Danijel Kiz
Danijel Kiz (engl. Daniel Keyes; Bruklin, 9. avgust 1927 – Boka Raton, 15. jun 2014) je američki pisac naučne fantastike koji se proslavio romanom Cveće za Aldžernona.
| Danijel Kiz | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. avgust 1927. |
| Mesto rođenja | Bruklin, Njujork,  SAD |
| Datum smrti | 15. jun 2014. (86 god.) |
| Mesto smrti | Boka Raton, Florida, SAD |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Cveće za Aldžernona |
| Zvanični veb-sajt | |
| Univerzitet u Njujorku | |
Biografija
urediDanijel Kiz rođen je u Bruklinu, državi Njujork, a umro je 15. juna 2014. godine u Vest Palm Biču. Pre nego što je počeo da piše, Kiz je kratko srudirao medicinu i bio član Američke mornarice. Završio je 1950. godine psihologiju i 1961. godine master studije engleske i američke književnosti. Radio je kao predavač engleskog jezika i kreativnog pisanja na Državnom univerzitetu Vejn u Detroitu i Univerzitetu u Ohaju. Bio je i počasni član Udruženja pisaca naučne i epske fantastike.[1] Po romanu je 1968. godine snimljen film Čarli. Posle toga je napravljen i mjuzikl, pozorišni komad, radio-drama i moderni ples.[1] Poznat je kao autor jedne značajne priče, ali ostaje kao izuzetno važno ime naučne fantastike. Ova priča, kasnije pretočena u roman, postavila je neke od bitnih moralnih i etičkih dilema razvoja čovečanstva. U nastavku svoje književne karijere Kiz nikad nije više dostigao takav uspeh kao na početku. Ubrzo Kiz napušta polje interesovanja naučne fantastike i piše knjige vezane za ljudsku psihu. Napisao je i dve dokumentarne knjige o prvoj osobi koja je oslobođena optužbi jer je višestruko podeljena ličnost (Umovi Bilija Maligana i Maliganovi ratovi: istinita priča).[2] Godine 1999. objavljuje autobiografiju pod nazivom Aldžernon, Čarli i ja: piščevo putovanje.[2]
Bibliografija
uredi- Cveće za Aldžernona, kratka priča, 1959.
- Cveće za Aldžernona, roman, 1966.
- Zatrovani čovek, poznat i kao Dodir, 1968.
- Peta Sali, 1980.
- Umovi Bilija Maligana, 1981.
- Razotkrivanje Klaudije: istinita priča o serijskom ubici, 1986.
- Sabrane priče Danijela Kiza, 1989.
- Dok nas smrt ne rastavi, 1990.
- Maliganovi ratovi: istinita priča, 1994.
- Aldžernon, Čarli i ja: piščevo putovanje, 1999.
Nagrade
uredi- 1960: Nagrada Hugo za priču Cveće za Aldžernona[3]
- 1966: Nebjula nagrada za roman Cveće za Aldžernona[4]
- 2000: Proglašen je autorom emeritusom od strane Američkog društva pisaca naučne i epske fantastike[4]
- 2014: Nagrada za životno delo[4]
Reference
uredi- ^ a b Kiz, Danijel (2019). Cveće za Aldžernona. Beograd: Laguna. str. 269.
- ^ a b Bakić, Ilija (2015). 101 lice fantastike. Novi Sad, Zrenjanin: Agora. str. 112—114.
- ^ „Hugo nagrade”. WebCite. Arhivirano iz originala 07. 05. 2011. g. Pristupljeno 9. 12. 2019.
- ^ a b v „Danijel Kiz”. Američko društvo pisaca naučne i epske fantastike. Pristupljeno 9. 12. 2019.
Literatura
uredi- Carroll, Pamela Sissi (1992). „"I Cant Read I Wont Read": Will's Moment of Success”. The English Journal. 81 (3): 50—52. JSTOR 820197. doi:10.2307/820197.
- Johnson, Barbara Ruth (1975). „The Outsiders”. The English Journal. 64 (1): 84—85. JSTOR 814424. doi:10.2307/814424.
- Wolk, Anthony (1990). „Challenge the Boundaries: An Overview of Science Fiction and Fantasy”. The English Journal. 79 (3): 26—31. JSTOR 819230. doi:10.2307/819230.