Dvosmisleni opažaji

Dvosmisleni opažaj (takođe i dvosmislene slike ili reverzibilne figure) jesu vizuelne forme koje stvaraju dvosmislenost iskorišćavanjem grafičkih sličnosti i drugih svojstava interpretacije vizuelnog sistema između dva ili više različitih oblika slike. Oni su poznati po tome što izazivaju fenomen multistabilne percepcije. Multistabilna percepcija je pojava slike koja može da pruži višestruke, iako stabilne percepcije.

Primeri dvosmislenih slika uredi

Jedan od najranijih primera ove vrste je iluzija zeca i patke, koja je prvi put objavljena u Fliegende Blätter, nemačkom časopisu za humor.^[1] Drugi klasični primeri su Rubinova vaza^[2] i crtež „Moja žena i moja svekrva“, poslednji datira sa nemačke razglednice iz 1888.

Dvosmislene slike su važne za polje psihologije jer su često istraživački alati koji se koriste u eksperimentima.^[3] Postoje različiti dokazi o tome da li se dvosmislene slike mogu mentalno predstaviti,^[4] ali većina istraživanja teoretizira da mentalne slike ne mogu biti dvosmislene.^[5]

Galerija uredi

Kanica trougao.
Moja žena i moja tašta.
Rubinova vaza.

Reference uredi

^ Fliegende Blätter Oct. 23, 1892, p. 147
^ Parkkonen, Lauri; Andersson, Jesper; Hämäläinen, Matti; Hari, Riitta (2008-12-23). „Early visual brain areas reflect the percept of an ambiguous scene”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (51): 20500—20504. Bibcode:2008PNAS..10520500P. ISSN 0027-8424. PMC 2602606  . PMID 19074267. doi:10.1073/pnas.0810966105  .
^ „Vi. Conception and Perception of Ambiguous Figures”. Monographs of the Society for Research in Child Development (na jeziku: engleski). 76 (1): 87—104. 2011. doi:10.1111/j.1540-5834.2011.00595.x.
^ Mast, Fred W.; Kosslyn, Stephen M. (2002). „Visual mental images can be ambiguous: Insights from individual differences in spatial transformation abilities”. Cognition. 86 (1): 57—70. PMID 12208651. S2CID 37046301. doi:10.1016/S0010-0277(02)00137-3.
^ Chambers, Deborah; Reisberg, Daniel (1985). „Can mental images be ambiguous?”. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance. 11 (3): 317—328. doi:10.1037/0096-1523.11.3.317.

[1] Fliegende Blätter Oct. 23, 1892, p. 147

[2] Parkkonen, Lauri; Andersson, Jesper; Hämäläinen, Matti; Hari, Riitta (2008-12-23). „Early visual brain areas reflect the percept of an ambiguous scene”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (51): 20500—20504. Bibcode:2008PNAS..10520500P. ISSN 0027-8424. PMC 2602606  . PMID 19074267. doi:10.1073/pnas.0810966105  .

[3] „Vi. Conception and Perception of Ambiguous Figures”. Monographs of the Society for Research in Child Development (na jeziku: engleski). 76 (1): 87—104. 2011. doi:10.1111/j.1540-5834.2011.00595.x.

[4] Mast, Fred W.; Kosslyn, Stephen M. (2002). „Visual mental images can be ambiguous: Insights from individual differences in spatial transformation abilities”. Cognition. 86 (1): 57—70. PMID 12208651. S2CID 37046301. doi:10.1016/S0010-0277(02)00137-3.

[5] Chambers, Deborah; Reisberg, Daniel (1985). „Can mental images be ambiguous?”. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance. 11 (3): 317—328. doi:10.1037/0096-1523.11.3.317.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]