Дечак у пругастој пиџами (film)

Dečak u prugastoj pidžami (engl. The Boy in the Striped Pyjamas) američka je istorijska filmska tragedija sa radnjom smeštenom u Drugi svetski rat, zasnovana na istoimenom romanu Džona Bojna iz 2006.[4] Scenarista i režiser je bio Mark Herman, a produkciju je radio Bi-Bi-Si films i Hejdej films, uz distribuciju Miramaksa. Glavnu, naslovnu ulogu igra Ejsa Baterfild. Film je izašao 12. septembra 2008. godine u UK.

Dečak u prugastoj pidžami
Tekstualni logo
Izvorni naslovThe Boy in the Striped Pyjamas
Žanristorijska drama
RežijaMark Herman
ScenarioMark Herman
ProducentDejvid Hejman
Temelji se naDečak u prugastoj pidžami; Džon Bojn, 2006
Glavne uloge
MuzikaDžejms Horner
Direktor
fotografije
Benoa Delom
MontažaMajkl Elis
Studio
Distributer
Godina2008.
Trajanje94 minuta
Zemlja
Jezikengleski
Budžet12,5 miliona dolara[2]
Zarada44,1 miliona dolara[3]
Veb-sajtwww.miramax.com/movie/the-boy-in-the-striped-pajamas
IMDb veza

Drama o Holokaustu prikazuje horor nacističkog kampa za istrebljenje kroz priču dva 8-godišnja dečaka; Bruno (Baterfild), sin je komandanta logora, a Šmul (Džek Skanlon), jevrejski zatočenik.

Film je dobio negativne kritike od nekih naučnika koji se bave proučavanjem Holokausta zbog netačnog prikaza informacija.

Radnja

uredi
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Film počinje citatom Džona Betšemana: „Detinjstvo se meri zvucima i mirisima i pogledima, pre nego što nastupi tamni čas razuma.” Dečak Bruno živi sa svojom porodicom u Berlinu, u nacističkoj Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata. Saznaje da je njegov otac Ralf unapređen, zbog čega porodica — uključujući Brunovu majku Elsu i sestru Gretel — seli van grada (u okupiranu Poljsku). Bruno ne voli svoj novi dom jer tu nema s kim da se igra a ima veoma malo stvari za istraživati. Nakon što kaže da je video ljude kako rade kod nekih kućica nalik na farmu (što je, zapravo, nacistički koncentracioni logor, a što mali Bruno ne zna), zabranjuju mu da se igra u dvorištu iza koje vodi ka kampu.

Bruno i Gretel dobijaju privatnog učitelja, Her Lista, koji propagira agendu antisemitizma i nacističku propagandu. Ovo, pored zaljubljenosti u jednog od poručnika (vozača), dovodi Gretel do ekstremnog fanatizma u podršci Trećem rajhu, pa ona pokriva zidove svoje spavaće sobe s posterima nacističke propagande i portretima Adolfa Hitlera. Bruno je zbunjen jer su Jevreji koje je video, tačnije jevrejski sluga porodice Pavel, različiti od antisemitskih karikatura u Listovim učenjima.

Jednog dana, Bruno ne posluša roditelje i ode u šumu kroz dvorište iza kuće, te stigne do bodljikave žičane ograde koja okružuje kamp. Sprijatelji se sa dečakom koji se zove Šmul. Dvojica dečaka ne shvataju šta je stvarna priroda kampa: Bruno misli da su prugaste uniforme koje Šmul, Pavel i drugi zarobljenici nose pidžame i neki oblik igre s prerušavanjem, a Šmul veruje da su njegovi deda i baka umrli od bolesti tokom putovanja ka kampu. Bruno počinje da se viđa sa Šmulom redovno, donoseći mu krišom hranu i igrajući mice sa njim. Na kraju saznaje da je Šmul Jevrej i da je doveden u kamp sa svojim ocem i majkom.

 
Zatvorenička odeća iz Koncentracionog kampa „Zahsenhauzen”

Jednog dana, Elsa otkriva realnost Ralfovog unapređenja nakon što poručnik Kurt Kotler greškom kaže da je crni dim koji dolazi iz kampa zbog spaljivanja leševa Jevreja. Ona se suprotsavlja Ralfu, zgađena i potresena. Na večeri te noći, Kotler priznaje da je njegov otac napustio porodicu i otišao u Švajcarsku. Kada je ovo čuo, Ralf govori Kotleru da je morao da obavesti vlasti o neslaganju svog oca s trenutnim političkim režimom jer to je bila njegova dužnost. Osramoćen, Kotler potom postaje razbešnjen Pavelovim slučajnim prosipanjem čaše vina; on ga zato pretuče, dok ostali za stolom slušaju. Sledećeg jutra, sobarica Marija struže ostatke mrlja krvi.

Kasnije istog dana, Bruno vidi Šmula kako radi u njegovoj kući. Šmul je tu da očisti čaše za vino jer bio im je potreban neko s malim rukama da to uradi. Bruno mu ponudi kolače a Šmul prihvata. Nažalost, Kotler ulazi u sobu gde se Bruno i Šmul druže. On se naljuti i izgalami na Šmula što priča s Brunom. U tom ugleda i zalogaj koji Šmul žvače a koji mu je dao Bruno. Kotler pita Šmula ko mu je dao hranu, a ovaj odgovara da je to bio Bruno; Bruno, ustrašen Kotlerom, ovo opovrgava. Verujući Brunu, Kotler govori Šmulu da će imati „mali razgovor” posle. Razočaran što je izdao prijatelja, Bruno odlazi da mu se izvini; međutim, Šmula nema. Svaki dan Bruno se vraćao na isto mesto gde se družio sa Šmulom, ali više ga nije mogao naći. Na kraju, Šmul se pojavljuje iza ograde; na oku mu se vidi povreda. Bruno se izvini Šmulu a Šmul mu oprosti, tako da obnavljaju prijateljstvo.

Nakon sahrane njegove bake, koja je navodno ubijena u Berlinu nakon bombardovanja Saveznika, Ralf govori Brunu i Gretel da je Elsa predložila da idu živeti u kući rođaka jer ovde nije sigurno. Istina je da je ona ovo uradila jer ne želi da deca žive sa ocem-ubicom. Šmul ima svojih problema; otac mu je nestao nakon ’marša’, nije se vratio u kamp kao ni ostali. Bruno odlučuje da se iskupi Šmulu tako što će mu pomoći da pronađe svog oca. Sledećeg dana, Bruno — koji treba da odseli to popodne — oblači prugastu pidžamu zarobljenika i stavlja kapicu na svoju neošišanu glavu; kopa ispod ograde da se pridruži Šmulu u potrazi. Bruno potom otkriva prirodu kampa nakon što vidi mnogo bolesnih i slabih Jevreja, što ga šokira (naročito jer je prethodno gledao propagandni nacistički film kako je zarobljenicima vrlo dobro u kampu, imaju razne aktivnosti, dobru hranu itd.). Tražeći Šmulovog oca u kampu, uđu u jednu kolibu; baš odavde počne ’marš’ koji provode zonderkomandosi.

U kući, Gretel, Elsa i Marija vide da nema Bruna. Otkrivaju otvoreni prozor kroz koji je pobegao; Elsa upada na Ralfov sastanak da ga obavesti da im nema sina. Ralf i njegovi ljudi počinju potragu. Predvođeni psom koji prati Brunov trag nalaze njegovu odeću kod ograde. Zabrinuta Elsa i Gretel ostaju na tom mestu, a Ralf sa ljudima ulazi u kamp i traži Bruna; on sa Šmulom i drugim zarobljenicima čeka u sobi za skidanje gde im je rečeno da moraju odložiti odeću radi „tuširanja”. Uteruju ih u gasnu komoru, gde se Bruno i Šmul drže za ručice. Šucštafel vojnik ubacuje ciklon B pelete u komoru i zatvorenici počinju da paniče, viču i lupaju na metalna vrata. Kada Ralf shvati da je u toku gušenje Jevreja, kroz plač izgovara sinovo ime; Elsa i Gretel, još na mestu van kampa gde je Bruno ostavio odeću i kopao rupu, čuju Ralfovo dovikivanje, a Elsa pada na kolena u očaju i doziva Bruna. Film se završava prikazom zatvorenih vrata gasne komore u kojoj je sada tišina, što indicira da su svi — uključujući Bruna i Šmula — umrli.

Postava

uredi
 
Farmiga (Elsa, Brunova majka)
Glumac Uloga
Ejsa Baterfild Bruno
Džek Skanlon Šmul, mali Jevrej zarobljen u nacističkom kampu
Vera Farmiga Elsa, Brunova majka
Dejvid Tjulis Ralf, Brunov otac
Amber Beti Gretel, Brunova starija sestra
Rupert Frend Kurt Kotler, nacistički poručnik i vozač
Dejvid Hejman Pavel, sluga i zarobljenik kampa (inače doktor)
Šejla Hankok Natali, Brunova baka
Ričard Džonson Matijas, Brunov deda
Kara Horgan Marija, sobarica
Džim Norton Her List

Produkcija

uredi

Snimanje je rađeno u periodu 29. april — 7. jul 2007, u Mađarskoj. Lokacije su uključivale Groblje Kerepeši u Budimpešti, Zamak Šacelari u Budafoku i nekoliko drugih oblasti Budimpešte. Enterijeri su snimani u Fot studiosu, Budimpešta.[5] Postprodukcija je završena u Londonu.[6] Ukupni troškovi produkcije su bili otprilike 13 miliona $.[7]

Prijem

uredi

Kritika

uredi

Dečak u prugastoj pidžami ima rejting odobravanja od 63% na sajtu Rotten Tomatoes, na osnovu 135 recenzija, uz prosečnu ocenu 6,2/10. Kritički konsenzus sajta je: „Dirljiv i proganjajući porodični film koji se bavi Holokaustom na privlačan i neobičan manir, uz upakovan brutalan konačni udarac preokreta.”[8] Na Metacritic-u, film ima normalizovanu ocenu 55 od 100, na osnovu 28 kritika, uz „pomešanu ili prosečnu ocenu”.[9]

Džejms Kristofer, iz Tajmsa, film je ocenio kao „uveliko pogađajući film. Važan, takođe.”.[10] Manola Dargis, iz Njujork tajmsa, rekla je da je film „trivijalizovan, uglađen, kičav, komercijalno eksploatisan i silom [je] predstavio [Holokaust] tragedijom o nacističkoj porodici”.[11]

U Čikago san-tajmsu, Rodžer Ibert rekao je da film nije puka rekonstrukcija Nemačke tokom rata, nego je u pitanju „sistem vrednosti koji preživljava kao virus”.[12]

Keli Džejn Torans iz Vašington posta rekla je da je film pokretački i prelepo ispričan.[13] Uprkos nekim kritikama, Taj Ber iz Boston glouba dao je sledeći zaključak: „[Ono] šta spasava Prugaste pidžame od kiča je hladnoća, promatračka logika Hermanovog pričanja priče.”[14]

Naučni svet

uredi

Naučnici su kritikovali film za opskurno istorijsko predstavljanje činjenica o Holokaustu i stvaranje lažne ekvivalentnosti između žrtava i počinilaca zločina.[15][16] Na primer, na kraju filma, očaj Brunove porodice jeste prikazan, čime se gledalac primorava da oseća simpatiju prema počiniocima Holokausta.[17]:125 Majkl Grej napisao je da je priča ne tako realistična i sadrži mnoge nemoguće stvari, jer deca su ubijana čim su došla u Aušvic i nije bilo moguće da kontaktiraju sa ljudima spolja.[17]:121–123[18] Studija Centra za obrazovanje o Holokaustu na Univerzitetskom koledžu London otkrila je da je film „imao značajne, značajne problematične uticaje na način na koji mladi ljudi pokušavaju da shvate ovu kompleksnu prošlost”. Međutim, skorašnjija studija pokazuje da je prijem filma uveliko zasnovan na prethodnom znanju i verovanjima.[19]:173

Istraživanje edukatora o Holokaustu Majkla Greja pokazuje da je više od tri četvrtine britanske dece školskog uzrasta (13—14 godina) u njegovom uzorku bilo upoznato s delom, što je više nego kod Dnevnika Ane Frank. Film je imao značajan uticaj na znanje dece i verovanja o Holokaustu.[17]:114 Deca su verovala da priča sadrži mnogo korisnih informacija o Holokaustu i pozivala su se na preciznu impresiju događaja iz stvarnog života. Većina je verovala da je film zasnovan na stvarnom događaju.[17]:115–116 Grej je takođe otkrio da su mnogi učenici i studenti izvlačili pogrešne zaključke iz filma, kao što je pretpostavka da Nemci nisu znali ništa o Holokaustu samo jer Brunova porodica (osim oca) nije, ili da je Holokaust prestao nakon što je dete naciste greškom ugušeno u komori.[17]:117 Ostali su pretpostavljali da su Jevreji dobrovoljno išli u nacističke logore smrti jer ih je nacistička propaganda prevarila, a istina je da su silom odvođeni i deportovani.[17]:119 Grej je preporučio proučavanje knjige odmah nakon što deca nauče ključne činjenice o Holokaustu, jer tada postoji manja šansa izvođenja pogrešnih zaključaka.[17]:131

Priznanja

uredi
God. Nagrada Kategorija Recipijent(i) Ishod
2008 Britanska nezavisna filmska nagrada[20] Najbolja glumica Vera Farmiga Nominacija
Najbolji režiser Mark Herman Osvojeno
Najobećavajući novi glumac Ejsa Baterfild Nominacija
2009 Goja Najbolji evropski film Dečak u prugastoj pidžami Nominacija
Irska filmska i televizijska nagrada[21] Najbolji internacionalni film Nominacija
Nagrada mladih umetnika[22] Najbolji performans glavnog glumca (Internacionalni igrani film) Ejsa Baterfild & Džek Skanlon Nominacija

Reference

uredi
  1. ^ a b „The Boy in the Striped Pajamas (2008)”. British Film Institute. 30. 12. 2016. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  2. ^ „The Boy in the Striped Pajamas (2008)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  3. ^ „The Boy in the Striped Pajamas (2008) – Financial Information”. The Numbers. Pristupljeno 13. 6. 2011. 
  4. ^ Vilkomerson, Sara (31. 3. 2009). „On Demand This Week: Lost Boys”. The New York Observer. Arhivirano iz originala 7. 12. 2009. g. Pristupljeno 4. 4. 2011. 
  5. ^ „The Boy in the Striped Pajamas (2008)”. IMDb.com. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  6. ^ „British production | The Budapest Times”. Budapesttimes-archiv.bzt.hu. Arhivirano iz originala 16. 09. 2021. g. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  7. ^ „The Boy in the Striped Pyjamas”. Movie.info. Arhivirano iz originala 07. 05. 2022. g. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  8. ^ „The Boy in the Striped Pyjamas (2008)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 12. 6. 2016. 
  9. ^ „The Boy in the Striped Pyjamas Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 12. 6. 2016. 
  10. ^ Christopher, James (11. 9. 2008). „The Boy in the Striped Pyjamas Review”. The Times. Arhivirano iz originala 30. 8. 2009. g. Pristupljeno 30. 8. 2009. 
  11. ^ Dargis, Manohla (7. 11. 2008). „Horror Through a Child's Eyes”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 08. 2017. g. Pristupljeno 30. 8. 2009. 
  12. ^ Ebert, Roger (5. 11. 2008). „The Boy in the Striped Pajamas”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 16. 07. 2010. g. Pristupljeno 25. 6. 2013. 
  13. ^ http://www.washingtontimes.com, The Washington Times. „MOVIES: A ‘Boy’ looks at the Holocaust”. The Washington Times. 
  14. ^ Burr, Ty (14. 11. 2008). „The Boy in the Striped Pajamas”. The Boston Globe. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  15. ^ Eaglestone, Robert (2017). The Broken Voice: Reading Post-Holocaust Literature (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 9780192525680. 
  16. ^ Szejnmann, Claus-Christian W.; Cowan, Paula; Griffiths, James (2018). Holocaust Education in Primary Schools in the Twenty-First Century: Current Practices, Potentials and Ways Forward (na jeziku: engleski). Springer. ISBN 9783319730998. 
  17. ^ a b v g d đ e Gray, Michael (3. 6. 2015). „The Boy in the Striped Pyjamas: A Blessing or Curse for Holocaust Education?”. Holocaust Studies. 20 (3): 109—136. doi:10.1080/17504902.2014.11435377. 
  18. ^ Pearce, Sharyn; Muller, Vivienne; Hawkes, Lesley (2013). Popular Appeal: Books and Films in Contemporary Youth Culture (na jeziku: engleski). Cambridge Scholars Publishing. str. 37. ISBN 9781443854313. 
  19. ^ Stefanie Rauch (2018). „Understanding the Holocaust through Film: Audience Reception between Preconceptions and Media Effects”. History and Memory. 30 (1): 151–188. doi:10.2979/histmemo.30.1.06. 
  20. ^ „BIFA 2008 Nominations”. British Independent Film Awards. Arhivirano iz originala 16. 12. 2013. g. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  21. ^ „2009 Winners—Film Categories”. The Irish Film & Television Academy. Pristupljeno 15. 8. 2019. 
  22. ^ „2009 Nominations & Recipients”. Young Artist Awards. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 15. 8. 2019. 

Spoljašnje veze

uredi