Википедија

Drejkov prolaz

Drejkov prolaz (engl. The Drake Passage, šp. Mar de Hoces) je vodena površina između najjužnijeg vrha Južne Amerike (rt Horn) i Južnih Šetlandskih ostrva Antarktika. Povezuje najjužniji deo Atlantskog okeana sa jugoistočnim delom Pacifika.

Drakeov prolaz koji pokazuje granične tačke A, B, C, D, E i F prema Ugovoru o miru i prijateljstvu iz 1984. između Čilea i Argentine.
Turistički ekspedicioni brod koji plovi preko Drejkovog prolaza do Antarktika
Dubinski profil sa salinitetom i temperaturom za površinu

Prolaz je dobio ime po engleskom piratu Frensisu Drejku (Francis Drake) iz 16. veka, koji je prvi prošao tuda. Pola veka ranije, 1525, u blizini je prošao španski moreplovac Fransisko de Hočes (Francisco de Hoces) pa neki istoričari smatraju da prolaz treba da nosi ime po njemu. Prolaz je širine oko 800 km. U njemu se mogu uočiti kitovi, delfini i mnogobrojne ptice, uključujući albatrose i pingvine. Smatra se da je prolaz otvoren pre 41 milion godina, pomeranjem Antarktika na jug. Posledica toga je bila uspostavljanje polarne morske struje oko Antarktika i dalje hlađenje kontinenta.

Drejkom prolaz se smatra jednim od najopasnijih putovanja za brodove. Struje na svojoj geografskoj širini ne nailaze na otpor bilo koje kopnene mase, a talasi su visoki do 40 ft (12 m), otuda njegova reputacija kao „najmoćnije konvergencije mora“.[1]

Istorija

uredi

Ploveći južno od ulaza u Magelanov moreuz, španski moreplovac Francisko de Hoses otkrio je ovaj prolaz 1525. godine, čime je postao prvi Evropljanin koji je prošao kroz njega.[2] Iz tog razloga, pojavljuje se kao Mar de Hoces u većini španskih i špansko američkih mapa i izvora.

Prolaz je dobio svoje englesko ime od ser Francisa Drejka tokom njegove pljačkaške ekspedicije. Nakon što je prošao kroz Magelanov moreuz sa Marigoldom, Elizabetom i njegovim vodećim brodom Zlatna košuta, Drejk je ušao u Tihi okean i bio je oduvan daleko na jug u oluji. Marigold je izgubljen, a Elizabeta je napustila flotu. Samo je Drejkova Zlatna košuta ušla u prolaz.[3] Ovaj incident je pokazao Englezima da južno od Južne Amerike ima otvorenih voda.[4]

Prvi tranzit na ljudski pogon (veslanjem) preko prolaza ostvaren je 25. decembra 2019. godine.[5] Njihovo dostignuće postalo je tema dokumentarnog filma iz 2020. godine, pod nazivom Nemogući red.

Geografija

uredi

Drejkov prolaz je otvoren kada se Antarktik odvojio od Južne Amerike zbog tektonike ploča. Mnogo je debata o tome kada se to dogodilo. Otvaranje je imalo veliki uticaj na globalne okeane zbog dubokih struja poput Antarktičke cirkumpolarne struje (ACC).[6] Ovo otvaranje je moglo biti primarni uzrok promena u globalnoj cirkulaciji i klimi, kao i brzog širenja antarktičkih ledenih pokrivača, jer je Antarktik bio okružen okeanskim strujama, te je bio odsečen od primanja toplote iz toplijih regiona.[7] Precizno datiranje najranijeg otvaranja Drejkovog prolaza je komplikovano postojanjem fragmenata ploča, koji su rekonstruisani da bi pokazali starost najranijeg otvora.

Prolaz širok 800 km-wide (500 mi) između rta Horn i ostrva Livingston je najkraći prelaz sa Antarktika na drugu kopnenu masu. Granica između Atlantskog i Tihog okeana ponekad se smatra linijom povučenom od rta Horn do Snežnog ostrva (130 km (81 mi) severno od kopna Antarktika), iako je Međunarodna hidrografska organizacija definiše kao meridijan koji prolazi kroz rt Horn — 67° 16′ W.[8] Obe linije leže unutar Drejkovog prolaza.

Značaj u fizičkoj okeanografiji

uredi
 
Drakeov prolaz (sredina slike) u odnosu na globalnu termohalinsku cirkulaciju (animacija)

Interakcije okeana i klime

uredi

„Glavne karakteristike temperaturnih i salinitetnih polja modernog okeana, uključujući ukupnu termičku asimetriju između hemisfera, relativnu slanost duboke vode formirane na severnoj hemisferi, i postojanje transekvatorijalne transportne cirkulacije, razvijaju se nakon otvaranja Drejkovog prolaza“.[9]

 
Grafikon prikazuje godišnji prosek (2020) jačine površinske struje,[10] zajedno sa strujnim linijama. Prateći linije toka, lako je videti da struja nije zatvorena sama po sebi, već je u interakciji sa drugim okeanskim basenima (koje povezuje). Drejkov prolaz igra glavnu ulogu u ovom mehanizmu.

Važnost otvorenog Drakeovog prolaza proteže se mnogo više od geografskih širina Južnog okeana. Burne četrdesete i Besne pedesete duvaju oko Antarktika i pokreću Antarktičku cirkumpolarnu struju. Kao rezultat Ekmanovog transporta, voda se transportuje ka severu od Antarktičke cirkumpolarne struje (sa leve strane dok je okrenuta ka pravcu toka). Koristeći lagranžijev pristup, vodene parcele koje prolaze kroz Drejkov prolaz mogu se pratiti na njihovom putovanju u okeanima. Oko 23 Sv vode se transportuje iz Drejkovog prolaza ka ekvatoru, uglavnom u Atlantskom i Tihom okeanu.[11] Može se reći da ova vrednost nije daleko od transporta Golfske struje u Floridskom moreuzu (33 Sv[12]), ali je za red veličine niža od transporta Antarktičke cirkumpolarne struje (100–150 Sv). Voda koja se transportuje iz Južnog okeana do severne hemisfere doprinosi globalnoj ravnoteži mase i omogućava meridijalnu cirkulaciju preko okeana.

Nekoliko studija povezalo je trenutni oblik Drejkovog prolaza sa efikasnom atlantskom meridijanskom cirkulacijom (AMOC). Napravljeni su modeli sa različitim širinama i dubinama Drejkovog prolaza i analizirane su posledične promene u globalnoj okeanskoj cirkulaciji i distribuciji temperature.[9][13] Utvrđeno je da se „transportna traka“ globalne termohalinske cirkulacije pojavljuje samo u prisustvu otvorenog Drejkovog prolaza, podložnog vetru.[9] Konkretno, sa zatvorenim Drakeovim prolazom, nema Severnoatlantske duboke vodene ćelije, niti Antarktičke cirkumpolarne struje (očigledno, pošto Antarktik nije u potpunosti okružen vodom). Sa plićim Drejkovim prolazom, javlja se slaba Antarktička cirkumpolarna struja, ali još uvek nema Severnoatlantske ćelije duboke vode.[13]

Takođe je pokazano da se današnja distribucija rastvorenog neorganskog ugljenika može dobiti samo sa otvorenim Drejkovim prolazom.[14]

Turbulencija i mešanje

uredi

Dijapiknalno mešanje je proces kojim se mešaju različiti slojevi stratifikovane tečnosti. To direktno utiče na vertikalne gradijente, tako da je od velikog značaja u svim vrstama transporta i cirkulacije vođenim gradijentom (kao što je termohalinska cirkulacija). Na pojednostavljen način, mešanje pokreće globalnu termohalinsku cirkulaciju: bez unutrašnjeg mešanja, hladnija voda nikada ne bi bila iznad toplije vode, i ne bi bilo cirkulacije vođene gustinom (uzgonom). Međutim, smatra se da je mešanje u unutrašnjosti većeg dela okeana deset puta slabije nego što je potrebno za podršku globalnoj cirkulaciji.[15][16][17] Pretpostavlja se da se ekstra-mešanje može pripisati lomljenju unutrašnjih talasa (Liovi talasi).[18] Kada slojevita tečnost dostigne unutrašnju prepreku, stvara se talas koji se na kraju može slomiti, mešajući slojeve tečnosti. Procenjeno je da je diapiknalna difuzivnost u Drejkovom prolazu ~20 puta veća od vrednosti neposredno zapadno u pacifičkom sektoru Antarktičke cirkumpolarne struje.[16] Veliki deo energije koja se raspršuje kroz unutrašnje razbijanje talasa (oko 20% energije vetra unešene u okean) se raspršuje u Južnom okeanu.[19]

Reference

uredi
  1. ^ „6 men become 1st to cross perilous Drake Passage unassisted”. AP NEWS. 2019-12-28. Pristupljeno 2020-10-30. 
  2. ^ Oyarzun, Javier, Expediciones españolas al Estrecho de Magallanes y Tierra de Fuego, 1976, Madrid: Ediciones Cultura Hispánica. ISBN 978-84-7232-130-4.
  3. ^ Sugden, John (2006). Sir Francis Drake. London: Pimlico. str. 46. ISBN 978-1-844-13762-6. 
  4. ^ Martinic B., Mateo (2019). „Entre el mito y la realidad. La situación de la misteriosa Isla Elizabeth de Francis Drake” [Between myth and reality. The situation of the mysterious Elizabeth Island of Francis Drake]. Magallania (na jeziku: Spanish). 47 (1): 5—14. doi:10.4067/S0718-22442019000100005  . 
  5. ^ „Impossible Row team achieve first ever row across the Drake Passage”. Guinness World Records (na jeziku: engleski). 2019-12-27. Pristupljeno 2020-03-10. 
  6. ^ „Drake Passage | Drake Passage”. projects.noc.ac.uk. Pristupljeno 2020-10-30. 
  7. ^ Livermore, Roy; Hillenbrand, Claus-Dieter; Meredith, Mik e; Eagles, Graeme (2007). „Drake Passage and Cenozoic climate: An open and shut case?”. Geochemistry, Geophysics, Geosystems (na jeziku: engleski). 8 (1): n/a. Bibcode:2007GGG.....8.1005L. ISSN 1525-2027. doi:10.1029/2005GC001224  . 
  8. ^ International Hydrographic Organization, Limits of Oceans and Seas, Special Publication No. 28, 3rd edition, 1953 [1] Arhivirano 2011-10-08 na sajtu Wayback Machine
  9. ^ a b v Toggweiler, J. R.; Bjornsson, H. (2000). „Drake Passage and palaeoclimate”. Journal of Quaternary Science (na jeziku: engleski). 15 (4): 319—328. Bibcode:2000JQS....15..319T. ISSN 1099-1417. doi:10.1002/1099-1417(200005)15:4<319::AID-JQS545>3.0.CO;2-C. 
  10. ^ GODAS dataset
  11. ^ Friocourt, Yann; Drijfhout, Sybren; Blanke, Bruno; Speich, Sabrina (2005-07-01). „Water Mass Export from Drake Passage to the Atlantic, Indian, and Pacific Oceans: A Lagrangian Model Analysis”. Journal of Physical Oceanography (na jeziku: engleski). 35 (7): 1206—1222. Bibcode:2005JPO....35.1206F. ISSN 1520-0485. doi:10.1175/JPO2748.1  . 
  12. ^ Heiderich, Joleen; Todd, Robert E. (2020-08-01). „Along–Stream Evolution of Gulf Stream Volume Transport”. Journal of Physical Oceanography. 50 (8): 2251—2270. Bibcode:2020JPO....50.2251H. ISSN 0022-3670. S2CID 219927256. doi:10.1175/JPO-D-19-0303.1. hdl:1912/26689  . 
  13. ^ a b Sijp, Willem P.; England, Matthew H. (2004-05-01). „Effect of the Drake Passage Throughflow on Global Climate”. Journal of Physical Oceanography (na jeziku: engleski). 34 (5): 1254—1266. Bibcode:2004JPO....34.1254S. ISSN 0022-3670. doi:10.1175/1520-0485(2004)034<1254:EOTDPT>2.0.CO;2. 
  14. ^ Fyke, Jeremy G.; D'Orgeville, Marc; Weaver, Andrew J. (maj 2015). „Drake Passage and Central American Seaway controls on the distribution of the oceanic carbon reservoir”. Global and Planetary Change (na jeziku: engleski). 128: 72—82. Bibcode:2015GPC...128...72F. OSTI 1193435. doi:10.1016/j.gloplacha.2015.02.011. 
  15. ^ Munk, Walter H. (avgust 1966). „Abyssal recipes”. Deep Sea Research and Oceanographic Abstracts (na jeziku: engleski). 13 (4): 707—730. Bibcode:1966DSRA...13..707M. doi:10.1016/0011-7471(66)90602-4. 
  16. ^ a b Watson, Andrew J.; Ledwell, James R.; Messias, Marie-José; King, Brian A.; Mackay, Neill; Meredith, Michael P.; Mills, Benjamin; Naveira Garabato, Alberto C. (2013-09-19). „Rapid cross-density ocean mixing at mid-depths in the Drake Passage measured by tracer release”. Nature (na jeziku: engleski). 501 (7467): 408—411. Bibcode:2013Natur.501..408W. ISSN 0028-0836. PMID 24048070. S2CID 1624477. doi:10.1038/nature12432. 
  17. ^ Ledwell, James R.; Watson, Andrew J.; Law, Clifford S. (avgust 1993). „Evidence for slow mixing across the pycnocline from an open-ocean tracer-release experiment”. Nature (na jeziku: engleski). 364 (6439): 701—703. Bibcode:1993Natur.364..701L. ISSN 0028-0836. S2CID 4235009. doi:10.1038/364701a0. 
  18. ^ Nikurashin, Maxim; Ferrari, Raffaele (2010-09-01). „Radiation and Dissipation of Internal Waves Generated by Geostrophic Motions Impinging on Small-Scale Topography: Application to the Southern Ocean”. Journal of Physical Oceanography (na jeziku: engleski). 40 (9): 2025—2042. Bibcode:2010JPO....40.2025N. ISSN 1520-0485. S2CID 1681960. doi:10.1175/2010JPO4315.1. 
  19. ^ Nikurashin, Maxim; Ferrari, Raffaele (jun 2013). „Overturning circulation driven by breaking internal waves in the deep ocean”. MIT Web Domain (na jeziku: engleski). 40 (12): 3133. Bibcode:2013GeoRL..40.3133N. S2CID 16754887. doi:10.1002/grl.50542. hdl:1721.1/85568  . 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Drejkov prolaz na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дрејков_пролаз&oldid=27555025”