Dolenčani
Dolenčani ili Dolenci (nem. Tollenser; polj. Dołężanie, Tolężanie, Doleńcy, Tolensanowie; rus. Доленча́не, доле́нцы) su bili zapadnoslovensko pleme, deo plemenskog saveza Ljutića (X - XII vek). Živeli su istočno od Dolenskog jezera i istoimene reke (desne pritoke reke Pjene) na teritoriji današnje nemačke države Meklenburg-Zapadna Pomeranija.
Prvi put se Dolenčani pominju u 10. veku u hronici Vidukinda Korvejskog. Prema Titmaru Merseburškom, „Dolenčani“ (ili Daleminci) je nemačko ime za slovensko pleme, koje se na slovenskom naziva „Glomači“. Međutim, prema mišljenju drugih autora, ime „Daleminci” je slovenskog porekla. Oni se takođe pominju u „Slovenskoj hronici” Helmolda fon Bosaua,[1] koja govori o izbijanju sukoba sredinom XI veka između Dolenčana, Retara, Hižana i Prekopjenaca. Oni su se verovatno borili oko prevlasti u ljutićkom savezu, na koju su pretendovali Dolenčani i Retari, na čijoj zemlji se (u gradu Retri) nalazilo svetilište boga Radgosta.
Između Retara i Dolenčana na jednoj strani, i Prekopjenaca i Hižana na drugoj, vođene su borbe, koje su prvi izgubili, nakon čega su se obratili za pomoć knezu Bodrića Gotšalku (ili Godeslavu) i saksonskom hercegu Bernhardu 1114. godine. Saksonci su zatim poslali vojsku protiv Hižana i Prekopjenaca, koje su ubrzo porazili. Mir je postignut, nakon što su Hižani i Prekopjenci platili 15 hiljada maraka.
Helmold fon Bosau ne odobrava činjenicu da je cilj saksonske kampanje bio samo novac, a ne preobraćenje paganskih Slovena u hrišćanstvo.
Izvori uredi
- ^ GELЬMOLЬD. „SLAVЯNSKAЯ HRONIKA (CHRONICA SLAVORUM)”.
Literatura uredi
- Dolenčane (dolenči) // Dokerы — Železnяkov. — M. : Sovetskaя эnciklopediя, 1952. — S. 21. — (Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя : [v 51 t.] / gl. red. B. A. Vvedenskiй ; 1949—1958, t. 15).
- Gelьmolьd fon Bozau. Slavяnskaя hronika. Kniga I, 21. Voйna dolenčan