Gradenigov sindrom

Gradenigov sindrom ili Gradenigo-Lannois syndrome,[1][2] ili zapaljenje vrha piramide slepoočne kosti, je ekstraduralno zapaljenje kod sekundarnog apikalnog petrozitisa, koje se karakteriše trijasom simptoma: supurativnim zapaljenjem srednjeg uva, bolom u predelu distribucije trigeminalnog živca i parezom živca abducensa. Kliničku sliku karakteriše paraliza živca abducensa (sa dvoslikama), neuralgija živca trigeminusa i gnojni sekret iz uva. Leči se radikalnim hirurškim zahvatom i antibioticima. Slične simptome može izazvati i endokranijsko širenje malignog tumora nazofarinksa.

Gradenigov sindrom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostotorinolaringologija

Eponimi

uredi

Sindrom je dobio ime po dvojici lekara koji su ga opisali: Đuzepu Gradenigu, italijanskom otorinolaringologu i Morisu Lanoau.[3]

Istorija

uredi

Sindrom je prvi put opisao Đuzepe Gradenig 1904. godine, kao trijas simptoma:

  • Periorbitalni jednostrani bol — koji je posledica zapaljenja trigeminalnog živca),
  • Diplopija — izazvana otokom i paralizom šestog nerva (abducensa)
  • Uporna otoreja — koja je povezaana sa bakterijskom infekcijom srednjeg uva i zapaljenje vrha piramide slepoočne kosti (petrozitisa).[4]

Klasični oblik Gradenigov sindrom kao jedna od komplikacija zapaljenja srednjeg uva danas je postao veoma redak u eri sve masovanije primene antibiotika.

Etiologija

uredi

Izaziva ga ekstraduralni apsces ili edem vrha piramide slepoočne kosti (petrozitis) u toku akutnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva i/ili mastoiditisa.

Klinička slika

uredi

Klinička slika sindroma uključuje sledeće znake bolesti:

  • Retroorbital bol, koji nastaje u oblasti upale oftalmoloških grane trigeminalnog ili petog lobanjskog živca,
  • Paraliza, koja nastaje u oblasti abducensa ili šestog lobanjskog živca,[5]
  • Purulentno zapaljenje srednjeg uva.

Drugi simptomi bolesti mogu biti fotofobija, preterano suzenje oka, povišena temperatura i groznica, i smanjena osetljivost rožnjače.

Dijagnoza

uredi

U uznapredovaloj fazi akutnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva, kada postoje ispadi kranijalnih nerava, treba posumljati na Gradenigov sindrom. Dijagnoza se može postaviti na osnovu kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.[6]

Zbog pojave granuloma na bazi lobanje, ponekad se sindrom pogrešno dijagnostikuje kao maligni tumor epifarinksa.

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Za diferencijalnu dijagnozu potrebna je otoskopija, mikrootoskopija, i radiološka dijagnostika. Ranije konvencionalni snimci slepoočne kosti po Šuleru i Stenversu danas sve više zamenjuje kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance.

Terapija

uredi

Medicinski tretman se zasniva na ranom prepoznavanju bolesti i ranoj proralnoj i lokalnoj primeni visokih doza antibiotika: ceftriaksona i metronidazola (koji pokriva spektar anaerobnih bakterija). Terapiju treba produžiti duži period, čak i ako pacijent subjektivno adekvatno reaguje na kraći terapijski tretman.[7]

U težim, ili kasno otkrivenim slučajevima može biti potrebno paracenteza ili apikalna petrosektomije (sa aspiracija fluida) ili mastoidektomija.[7]

Komplikacije

uredi

Moguće komplikacije Gradenigovog sindroma su: ekstraduralni apsces i meningitis.

Iako kao i petrozitis Gradenigov sindrom može dovesti do fatalnih posledica zbog: meningitisa, intrakranijalnih apscesa, širenja zapaljenja na bazu lobanje i zahvatanja IX, X i XI kranijalnog živca (Vernetov sindrom), prevertebralnih/parafaringealnih apscesa i širenja u simpatički pleksus oko karotidne ovojnice, incidencija navedenih komplikacija znatno je smanjena pojavom antibiotika.[8]

Izvori

uredi
  1. ^ Devic M, Boucher M, Raveau M (april 1966). „Some cases of Gradenigo-Lannois syndrome”. Journal de médecine de Lyon. 47 (96): 537—547. ISSN 0021-7883. PMID 4286558. 
  2. ^ Bléry M, Chagnon S, Picard A, Babin C (novembar 1980). „Cranial osteitis: a report on four cases, including a Gradenigo-Lannois syndrome (author's transl)”. Journal de radiologie. 61 (11): 677—681. ISSN 0221-0363. PMID 7452536. 
  3. ^ synd/738 na sajtu Who Named It
  4. ^ Pedroso, Joséluiz; Aquino, Camila Catherine Henriques de; Abrahão, Agessandro; De Oliveira, Ricardo Araújo; Pinto, Lauro Figueira; Bezerra, Márcio Luis Escórcio; Beuttenmuller Gonçalves Silva, Antonio; Bulcão De Macedo, Francisca Delanie; Mendes, Ana Valéria de Melo; Barsottini, Orlando Graziani Povoas (2011). „Gradenigo's Syndrome: Beyond the Classical Triad of Diplopia, Facial Pain and Otorrhea”. Case Reports in Neurology. 3 (1): 45—47. PMC 3072192 . PMID 21490711. doi:10.1159/000324179. 
  5. ^ Motamed, M.; Kalan, A. (2000). „Gradenigo's syndrome”. Postgraduate Medical Journal. 76 (899): 559—560. PMC 1741722 . PMID 10964120. doi:10.1136/pmj.76.899.559. .
  6. ^ Murakami T, Tsubaki J, Tahara Y; et al. (1996). „Gradenigo's syndrome: CT and MRI findings”. Pediatr Radiol. 26: 684—685. 
  7. ^ a b Gillanders, D. A. (1983). „Gradenigo's syndrome revisited”. J Otolaryngol. 12: 169—174. .PubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
  8. ^ Uhari, M.; Mäntysaari, K.; Niemelä, M. (1996). „A meta-analytic review of the risk factors for acute otitis media”. Clinical Infectious Diseases. 22 (6): 1079—83. PMID 8783714. doi:10.1093/clinids/22.6.1079. 

Literatura

uredi
  • G. Gradenigo, Sulla leptomeningite circonscritta e sulla paralisi dell’ abducenta di origine otitica.
  • G. Gradenigo, Giornale dell’Accademia di medicina di Torino. 10  59-84, 361. Über die circumscripte Leptomeningitis mit spinalen Symptomen.
  • G. Gradenigo (1904). „Über Paralyse des Nervus abducens otitischen Urspungs”. Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 62: 255—270. 
  • Gradenigo, G. (1907). Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 74: 249.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).