Dara Nijagara
Dara Nijagara glavna je junakinja istoimenog stripa Desanke Dese Glišić, jedne od prvih srpskih karikaturistkinja. Prvi put se pojavila 1954. godine na stranama satiričnog časopisa Jež. Bila je izuzetno popularna u tadašnjem jugoslovenskom društvu, mada su reakcije javnosti bile podeljene. Lik zgodne, mlade, slobodoumne žene jednima se sviđao, dok su drugi smatrali da „kvari nevinu omladinu”.[1]
| Dara Nijagara | |
|---|---|
| Osnovne informacije | |
| Prebivalište | Beograd |
| Podaci o liku | |
| Vrsta | Crtani lik |
| Rod | Ženski |
| Podaci o kreaciji | |
| Prvo prik. | Časopis Jež, 1954. |
| Izmislio | Desa Glišić |
Iako je odštampano samo 15 kaiševa sa likom Dare Nijagare, ova junakinja stekla je status legende.[2]
Nastanak Dare Nijagare uredi
Dara Nijagara prvi put se pojavljuje na stranama satiričnog časopisa Jež 1954. godine. Prema rečima autorke, inspiracija za ovaj lik bila je glumica Merlin Monro. Posle prikazivanja filma Nijagara Desa je odlučila da stvori svoju, „domaću ženu, koja po svaku cenu hoće da izgleda kao strankinja. Posle bonova i tačkica u Beogradu su se pojavili komisioni.[a] Neke devojke i žene počele su da se odevaju smešno i da preteruju, pa je Desa u njima pronalazila inspiraciju za svoje likove. U to vreme nije bilo drugih časopisa u kojima se moglo videti nago žensko telo, pa je zbog svojih provokativnih crteža često nailazila i na osudu javnosti.[3]
Prema mišljenju mnogih teoretičara stripa i karikature, uzor za lik Dare Nijagare bila je mlada pozorišna i filmska glumica, članica prvog umetničkog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Sonja Hlebš.[2][4] Sonju Hlebš pratio je glas da je „fatalna žena”, a ona se sa tim teško nosila. Zgodna plavuša modrih očiju, izazovnih usana i divnog stasa plenila je na sceni, pred kamerama, ali i na beogradskim ulicama.[5] Nikada nije bila paradigma simpatične ograničenosti, kakvima se plavuše prikazuju u vicevima već naprotiv, duhovita i brzomisleća.[6]
Karakteristike lika uredi
Dara Nijagara je zgodna, mlada devojka tamne kose, često skupljene u konjski rep, oblih bokova, isturenih grudi i tankih gležnjeva. Njeni ženski atributi namerno su prenaglašeni.[2] Uvek je vesela, vrcava i doterana — našminkana i obučena po poslednjoj modi. U crnoj kratkoj haljini koja otkriva vitke noge, na visokim potpeticama uzdignute glave šeta beogradskim ulicama. Ona prati inostranu modu, oblači se slobodnije i redovan je gost komisiona.[a] Kao ni drugi Desini ženski likovi, ni Dara „nikada nije bila porno niti vulgarna”, kako je sama autorka izjavila u intervju za list Zum reporter 1984. godine.[1] Ipak, njena blaga erotičnost uzbuđivala je javnost. Kako je ona proizvod vremena bez listova sa erotskim ili pornografskim sadržajima, čak i gola noga Dare Nijagare izazivala je oduševljenje jednog dela publike,[2] dok su je drugi baš zbog toga kritikovali.
Drugi ženski crtani likovi Dese Glišić uredi
Dara Nijagara bila je najpopularniji, ali ne i jedini ženski lik koji je stvorila Desa Glišić. Pored nje najpoznatije bile Cica, Mica i Perka Farmerka. Sve njene junakinje, a posebno Dara Nijagara, bile vesele, vrcave, doterane žene, uvek našminkane i obučene po poslednjoj modi, ali nikada vulgarne. Sve devojke i žene su htele da se oblače kao junakinje Desinih karikatura.[1] Podsmehujući se malim ženskim preterivanjima, podsmehivala se mentalitetu, ponašanju i primitivizmu, ali nikad fizičkim nedostacima.[7]
Društveni uticaj uredi
Desa Glišić bavila se društvenim i političkim temama sa „prefinjenom ženskom ironijom”, za razliku od drugih karikaturista koji su im prilazili sa više žestine i gorčine. Na njihovim karikaturama predmet podsmeha uglavnom su bili tadašnji inostrani zvaničnici, dok je Desa politiku posmatrala kroz naočare modne scene. Njeni junaci su, primećuje, uvek bili odeveni po poslednjoj modi. Nije se zadržavala na političkim ličnostima već je uvodila i „obične mladiće i devojke sa beogradskog asfalta", kako beleži Slobodan Novaković u knjizi posvećenoj srpskim karikaturistima. Njene karikature bile su atraktivne i jako popularne, ona je njima diktirala dnevnu modu. Sve devojke i žene su htele da se oblače kao i njene junakinje.
Polovinom 20. veka, jedni su hvalili njene crteže i nestrpljivo iščekivali novi broj, dok su je drugi kritikovali jer „kvari nevinu omladinu”. Desine karikature predstavljale su metaforu vremena i društva koje se otvaralo ka svetu. Njene lepotice, u vreme kada se ni slične fotografije nisu mogle zamisliti u jugoslovenskoj štampi zatrpanoj dugim referatima i rezolucijama, počele su da privlače pažnju najšire javnosti. Bila je izuzetno popularna u tadašnjem jugoslovenskom društvu, mada su reakcije javnosti bile podeljene. Lik zgodne, mlade, slobodoumne žene jednima se sviđao, dok su drugi smatrali da „kvari nevinu omladinu”.[1]
O svojim ženskim likovima Desa Glišić, u intervjuu za časopis Zum reporter, kaže:
| „ | Ženu treba posmatrati dvostruko. Najpre kao ženu/čoveka, potom kao ženu/ženu. To je ono, znate, volim Peru, a Mika mi je tezga. To je ženska priroda i ne može da se iskleše kao skulptura u drvetu. I vi je ne biste drugačiju. Vama je potrebna žena koja će biti intelektualka, majka, domaćica, ženka koja neće mirisati na paprikaš. Zato moje karikature žene više privlače, odišu ljupkošću, nego što odbijaju.[3] | ” |
Jana Adamović, priznata srpska strip umetnica, o svom viđenju Dare Nijagare:
| „ | Istražujući o njoj, shvatila sam da je njena Dara Nijagara imala uticaj na društvo u bivšoj Jugoslaviji i da su svi to čitali.[1] | ” |
Napomene uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d Vukadinović, Dejana (18. 4. 2022). „Srbija, umetnosti i karikatura: Desanka Desa Glišić – „kada bih se ponovo rodila, izabrala bih istu profesiju"”. UNS. Pristupljeno 19. 2. 2023.
- ^ a b v g Mikulić 2022, str. 252-253
- ^ a b Miladinović, Ivan (04. 1984). „Proleće u Knez Mihajlovoj (intervju sa Desom Glišić, 2. deo)”. Zum reporter (YUGOPAPIR). Pristupljeno 29. 06. 2016.
- ^ Đurković 2016, str. 107
- ^ Sl., V. (4. 9. 2005). „Ostala je legenda”. Novosti. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ „Odlazak Sonje Hlebš”. Blic. 10. 9. 2005. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ Karanović, Vojislav (17. 1. 2017). „Kod dva bela goluba”. RTS. Pristupljeno 19. 2. 2023.
Literatura uredi
- Mikulić, Tatjana (2022). „Ona nosi najlon žipon i opanke od like: ženski odevni narativi u karikaturi lista „Jež“” (PDF). glasnik etnografskog instituta SANU. LXX (3). Pristupljeno 19. 2. 2023.
- Đurković, Ana (2016). POETIKA I SINTAKSA „KRATKOG METRA“ NA PRIMERU STVARALAŠTVA DEJANA ĐURKOVIĆA - doktorska disertacija (PDF). Beograd: FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI POZORIŠTA, FILMA, RADIJA I TELEVIZIJE. str. 107. Pristupljeno 17. 2. 2023.
