Дан независности (film iz 1996)
Dan nezavisnosti (engl. Independence Day) američki je naučnofantastični akcioni film iz 1996. godine, reditelja Rolanda Emeriha i pisaca Emeriha i Dina Devlina. Ansamblsku podelu uloga čine Vil Smit, Bil Pulman, Džef Goldblum, Meri Makdonel, Džad Herš, Margaret Kolin, Rendi Kvejd, Robert Lodža, Džejms Rebhorn, Harvi Firštajn i Hari Konik. Film se fokusira na različite grupe ljudi koje se okupljaju u pustinji Nevade nakon svetskog napada vanzemaljske rase. Zajedno sa ostalim ljudima sveta, oni 4. jula—Dan nezavisnosti u Sjedinjenim Državama—pokreću kontranapad.
Dan nezavisnosti | |
---|---|
Izvorni naslov | Independence Day |
Režija | Roland Emerih |
Scenario |
|
Producent | Din Devlin |
Glavne uloge | |
Muzika | Dejvid Arnold |
Direktor fotografije | Karl Valter Lindenlaub |
Montaža | Dejvid Brener |
Producentska kuća | Centropolis Entertainment |
Distributer | |
Godina | 1996. |
Trajanje | 145 minuta[1] |
Zemlja | Sjedinjene Države |
Jezik | |
Budžet | 75 miliona američkih dolara[2] |
Zarada | 817,4 miliona američkih dolara[2] |
Sledeći | |
IMDb veza |
Promovišući film Zvezdana kapija u Evropi, Emerih je osmislio film odgovarajući na pitanje o svom verovanju u postojanje vanzemaljskog života. On i Devlin odlučili su da uključe napad velikih razmera primetivši da vanzemaljci u većini filmova o invazijama putuju na velike udaljenosti u svemiru samo da bi ostali skriveni kada stignu na Zemlju. Snimanje je počelo u julu 1995. u Njujorku, a film je završen 20. juna 1996. godine.
Smatrajući se značajnom prekretnicom u istoriji holivudskog blokbastera, Dan nezavisnosti bio je na čelu velikog filma o katastrofama i oživljavanja naučne fantastike sredinom kasnih 1990-ih. Širom sveta je izdat 3. jula 1996. godine, ali je počeo da se prikazuje 2. jula (istog dana kada počinje priča u filmu) u ograničenom izdanju, kao rezultat visokog nivoa očekivanja među gledaocima. Film je dobio pomešane kritike, sa kritikama na račun njegovih likova, ali i pohvalama za nastupe i vizuelni prikaz. Zaradio je preko 817,4 miliona američkih dolara širom sveta,[2] postavši film sa najvećom zaradom 1996. godine, nadmašivši filmove Tornado i Nemoguća misija. Takođe je postao drugi film sa najvećom zaradom u to vreme, iza filma Park iz doba jure (1993).
Nastavak, Dan nezavisnosti: Nova pretnja, izdat je 20 godina kasnije, 24. juna 2016. godine, kao deo planirane serije filmova.
Radnja
urediDana 2. jula 1996. godine, ogroman vanzemaljski matični brod stiže u Zemljinu orbitu i raspoređuje više tanjira, širokih petnaest milja, koji zauzimaju položaje nad velikim gradovima na Zemlji
Dejvid Levinson, satelitski tehničar obučen na MIT-u, dekodira signal ugrađen u globalne satelitske transmisije, shvativši da je to vanzemaljski tajmer za odbrojavanje za koordinirani napad. Uz pomoć svoje bivše supruge, direktorke za komunikacije Bele kuće, Konstans Spano, Dejvid i njegov otac Džulijus pristupaju Ovalnoj kancelariji i upozoravaju predsednika, Tomasa Vitmora, na pretnju.
Vitmor naređuje evakuaciju iz Njujorka, Los Anđelesa i Vašingtona, ali je prekasno. Svaki od tanjira ispaljuje jedan uništavajući snop, izazivajući ogromnu eksploziju koja spaljuje svaki ciljani grad tanjira, ubijajući milione. Vitmor, Levinsonovi i još nekoliko njih beže na avionu Air Force One-a pošto je glavni grad uništen zajedno sa Njujorkom, Los Anđelesom i drugim velikim gradovima širom sveta.
Dana 3. jula, počinju protivnapadi protiv vanzemaljskih osvajača, ali su njihovi brodovi zaštićeni poljima sila. Svaki tanjir lansira roj borbenih brodova sa svojim štitovima, koji desetkuju ljudske borbene eskadrile i vojne baze. Kapetan Stiven Hiler, jedan od vođa eskadrile misije, preživljava tako što je namamio svog napadača u zatvorene prostore Velikog kanjona pre nego što je izleteo iz svog aviona, uzrokujući pad neprijateljskog lovca. On potčinjava oborenog vanzemaljca i zastavom spušta konvoj izbeglica, prevozeći nesvesnog vanzemaljca do Oblasti 51, gde je sletela Vitmorova grupa. Ministar odbrane, Albert Nimziki otkrio je da je jedan deo vlade umešan u zaveru NLO-a od 1947. godine, kada se jedan od napadačkih lovaca srušio u Rozvelu. U Oblasti 51 nalazi se sada obnovljeni brod, a tri vanzemaljska leša oporavila su se nakon pada. Dok naučnik, dr Brakiš Okun, ispituje vanzemaljca kojeg je uhvatio Stiven, on se osvešćuje i napada, telepatski upadajući u Okunov um i ubijajući drugo osoblje. Koristi Okunove glasne žice da odbije Vitmorovu ponudu mira pre nego što izvede psihički napad na njega. Nakon što su agenti Tajne službe i vojno osoblje ubili vanzemaljca, Vitmor otkriva šta je saznao kada su bili povezani: osvajači planiraju da Zemlji oduzmu prirodne resurse. On nevoljno odobrava nuklearni napad na jedan ratni brod koji se nalazi iznad Hjustona kao pokušaj, ali on ostaje netaknut. Stivenova devojka, Džasmin Dabrou, i njen sin, nakon što su preživeli uništavanje Los Anđelesa, spasavaju kamion drugih preživelih, uključujući kritično povređenu prvu damu, Merilin. Iako ih je Stiven kasnije pronašao i odveo u Oblast 51, Merilin umire ubrzo nakon što se ponovo sastala sa svojom porodicom.
Dana 4. jula, crpeći inspiraciju od svog oca, Dejvid pravi računarski virus koji će poremetiti operativni sistem štitova vanzemaljaca, i smišlja plan da ga postavi na matični brod iz obnovljenog lovca vanzemaljaca, kojim Stiven dobrovoljno upravlja. Oružane snage SAD-a preko Morzeove azbuke kontaktira preživele vazdušne eskadrile različitih nacija širom sveta kako bi organizovale jedinstvenu kontraofanzivu protiv vanzemaljaca. S nedostatkom vojnih pilota, Vitmor i general Vilijam Grej angažuju pomoć dobrovoljaca sa iskustvom u letenju, uključujući penzionisanog vojnika, Rasela Kejsa, da upravljaju preostalim avionima na Oblasti 51; a prvi vodi napad na ratni brod koji leži na bazi dok drugi nadgleda. Ulazeći na matični brod, Stiven i Dejvid postavljaju virus i postavljaju nuklearnu raketu na brod; poništavajući komunikacijski sistem i pojačanje vanzemaljaca nakon uništenja broda. Sa deaktiviranim štitovima vanzemaljaca, Vitmorova eskadrila može se boriti protiv neprijateljskih lovaca, ali njihova municija je iscrpljena pre nego što unište tanjir. Dok se priprema za paljbu na bazu, Rasel ima poslednji projektil, ali nije u stanju da ispali zbog kvara na lanseru; žrtvuje se udarajući svoj avion sa projektilom u oružje tanjira dok puni vatru, što uništava ratni brod. Ljudske vojne snage širom sveta su obaveštene o kritičnoj slabosti vanzemaljskih brodova i uništavaju ostale.
Dok se čovečanstvo raduje pobedi, Stiven i Dejvid se vraćaju u Oblast 51 i okupljaju se sa svojim porodicama.
Uloge
urediGlumac | Uloga |
---|---|
Vil Smit | kapetan Stiven Hiler |
Bil Pulman | predsednik Tomas Dž. Vitmor |
Džef Goldblum | Dejvid Levinson |
Meri Makdonel | prva dama Merlin Vitmor |
Džad Herš | Džulijus Levinson |
Robert Lodža | general Vilijam Grej |
Rendi Kvejd | Rasel Kejs |
Margaret Kolin | Konstans Spano |
Vivika A. Foks | Džasmin Dabrou |
Džejms Rebhorn | Albert Nimziki |
Harvi Firštajn | Marti Gilbert |
Adam Boldvin | major Mičel |
Brent Spajner | dr Brakiš Okun |
Džejms Duval | Migel Kejs |
Bil Smitrovič | potpukovnik Votson |
Hari Konik | marinski kapetan Džimi Vajlder |
Mej Vitman | Patriša Vitmor |
Ros Bagli | Dilan Dabrou |
Lisa Jakub | Ališa Kejs |
Đuzepe Endruz | Troj Kejs |
Džon Kepodis | Mario |
Reference
uredi- ^ „INDEPENDENCE DAY (12)”. British Board of Film Classification. 21. 7. 1996. Arhivirano iz originala 11. 3. 2016. g. Pristupljeno 10. 3. 2016.
- ^ a b v „Independence Day (1996)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 23. 9. 2016. g. Pristupljeno 5. 2. 2009.
Spoljašnje veze
uredi- Dan nezavisnosti na sajtu AFI Catalog of Feature Films (jezik: engleski)
- Dan nezavisnosti na sajtu 20th Century Fox
- Dan nezavisnosti na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Dan nezavisnosti na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- Dan nezavisnosti na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
- Dan nezavisnosti na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- Dan nezavisnosti na sajtu Metacritic (jezik: engleski)
- Dan nezavisnosti na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
- Dan nezavisnosti na sajtu Wayback Machine (arhivirano decembar 10, 1997)
- „Dan nezavisnosti”. Arhivirano iz originala 18. 10. 1996. g. Pristupljeno 14. 11. 2013.