Deža vi
Deža vi (franc. déjà vu — već viđeno) ili promnezija (grč. προμνησία — predsećanje), često kao pogrešno „deža vu”, snažan je utisak da je osoba već videla nešto što inače vidi prvi put.
Zigmund Frojd je smatrao da je u pitanju paramnezija nastala usled toga što novi utisak podseća na neki raniji, zaboravljeni, odnosno potisnuti doživljaj ili fantazam.
Vrste paramnezije uredi
Postoje dve vrste paramnezija koji se razlikuju po svojoj vrsti afekcije: paramnezijama prepoznavanja i paramnezijama sećanja.[1]
Paramnezije prepoznavanja uredi
Među paramnezijama prepoznavanja opisane su sledeće:
- Kapgras sindrom.
- Fregoli sindrom.
- Reduplikativne parmnezije.
Paramnezije sećanja uredi
Među paramnezijama sećanja opisuju se sledeće:[1]
- Već viđeno: je vrsta prepoznavanja paramnezije, koju je opisao Emile Boirac (1917), kao fenomen koji ima sigurnost da se senzorno iskustvo koje se danas živi je iskusan u prošlosti.
- Žame vi: ova pojava se odnosi na to kada osoba ima osećaj da nije u stanju da prepozna situaciju, mesto, reč ili osoba uprkos tome što drugi protivureče tome da bi to trebalo da bude poznato ili prepoznato.
Paramnezije povezane sa alkoholizmom uredi
Prekomerna i / ili hronična konzumacija alkohola ima posledice nedostatka tiamina / vitamina B1, što može dovesti do Korsakovljev sindrom, problem koji uzrokuje oštećenja pamćenja koje karakteriše konfabulacija sećanja vrlo sličan simptomima paramnezija. Na primer: osoba formira priče putem bliskih podsticaja (slike, predmeti, obeležja ljudi, životinja) povezujući ih i tako formirajući sećanje koje živi kao stvarno uprkos tome što je izloženo suprotnom.
Simptomi uredi
Simptomi koji karakterišu paramneziju su:[1]
- Konfabulacija sećanja (na primer: ljudi prijavljuju i čuvaju uspomenu na nešto što je proizvod zablude i u šta osoba koja pati ponekad čvrsto veruje).
- Lažna identifikacija u zabludi (sopstvenog identiteta, situacija, predmeta i mesta).
Izvori uredi
- ^ a b v „PARAMNEZIJA: Šta je to, uzroci, simptomi, vrste i primeri - Psihologija - 2021”. nsp-ie (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-10-12.
Literatura uredi
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.