Dekonstrukcija
Dekonstrukcija je filozofska doktrina koja analizom i kritikom vodi ka razotkrivanju razlika između strukture i osnove značenja subjekta.
Dekonstrukcija se javlja u mnogim naučnim disciplinama a prvenstveno u lingvistici, književnosti, arhitekturi i umetnosti. Najpre se pojavljuje u pručavanju književnosti šezdesetih godina dvadesetog veka, kada francuski filozof Žak Derida, svojim analizama zapadnih filozofa pokazuje kako se književno delo ne može posmatrati samo kao delo jednog pisca nego kao rezultat konflikata unutar jedne kulturne sredine ili mišljenja. Dekonstrukcionistička dela u svom obliku prikazuju više mišljenja i značenja u jednom trenutku koja su često u uzajamnom konfliktu i suprotnosti. Pri upoređivanju dekonstrukcionističkog i tradicionalnog dela mogu se primetiti i otkriti koja mišljenja i suprotnosti su bili ignorisani u delu nastalom tradicionalnom metodom stvaranja.
Osnovna osobina dekonstrukcije je da u svojoj analizi upoređuje binarne suprotnosti (npr. muškost i ženskost, homoseksualnost i heteroseksualnost) i da umesto opisivanja njihove stroge kategorizacije prikaže koliko su takve suprotnosti u stvari izmešane i koliko je nemoguće da se u potpunosti razdvoje. Cilj je da se prikaže da kategorije i kategorizacije ne postoje u apsolutnim i strogim značenjima.
Dekonstrukcija je kontroverzna doktrina u akademskom svetu dok se u javnosti često upotrebljava kao primer koliko su akademci i intelektualci neupućeni u životne stvarnosti. Bez obzira na to dekonstrukcija je izuzetno moćna doktrina u filozofiji, književnosti i arhitekturi kao sistem za stvaranje kritike i teorije.
