Daglas DC-2
Daglas DC-2 (engl. Douglas DC-2) je bio putničko transportni dvomotorni avion metalne konstrukcije za prevoz 14 putnika koga je proizvodila firma Daglas počevši od 1934. pa do 1937. godine. Projektovan je na osnovu svog prethodnika Daglas DC-1 a nasledio ga je već 1935. godine njegov svetski poznat Daglas DC-3.
| Daglas DC-2 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnički, transportni | |
| Posada | 2 do 3 | |
| Broj putnika | 14 | |
| Poreklo |  SAD
| |
| Proizvođač | Daglas (Douglas Aircraft Corporation) | |
| Probni let | 11. 05. 1934. | |
| Uveden u upotrebu | 18. 05. 1934. | |
| Status | van upotrebe | |
| Prvi operater | TWA | |
| Broj primeraka | 156 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 19,10 m | |
| Visina | 4,80 m | |
| Raspon krila | 25,90 m | |
| Površina krila | 87,30 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 5.650 kg | |
| Normalna poletna | 8.420 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | klipni | |
| Broj motora | 2 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | Rajt Ciklon (Wright Cyclone GR-F53) | |
| Snaga KEM-a | 540 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 730 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 338 km/h | |
| Dolet | 1.750 km | |
| Plafon leta | 6.930 m | |
| Brzina penjanja | 310 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
_in_flight_at_the_Bremen_Airport_Flugtag_(3519224016).jpg)
Projektovanje i razvoj uredi
Početkom 30-ih godina 20. veka sa razvojem putničke avijacije postavljali su se zahtevi za sve većim i čvršćim avionima. Drvena konstrukcija aviona koja se tada premenjivala u gradnji aviona više nije mogla da izađe u susret ovim zahtvima, stoga je fabrika aviona Daglas 1933. godine proizvela prototip aviona DC-1 koji je imao snažno krilo, uvlačeći stajni trap, dva radijalna motora sa trokrakom metalnom elisom i mogao je da preveze 12 putnika. Na zahtev TWA ovom avionu su pojačani motori i povećan je kapacitet na 14 putnika, a avion je dobio oznaku DC-2.
Tehnički opis uredi
.jpg)
.jpg)
DC-2 je niskokrilni putnički avion metalne konstrukcije čija se konstrukcija krila i trupa uzeta od prethodnika DC-1. Trup aviona je gotovo kružnog poprečnog preseka monokok konstrukcije. Na početku trupa se nalazila kabina pilota sa dva sedišta jedno pored drugog a zatim putnička kabina. Kod putničkih aviona unutrašnjost putničke kabine je izolovana od buke i vibracija. Sedišta su poređana u dve kolone sa prolazom kroz sredinu aviona. Sa desne strane prolaza u redu sa nalaze po dva sedišta a sa leve strane po jedno sedište. Sa obe strane trupa nalazili su se pravougaoni prozori. Sa leve strane trupa prema repu aviona su se nalazila vrata za ulazak u avion. U repu aviona su se nalazili sanitarni prostor i čajna kuhinja. Ispod poda kabine se nalazio prtljažni prostor.
Krila aviona DC-2 su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Konstrukcija je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Oblik krila je trapezast a napadna ivica je zakošena u odnosu na trup aviona prema repu. Tehnološki su krila podeljena u tri dela. Prvi deo je zajednički sa trupom - centroplan, taj deo krila je pravougaonog oblika na kojima su sa prednje strane pričvšćeni motori i dve krajnje konzole sa eleronima. U unutrašnje šupljine krila (kutije) su smešteni rezervoari sa gorivom.
Avion je bio opremljen zvezdastim vazduhom hlađenim motorima Rajt Ciklon (Wright Cyclone GR-F53) snage 540 kW. Na vratilu motora se nalazila trokraka metalna elisa Hamilton.
Stajni trap je bio klasičan. Prednji točkovi stajnog trapa su se uvlačila u gondole motora a treći točak (klavirski) se nalazio na repu aviona i u toku leta aviona se nije uvlačio u trup aviona.
Operativno korišćenje uredi
_(2).jpg)
Pored američke kompanije TWA koja je naručila 20 primeraka ovih aviona, zavladalo je veliko interesovanje za ovaj aviona među evropskim avio-kompanijama tako da su ove avione naručili holandski KLM, poljski LOT i švajcarski SWISSAIR. To je bio prvi Daglasov avion koji se prodavao van SAD. DC-2 je oktobra meseca 1934. godine učestvovao u trci od Londona do Melburna i osvojio drugo mesto od 20 učesnika. Za razliku od prvoplasiranog de Hevilend DH 88 koji je pravljen specijalno za ovu trku DC-2 je bio avion iz serijske proizvodnje.
Ukupno je napravljeno 156 primeraka ovih aviona i mada nije mogao da istrpi konkurenciju svog naslednika DC-3, avion DC-2 je prvi avion koji je pokazao da avio-prevoz može da bude brz i udoban i na taj način širom otvorio vrata daljem razvoju putničkog avio saobraćaja. Pored putničke varijante, koja je korišćena u 15 zemalja, proizvodila se i vojna transportna varijanta sa oznakom C-39 koja je bila u naoružanju 8 zemalja. DC-2 se proizvodio po licenci u Evropi i Japanu.
Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Francillon, René (1979). McDonnell Douglas Aircraft Since 1920: Vol. 1 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Putnam. ISBN 978-0-87021-428-8.
- Gradidge, Jennifer M (2006). The Douglas DC-1/DC-2/DC-3: The First Seventy Years Vol. 1 and 2 (na jeziku: (jezik: engleski)). Tonbridge, Kent, UK: Air-Britain (Historians) Ltd. ISBN 978-0-85130-332-1.
- Pearcy, Arthur (1995). Douglas Propliners: DC-1–DC-7 (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-261-5.
- Yenne, Bill (1985). McDonnell Douglas: A Tale of Two Giants (na jeziku: (jezik: engleski)). Greenwich: Connecticut: Bison Books. ISBN 978-0-517-44287-6.
- Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8.
Spoljašnje veze uredi
- „DC-2 Commercial Transport” (na jeziku: (jezik: engleski)). Boeing. Pristupljeno 12. 9. 2010.[mrtva veza]
- „DC-2” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 12. 9. 2010.[mrtva veza]
- „Douglas DC-2 NC13711 - N1934D Museum of Flight-Seattle” (na jeziku: (jezik: engleski)). Rbogash. Pristupljeno 12. 9. 2010.
- „DC2 UIVER” (na jeziku: (jezik: engleski)). home.hccnet.nl. Pristupljeno 12. 9. 2010.[mrtva veza]
- „DC-2A Giant Step in Aviation” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.dc3history.org. Pristupljeno 12. 9. 2010.