Gradsko kupatilo u Mostaru
Gradsko kupatilo u Mostaru ili Gradska banja u Mostaru bilo je prvo kupatilo te vrste na Balkanu, podignuto 1914. godine. Kao službeno gradsko kupatilo imalo je za cilj da zadovolji higijenske potrebe naraslog i strukturno promenjenog građanstva Mostara u vreme vladavine Austrougarske monarhije Bosnom i Hercegovinom. Kupatilo je osim za higijenske potrebe služilo za sport i rekreaciju građana. Od 2016. godine kupatilo koriste plivači klubova Orka i Velež koji su pod upravom Sportskog saveza Grada Mostara i Mostarsko pozorište mladih koje koristi prostorije u prizemlju kupatila.[1]
| Gradsko kupatilo u Mostaru | |
|---|---|
 Gradsko kupatilo u Mostaru | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Mostar |
| Država |  Bosna i Hercegovina |
| Tip kulturnog dobra | Spomenik kulture od izuzetnog značaja |
| Vlasnik | Bosna i Hercegovina |
Istorija uredi
Krajem osmanske vlasti nad Bosnom i Hercegovinom Mostar je imao dva javna kupatila (hamama). Začetnik ideje o gradnji trećeg javnog kupatila (u to vreme najvećeg i najlepšeg objekta ove vrste na Balkanu) bio je tadašnji mostarski gradonačelnik Mujaga Komadina, koji je na ovu ideju došao nakon što je bio oduševljen kupatilom koje je video u Budimpešti u maju 1911. godine. Nakon realizacije njegove ideja tri godine kasnije on je na svečanom otvaranju novoizgrađenog kupatila u Mostaru 3. juna 1914. godine, u prigodnom govoru kojim se obratio građanima...
...kratko i narodski - jasno rekao: Narode, evo Bane (Banje) za one koji imaju para - bujrum. Za one koji nemaju - eno mu Neretve![1]
Arhitektura uredi
Na većini građevinskih dokumenta nalazi se potpis Rudolfa Teniesa i pečat njegovog preduzeća. Na pojedinim nacrtima je potpis Miroslava Loose (u to vreme zaposlenog na funkciji upravitelja mostarskoga Vodovoda), koji je bio aktivan na polju projektovanja različitih novogradnji i prepravki ranije sagrađenih objekata u Mostaru i čitavoj Hercegovini. Iz dokumenata može se zaključiti da je Loose pratio i nadzirao izvođenje radova, ali sumnje u samostalno projektovanje ostaju otvorene pa se u literaturi primarno Tenies navodi kao projektant.
Kupatilo je projektovano je u duhu secesije uz znatno korištenje dekorativnih elemenata iz islamske arhitekture i umetnosti.
Koncept raspodele unutrašnjih prostora oslanja se na lokalnu tradiciju gradnje turskih banja. U unutrašnjosti se isprepliću motivi različitoga porekla. Rešenja bačvastih svodova u centralnoj dvorani sa bazenom asociraju na arhitekturu antičkih termi, mada forma kupole mođe biti motiv u vezi s orijentalnom inspiracijom. Na pojedinim detaljima dekoracije unutrašnjosti kupatila uočavaju se i uticaji secesije.[2]
Na fasadi dominira orijentalna dekoracija uz secesijske elemente. Ulazni portal uokviren je klasičnim korintskim stubovima, koji umesto baza imaju lavove na postamentima, a nose nadstrešnicu ukrašenu floralnim motivima. Specifični su i detalji na dimnjaku koji su u formi minareta.[2]
Uticaj savremene arhitekture na kupatilu uočavaju se u prostornoj organizaciji, funkcionalnoj upotrebi i primeni savremenih materijala.[2]
Izvori uredi
- ^ a b „Nekada najmodernije kupatilo Balkana, danas izgleda ovako”. Bljesak.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-26.
- ^ a b v Kurto, Nedžad (1998). „Arhitektura BIH, Razvoj Bosanskog Stila | PDF”. Scribd (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-11-26.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Gradsko kupatilo u Mostaru na Vikimedijinoj ostavi