena temperatura i groznica, i smanjena osetljivost rožnjače.
Dijagnoza
urediU uznapredovaloj fazi akutnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva, kada postoje ispadi kranijalnih nerava, treba posumljati na Gradenigov sindrom. Dijagnoza se može postaviti na osnovu kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.[6]
Zbog pojave granuloma na bazi lobanje, ponekad se sindrom pogrešno dijagnostikuje kao maligni tumor epifarinksa.
Diferencijalna dijagnoza
urediZa diferencijalnu dijagnozu potrebna je otoskopija, mikrootoskopija, i radiološka dijagnostika. Ranije konvencionalni snimci slepoočne kosti po Šuleru i Stenversu danas sve više zamenjuje kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.
Terapija
urediMedicinski tretman se zasniva na ranom prepoznavanju bolesti i ranoj proralnoj i lokalnoj primeni visokih doza antibiotika: ceftriaksona i metronidazola (koji pokriva spektar anaerobnih bakterija). Terapiju treba produžiti duži period, čak i ako pacijent subjektivno adekvatno reaguje na kraći terapijski tretman.[7]
U težim, ili kasno otkrivenim slučajevima može biti potrebno paracenteza ili apikalna petrosektomije (sa aspiracija fluida) ili mastoidektomija.[7]
Komplikacije
urediMoguće komplikacije Gradenigovog sindroma su: ekstraduralni apsces i meningitis.
Iako kao i petrozitis Gradenigov sindrom može dovesti do fatalnih posledica zbog: meningitisa, intrakranijalnih apscesa, širenja zapaljenja na bazu lobanje i zahvatanja IX, X i XI kranijalnog živca (Vernetov sindrom), prevertebralnih/parafaringealnih apscesa i širenja u simpatički pleksus oko karotidne ovojnice, incidencija navedenih komplikacija znatno je smanjena pojavom antibiotika.[8]
Izvori
uredi- ^ Devic M, Boucher M, Raveau M (april 1966). „Some cases of Gradenigo-Lannois syndrome”. Journal de médecine de Lyon. 47 (96): 537—547. ISSN 0021-7883. PMID 4286558.
- ^ Bléry M, Chagnon S, Picard A, Babin C (novembar 1980). „Cranial osteitis: a report on four cases, including a Gradenigo-Lannois syndrome (author's transl)”. Journal de radiologie. 61 (11): 677—681. ISSN 0221-0363. PMID 7452536.
- ^ synd/738 na sajtu Who Named It
- ^ Pedroso, Joséluiz; Aquino, Camila Catherine Henriques de; Abrahão, Agessandro; De Oliveira, Ricardo Araújo; Pinto, Lauro Figueira; Bezerra, Márcio Luis Escórcio; Beuttenmuller Gonçalves Silva, Antonio; Bulcão De Macedo, Francisca Delanie; Mendes, Ana Valéria de Melo; Barsottini, Orlando Graziani Povoas (2011). „Gradenigo's Syndrome: Beyond the Classical Triad of Diplopia, Facial Pain and Otorrhea”. Case Reports in Neurology. 3 (1): 45—47. PMC 3072192 . PMID 21490711. doi:10.1159/000324179.
- ^ Motamed, M.; Kalan, A. (2000). „Gradenigo's syndrome”. Postgraduate Medical Journal. 76 (899): 559—560. PMC 1741722 . PMID 10964120. doi:10.1136/pmj.76.899.559..
- ^ Murakami T, Tsubaki J, Tahara Y; et al. (1996). „Gradenigo's syndrome: CT and MRI findings”. Pediatr Radiol. 26: 684—685.
- ^ a b Gillanders, D. A. (1983). „Gradenigo's syndrome revisited”. J Otolaryngol. 12: 169—174..PubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
- ^ Uhari, M.; Mäntysaari, K.; Niemelä, M. (1996). „A meta-analytic review of the risk factors for acute otitis media”. Clinical Infectious Diseases. 22 (6): 1079—83. PMID 8783714. doi:10.1093/clinids/22.6.1079.
Literatura
uredi- G. Gradenigo, Sulla leptomeningite circonscritta e sulla paralisi dell’ abducenta di origine otitica.
- G. Gradenigo, Giornale dell’Accademia di medicina di Torino. 10 59-84, 361. Über die circumscripte Leptomeningitis mit spinalen Symptomen.
- G. Gradenigo (1904). „Über Paralyse des Nervus abducens otitischen Urspungs”. Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 62: 255—270.
- Gradenigo, G. (1907). Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 74: 249. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć).
Spoljašnje veze
urediKlasifikacija |
---|
- synd/738 na sajtu Who Named It (jezik: engleski)
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |