David A. Koen
David A. Koen (Beograd, 1854 – Niš, 1915) bio je prvi advokat među Jevrejima u Beogradu, veliki srpski rodoljub i patriota, i u to ime, napisao „Besede“ i knjigu „Bog čuva Srbiju“, zbog koje je i ubijen od strane Bugara u Nišu 1915. godine.[1]
Biografija uredi
David A. Koen rođen je 1854. godine, u Beogradu. Bio je prvi advokat među beogradskim Jevrejima, a treći od Jevreja koji je završio Pravni Fakultet na Velikoj Školi u Beogradu. Bio je vrlo inteligentan, a po prirodi bio je veliki srpski rodoljub i patriota. Dokaza o tome ima u njegovim besedama, koje je održao u jevrejskom hramu u Beogradu, Šapcu i Požarevcu, u svečanim prilikama. Te svoje besede štampao je i objavio u Beogradu, 1897. godine.
Kada je u pitanju Balkanski rat, u kome je srpski narod osvetio Kosovo, Koen nije mogao ostati ravnodušan. Februara 1913. godine napisao je knjigu pod nazivom „Bog čuva Srbiju ” Apoteoza Srpskom Geniju u svetlosti Religije. Izašla je početkom 1915. godine, u Beogradu. U ovoj knjizi, koja je pisana još za vreme postojanja Balkanskog Saveza, Koen veliča Srbiju, hvali srpski narod i glorifikuje njegov genije. Jedan primerak te knjige poslao je i Milanu Đ. Milićeviću, jednom od prvih prosvetitelja moderne srpske države, bibliotekaru Narodne biblioteke, državnom savetniku i književniku koji se bavio i istorijom, etnografijom i prevodilaštvom, a od koga je kao odgovor dobio pismo sledeće sadržine:
„Dragi gospodine, primio sam pismo koje ste mi izvoleli napisati 13. o. m. i knjižicu – Besede koju ste priložili. I jedno i drugo pročitao sam sa radošću i kao čovek, a naročito kao – Srbin. Hvala vam za osećanja, koja veju iz svake vaše vrste. Nalazim da su taka osećanja i čast religiji, koja vas je odgajila i dobit Otadžbini, koja vas ima kao sina svoga. Samo produžite tako. S osobitim poštovanjem i prijateljskim pozdravom, vaš M. Đ. Milićević”.[2] A ta knjiga došla mu je glave.
Kada su Bugari 1915. godine okupirali Niš, pozvali su Koena i upitali ga, da li je on napisao tu knjigu. Ako jeste, pitali su, da li hoće da porekne napisano. Koen je hrabro odgovorio bugarskom inkvizitoru: „Ja sam pisac te knjige, ja se nje ne mogu odreći, jer sve što sam pisao u njoj, to je moje čvrsto ubeđenje i to je izraz mojih osećanja.” On je znao da će ga takav odgovor koštati života. Posle tog saslušanja, pušten je, ali nekoliko dana kasnije, zajedno sa mnogim drugim Srbima, David je ponovo uhapšen i odveden u grad.
Istog dana došao je jevrejski sveštenik iz Niša, zajedno sa Samuilom Melamedom, trgovcem iz Beograda, da mole, da se Koen pusti na slobodu, jer on je čovek pošten i u godinama. Rekli su im da dođu sutra, jer će glavni komandant tada biti u gradu, te da se obrate njemu, i da će sigurno pustiti Koena na slobodu. Sutradan, kao po dogovoru, i na njihovu ponovljenu molbu, da puste Koena, odgovoreno im je da se on ne nalazi više u gradu, jer je otputovao za Sofiju. Od tada niko više nije video Koena, niti se on javio nakon toga. Izvesno je da su Bugari pogubili Koena.
David nije učestvovao u ratu, zbog svojih godina, ali ipak poginuo je kao heroj i žrtva rata.
Reference uredi
- ^ Hrček, Željko (2014). Spomenica poginulih i umrlih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu 1912-1918 (na jeziku: srpski). Beograd : Jevrejski istorijski muzej Savez jevrejskih opština Srbije. str. 84—87. ISBN 978-86-88113-09-0. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 11. 03. 2021.
- ^ Janković, Olga (2017-04-01). „Odgovor koji je Davida Koena koštao života”. Politika Online. Pristupljeno 2021-03-12.