Википедија

Дигитална библиотека из домена рударства

Prema jednoj od najcitiranijih definicija digitalnih biblioteka, prema Vilijamu Armsu (William Arms), digitalne biblioteke su kontrolisane, sistemski organizovane kolekcije informacija sa pridruženim servisima, uskladištene u digitalnom formatu, kojima se pristupa putem mreže (Arms 2000).[1]

Uvod uredi

Digitalna biblioteka ima cilj da se prikupe, sistematizuju, obrade i pohrane stručni tekstovi iz oblasti rudarstva, čime bi se obezbedila osnova ne samo za različita lingvistička i terminološka istraživanja, već i za različite zadatke iz oblasti inženjerstva znanja. Prikupljanje, obrada i skladištenje dokumenata u digitalnu biblioteku rezultat su istraživačkog rada na projektima koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Kreiranje digitalne biblioteke ROmeka@RGF nastalo je iz potrebe da se tekstovi iz domena rudarstva objedine i tako učine dostupnim za dalja istraživanja kako inženjerima rudarstva, tako i lingvistima.[2]

Kreiranje digitalne biblioteke uredi

Zajedničko svim digitalnim bibliotekama je da su informacije organizovane na računarima i dostupne korisnicima preko internet mreže, sa procedurama za njihov izbor, organizovanje i arhiviranje radi povećanja dostupnosti. Digitalne biblioteke su kolekcije digitalnih objekata, koji su u vidu različitih digitalnih podataka (tekst, slika, zvuk, video, animacija) ili njihovih kombinacija (multimedija) uskladišteni na mreži, opisani različitim metapodacima i povezani sa drugim informacionim servisima. Osnovne elemente digitalne biblioteke čine:

Digitalna biblioteka može sadržati neograničen broj objekata, dokumenata, oznaka i kolekcija. Jedino ograničenje je da jedan objekat može biti pridružen isključivo jednoj kolekciji. Za svaki od pomenutih elemenata digitalne biblioteke je moguća potpuna kontrola vidljivosti na vebu, počevši od pojedinačnih metapodataka, pa do svakog elementa u celini.[2]

Objekti uredi

Objekti su osnovni element svake digitalne biblioteke. Zbog toga, kreiranje digitalne biblioteke upravo i započinje kreiranjem objekata.

Dostupne vrste objekata su:

  • pokretne slike (Moving Image), sve forme video zapisa: animacije, filmovi, televizijski programi;
  • zvučni zapisi (Sound), sve forme audio zapisa: audio kompakt diskovi, snimljeni govor ili zvukovi;
  • usmena predanja (Oral History), informacije dobijene u intervjuima sa osobama koje poseduju znanje iz prve ruke;
  • slike (Still Image), vizuelni prikaz tekstova, slika, crteža, grafičkog dizajna, planova i karata);
  • veb strane (Website), HTML stranice i povezane slike, audio i video datoteke, itd.;
  • događaji (Event), vremenski ograničene pojave, na primer: izložba, veb konferencija, radionica, požar, bitka, suđenje);
  • elektronska pošta (Email), tekstualne poruke sa neobaveznim prilogom, koje jedna osoba šalje drugoj osobi ili drugim osobama;
  • plan nastave (Lesson Plan), detaljan opis toka nastavnog procesa na kursu;
  • osoba (Person); – interaktivni resursi (Interactive Resource), veb stranice, multimedijalni nastavni objekti, servisi za ćaskanje;
  • skupovi podataka (Dataset), kodirani podaci u definisanoj strukturi: liste, tabele i baze podataka;
  • fizički objekti (Physical Object), neživi, trodimenzionalni čvrsti objekti, koje u digitalnim bibliotekama reprezentuju tipovi kao što su: pokretne slike ili statične slike i dr.;
  • servisi (Service), na primer: servis za fotokopiranje, bankarski servis, međubibliotečka razmena ili veb serveri;
  • softveri (Software);
  • hiperveze (Hyperlink), veza ili referenca ka drugom resursu na Internetu.

Objekti su skup:

  • metapodataka iz Dablinskog jezgra koji opisuju sam digitalni objekat,
  • metapodataka koji opisuju vrstu objekta (item type metadata),
  • etiketa ili oznaka (tag) i
  • dokumenata (documents).

Metapodaci su strukturirani tako da opišu, objasne, identifikuju, lociraju ili na neki drugi način olakšaju preuzimanje, korišćenje ili upravljanje izvorom informacija.[2]

Kolekcije uredi

Kolekcije predstavljaju skupove objekata grupisanih tako da se mogu lakše pretraživati.[2]

Veb strane uredi

Kako bi objekti i kolekcije bili vidljivi na vebu, neophodno je kreirati veb stranice. Osim naziva veb strane neophodno je definisati i relativnu putanju do nje, kao deo URL-adrese te veb strane.[2]

Veb platforma Omeka uredi

Karakteriše je atraktivan i prilagodljiv vizuelni dizajn, jednostavna instalacija, mogućnost proširivanja koja dozvoljava izmenu postojećih i dodavanje novih funkcionalnosti, fleksibilan pristup metapodacima, podrška za veb standarde, uvoz i izvoz podataka u standardizovanim formatima. Ima ugrađene funkcije za katalogizaciju i predstavljanje digitalnih objekata, zasnovane na Dablinskom jezgru, kojim se obezbeđuje standardizovano opisivanje i organizovanje digitalnih objekata.[2]

Programski dodaci Omeke uredi

Ovde će biti prikazano nekoliko dodataka koji su korišćeni prilikom izrade naše digitalne biblioteke ili koji su korisni i važni za svakog korisnika Omeke:

  • Archive Repertory omogućava da se uvezene datoteke na serveru čuvaju sa izvornim imenima, kao i da se grupišu u hijerarhijsku strukturu, najpre po objektima, a potom po kolekcijama u kojima se objekti nalaze. Zadržavanje izvornih imena čini URL-adrese datoteka čitljivijim, a ujedno olakšava rukovanje datotekama.
  • Bulk Metadata Editor omogućava brzo i jednostavno pretraživanje i izmenu metapodataka za veliki broj objekata istovremeno.
  • Catalog Search omogućava pretraživanje drugih kataloga korišćenjem polja dc:subject. Ponuđeni katalozi su: Archive Grid, Digital Public Library of America, Google Books, Google Scholar, Hathi Trust, JSTOR, Library of Congress, WorldCat.
  • COinS ugrađuje metapodatke o citiranju za svaki objekat u veb stranice digitalne biblioteke.
  • Collection Tree obezbeđuje vizuelni prikaz hijerarhijske strukture kolekcija u digitalnoj biblioteci, što olakšava njihovo prelistavanje.
  • CSV Import omogućava masovan uvoz metapodataka, oznaka i datoteka, prikazanih tabelarno u formatu CSV.
  • Drop Box omogućava administratoru jednostavniji uvoz datoteka koje se nalaze na serveru.
  • Dublin Core Extended proširuje listu metapodataka Dablinskog jezgra, čime se obezbeđuje potpuna anotacija objekata.
  • Geolocation omogućava da se informacije o lokacijama u vezi sa digitalnim objektima dodaju na geografsku kartu, uz mogućnost njihovog pretraživanja.
  • Item Relations omogućava kreiranje relacije između digitalnih objekata.[2]

Digitalna biblioteka ROmeka@RGF uredi

Digitalna biblioteka ROmeka@RGF18 sadrži 209 tekstova prvenstveno iz oblasti rudarstva, ali i iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu i procene rizika, kao blisko povezanih oblasti.

Objekti su svrstani u 4 nadređene kolekcije i 15 podkolekcija.

Svi tekstovi koji su uskladišteni u digitalnu biblioteku biće dalje korišćeni za terminološka istraživanja.[2]

Pretraživanje tekstualnih resursa uredi

Pri potrazi (koja podrazumeva skup metoda i tehnika) za informacijama u tekstualnim resursima, pretražuju se sami resursi ili traže metapodaci koji opisuju te resurse. Sistemi za pretraživanje informacija se baziraju na dva koncepta: upit (eng. query) i objekat (eng. object). Kada je u pitanju pretraživanje digitalne biblioteke, formulisanje složenijih upita je omogućeno preko proširenih regularnih izraza. U zavisnosti od resursa koji se pretražuje, odgovori mogu biti, na primer, dokumenti, metapodaci ili lista veb stranica. Elementi digitalne biblioteke koje je moguće uključiti u proces pretraživanja su: metapodaci, dokumenti, etikete, izveštaji, izložbe, veb stranice. Izvorno, pretraživanja se vrše preko ključnih reči, bulovih operatora i potpunim podudaranjem.[2]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Biljana Lazić, Aleksandra Tomašević, Mihailo Škorić, “Digitalne biblioteke u rudarstvu i geologiji sa posebnim osvrtom na predstavljanje sive literature” u Naučna konferencija Biblioinfo — 55 godina od pokretanja nastave bibliotekarstva na visokoškolskom nivou, Beograd 18. maj 2017. (2019), Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
  2. ^ a b v g d đ e ž z Aleksandra Tomašević, Biljana Lazić, Dalibor Vorkapić, Mihailo Škorić, Ljiljana Kolonja, “Upotreba veb platforme Omeka za digitalne biblioteke iz domena rudarstva” u Infoteka (2017), Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дигитална_библиотека_из_домена_рударства&oldid=26867230”