Diotelitizam

Diotelitizam ili diotelitstvo (grčki: δυοθελητισμός, od δυο (dyo), što znači "dva" i θέλημα (thelyma), što znači "volja") je pravoslavno hristološko učenje prema kojem u Hristu, koji ima dve prirode, božansku i čovečansku, postoje i dve volje, božanska i čovečanska, tako da svaka od Hristovih priroda ima i sopstvenu volju, kao svoje prirodno svojstvo. Diotelitizmu je suprotan monotelitizam, koji je osuđen na Šestom vaseljenskom saboru u Carigradu (680—681).[1]

Radi suzbijanja monotelitizma, Pravoslavna crkva je na ovom saboru precizno formulisala pravoverno diotelitsko učenje o dve Hristove volje ili htenja, kao i učenje o dve Hristove energije ili dejstva (dioenergizam): „I dve prirodne volje ili htenja u Njemu i dva prirodna dejstva nerazdeljivo, neizmenljivo, neodvojivo, nesliveno isto tako ispovedamo prema učenju Svetih Otaca. I dve prirodne volje ne suprotstavljene, kako su govorili bezbožni jeretici, nego Njegova čovečanska volja sleduje, ne protivi se ili suprotstavlja se, već štaviše sleduje ili bolje reći potčinjava se Njegovoj božanskoj i svemogućoj volji..." [2]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

LiteraturaUredi

,