Википедија

Gradenigov sindrom

Gradenigov sindrom ili Gradenigo-Lannois syndrome,[1][2] ili zapaljenje vrha piramide slepoočne kosti, je ekstraduralno zapaljenje kod sekundarnog apikalnog petrozitisa, koje se karakteriše trijasom simptoma: supurativnim zapaljenjem srednjeg uva, bolom u predelu distribucije trigeminalnog živca i parezom živca abducensa. Kliničku sliku karakteriše paraliza živca abducensa (sa dvoslikama), neuralgija živca trigeminusa i gnojni sekret iz uva. Leči se radikalnim hirurškim zahvatom i antibioticima. Slične simptome može izazvati i endokranijsko širenje malignog tumora nazofarinksa.

Gradenigov sindrom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostotorinolaringologija

Eponimi uredi

Sindrom je dobio ime po dvojici lekara koji su ga opisali: Đuzepu Gradenigu, italijanskom otorinolaringologu i Morisu Lanoau.[3]

Istorija uredi

Sindrom je prvi put opisao Đuzepe Gradenig 1904. godine, kao trijas simptoma:

  • Periorbitalni jednostrani bol — koji je posledica zapaljenja trigeminalnog živca),
  • Diplopija — izazvana otokom i paralizom šestog nerva (abducensa)
  • Uporna otoreja — koja je povezaana sa bakterijskom infekcijom srednjeg uva i zapaljenje vrha piramide slepoočne kosti (petrozitisa).[4]

Klasični oblik Gradenigov sindrom kao jedna od komplikacija zapaljenja srednjeg uva danas je postao veoma redak u eri sve masovanije primene antibiotika.

Etiologija uredi

Izaziva ga ekstraduralni apsces ili edem vrha piramide slepoočne kosti (petrozitis) u toku akutnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva i/ili mastoiditisa.

Klinička slika uredi

Klinička slika sindroma uključuje sledeće znake bolesti:

  • Retroorbital bol, koji nastaje u oblasti upale oftalmoloških grane trigeminalnog ili petog lobanjskog živca,
  • Paraliza, koja nastaje u oblasti abducensa ili šestog lobanjskog živca,[5]
  • Purulentno zapaljenje srednjeg uva.

Drugi simptomi bolesti mogu biti fotofobija, preterano suzenje oka, povišena temperatura i groznica, i smanjena osetljivost rožnjače.

Dijagnoza uredi

U uznapredovaloj fazi akutnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva, kada postoje ispadi kranijalnih nerava, treba posumljati na Gradenigov sindrom. Dijagnoza se može postaviti na osnovu kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.[6]

Zbog pojave granuloma na bazi lobanje, ponekad se sindrom pogrešno dijagnostikuje kao maligni tumor epifarinksa.

Diferencijalna dijagnoza uredi

Za diferencijalnu dijagnozu potrebna je otoskopija, mikrootoskopija, i radiološka dijagnostika. Ranije konvencionalni snimci slepoočne kosti po Šuleru i Stenversu danas sve više zamenjuje kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.

Terapija uredi

Medicinski tretman se zasniva na ranom prepoznavanju bolesti i ranoj proralnoj i lokalnoj primeni visokih doza antibiotika: ceftriaksona i metronidazola (koji pokriva spektar anaerobnih bakterija). Terapiju treba produžiti duži period, čak i ako pacijent subjektivno adekvatno reaguje na kraći terapijski tretman.[7]

U težim, ili kasno otkrivenim slučajevima može biti potrebno paracenteza ili apikalna petrosektomije (sa aspiracija fluida) ili mastoidektomija.[7]

Komplikacije uredi

Moguće komplikacije Gradenigovog sindroma su: ekstraduralni apsces i meningitis.

Iako kao i petrozitis Gradenigov sindrom može dovesti do fatalnih posledica zbog: meningitisa, intrakranijalnih apscesa, širenja zapaljenja na bazu lobanje i zahvatanja IX, X i XI kranijalnog živca (Vernetov sindrom), prevertebralnih/parafaringealnih apscesa i širenja u simpatički pleksus oko karotidne ovojnice, incidencija navedenih komplikacija znatno je smanjena pojavom antibiotika.[8]

Izvori uredi

  1. ^ Devic M, Boucher M, Raveau M (april 1966). „Some cases of Gradenigo-Lannois syndrome”. Journal de médecine de Lyon. 47 (96): 537—547. ISSN 0021-7883. PMID 4286558. 
  2. ^ Bléry M, Chagnon S, Picard A, Babin C (novembar 1980). „Cranial osteitis: a report on four cases, including a Gradenigo-Lannois syndrome (author's transl)”. Journal de radiologie. 61 (11): 677—681. ISSN 0221-0363. PMID 7452536. 
  3. ^ synd/738 na sajtu Who Named It
  4. ^ Pedroso, Joséluiz; Aquino, Camila Catherine Henriques de; Abrahão, Agessandro; De Oliveira, Ricardo Araújo; Pinto, Lauro Figueira; Bezerra, Márcio Luis Escórcio; Beuttenmuller Gonçalves Silva, Antonio; Bulcão De Macedo, Francisca Delanie; Mendes, Ana Valéria de Melo; Barsottini, Orlando Graziani Povoas (2011). „Gradenigo's Syndrome: Beyond the Classical Triad of Diplopia, Facial Pain and Otorrhea”. Case Reports in Neurology. 3 (1): 45—47. PMC 3072192  . PMID 21490711. doi:10.1159/000324179. 
  5. ^ Motamed, M., and A. Kalan. "Gradenigo's syndrome." Postgraduate medical journal 76.899 (2000): 559-560. Full text
  6. ^ Murakami T, Tsubaki J, Tahara Y, et al. (1996) Gradenigo's syndrome: CT and MRI findings. Pediatr Radiol 26:684–685.CrossRefPubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
  7. ^ a b Gillanders DA (1983) Gradenigo's syndrome revisited. J Otolaryngol 12:169–174.PubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
  8. ^ UHARI M, MÄNTYSAARI K, NIEMELÄ M. A meta-analytic review of the risk factors for acute otitis media. Clin Infect Dis 1996;22:1079-83

Literatura uredi

  • G. Gradenigo, Sulla leptomeningite circonscritta e sulla paralisi dell’ abducenta di origine otitica.
  • G. Gradenigo, Giornale dell’Accademia di medicina di Torino, 1904, 10: 59-84, 361. Über die circumscripte Leptomeningitis mit spinalen Symptomen.
  • G. Gradenigo, Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde, Berlin, 1904, 62: 255-270. Über Paralyse des Nervus abducens otitischen Urspungs.
  • G. Gradenigo, Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde, Berlin, 1907, 74: 249.

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Граденигов_синдром&oldid=27441709”