Dementor

Dementori su bića tame iz serije knjiga o Hariju Poteru. Oni su bića bez duše, među najzlobnijim u serijalu knjiga. Posle Voldemorovog poraza Ministarstvo magije je dementore poslalo da čuvaju čarobnjački zatvor - Askaban.

Osnovne karakteristike

Dementori se hrane srećom ljudi. Oni nemaju donji deo tela i imaju duge koščate prste. U knjigama, dementori su ljudskog oblika i približno 3 metra visoki, obučeni u tamne plaštove sa kapuljačama koje samo otkrivaju njihove ruke raspadnutog izgleda. Ispod plašta oni nemaju oči. Njihova ogromna usta služe za isisavanje sreće i inteligencije iz bića. Oni ljudima uzimaju lepa sećanja, terajući ih da prežive svoje najgore momente. Kulminacija njihove moći je dementorov poljubac gde oni uzmu dušu ljudskog bića, ostavljajući ga jedva živog. Prema autoru, oni rastu kao gljive na mračnim, vlažnim mestima, kreirajući gustu i hladnu maglu. Prisustvo ovakvog stvorenja čini da okolina postane hladna i mračna. Dementori su nevidljivi Normalcima, ali imaju isti uticaj na njih. Iako imaju privrženost prema ljudskim emocijama, dementori imaju probleme u razlikovanju ljudi, što dokazuje bekstvo Bartija Krauča iz Askabana, gde nisu mogli da vide različitost između Krauča i njegove majke.

Borba protiv dementora

Jedini način da se otera dementor je upotreba čini Patronus koji je zapravo koncentracija sreće i svetlosti manifestovana u obliku životinje. Čokolada služi kao preventiva to jest mogućnost da dementor priđe osobi koja konzumira čokoladu je manja.

Čin „Patronus“

Pojave u knjizi

Glavni lik Hari prvi put njih sreće tokom svoje treće godine školovanja kada je poslat da štiti Hogvorts od Sirijusa Bleka. Zbog njihovog prisustva bio se podsetio ubistva njegovih roditelja, ubistva koje je počinio Voldemor. Pred kraj knjige „Red feniksa“ dementori iz Askabana dižu masovni ustanak protiv svojih poslodavaca da bi se pridružili Voldemoru, koji im dozvoljava da se približe svojim žrtvama. U knjizi „Relikvije smrti“, Ministarstvo magije koristi dementore da kazni one koji su rođeni kao Normalci. Autorka kaže da je da je kreirala dementore u vreme kada je, kako kaže, bila u depresiji. Prema tome dementori je mogu sagledati kao metafora njene depresije.