Dizalice u rudarstvu

U podzemnoj eksploataciji, dizalica ili dizač se koristi da podigne ili spusti teret unutar rudarskog okna. Modrene dizalice se uglavnom pokreću pomoću električnih motora, dok su se ranije pokretale pomoću direktnog strujnog pogona koristeći čvrste zemljane konvertore (tiristor). Ipak, moderne velike dizalice koriste alternativne strujne pogone koji su kontrolisani promenljivom frekvencijom. Postoje tri glavna tipa dizalica koje se koriste u rudarstvu.

Motor doboš dizalice

Doboš dizalica

Doboš dizalica

Doboš dizalice su najučestaliji tip dizalica koje se koriste u Severnoj Americi, Južnoj Africi i Južnoj Americi. Pri korišćenju doboš dizalica, sajla se veže oko doboša kada se teret podigne. Dizalice sa jednim dobošem koriste se za manje terete, dok dizalice sa duplim dobošem lako podižu dva tereta koji su u ravnoteži (tj. jedna korpa se podiže dok se druga spušta). Doboš dizalice se postavljaju na beton, kanapi idu iz dizalice do vrha glave okvira, preko točka oko kojeg se namotava kanap, do mesta gde se povezuje sa teretom (kavez ili korpa).

Prednosti

Dizalice sa dobošem zahtevaju manje rutinskog održavanja od frikcijske dizalice zato što je kabl za vuču fiksiran na doboš, pa zbog toga ima manje vreme zastoja. Pored toga, održavanje je manje sofisticirano. Doboš dizalice mogu da rade ako se donje okno poplavi. U tom slučaju, neophodna je i manja dubina okna ispod rupe koja se puni, za razliku od frikcijskih dizalica kod kojih bi takva poplava mogla da prekrije krajeve kanapa. Zbog toga što doboš dizalice nemaju krajeve kanapa, sistem za dizanje je bolje prilagođen za postavljanje omči ispod tereta.

Mane

Doboš dizalice zauzimaju više mesta od frikcijskih za isti posao koji se obavlja jer kablovi moraju da se namotaju na doboš dok je dizalica podignuta. Doboš dizalice zahtevaju brze fluktuacije u potrebama struje, što može biti problem ako se struja proizvodi na licu mesta, a ne dolazi iz glavnog strujnog napona.

Frikcijske dizalice

Frikcijske ili Kopeove dizalice su tip dizalica koje se najviše koriste u Evropi, Aziji i Australiji. Konstruisao ju je 1877. godine Frederik Kope. Kopeove dizalice se postavljaju na zemlju iznad okna ili na vrh glave okvira. One koriste krajeve konopca i kontrategove, nemaju kabl pričvršćen za točak već je omotan oko njega. Frikcijske dizalice, za razliku od doboš dizalica, mogu i najčešće koriste više kablova zahvaljujući čemu mogu da podignu veći teret. Ipak, one zahtevaju i veći faktor bezbednosti pa nisu praktične za veoma duboka okna.

Prednosti

Nove frikcijske dizalice su jeftinije od novih doboš dizalica, i vreme potrebno za izradu može da bude manje pošto postoji veća konkurencija proizvođača. Frikcijske dizalice sa više kablova mogu da podignu veći teret od doboš dizalica. Frikcijska dizalica je manja u prečniku od doboš dizalice kada se koriste u iste svrhe i lakša je za postavljanje i prenos od doboš dizalice.

Mane

Izbalansirane frikcijske dizalice nisu podobne za podizanje tereta iz više jama na različitim dubinama unutar okna, I generalno nisu dobre za dublja okna. Frakcijske dizalice ne mogu da rade na normalnoj brzini ako je donje okno poplavljeno I ako voda dođe do krajeva konopca.

Blerova dizalica sa više kablova

Blerova dizalica sa više kablova je varijacija dizalice sa duplim dobošem. Koristi se u veoma dubokim oknima kad se drugi kablovi dizalice koriste za uspostavljanje ravnoteže.