Википедија

Druga bitka kod Dongole

Druga bitka kod Dongole ili opsada Dongole bila je vojni sukob između ranih arapskih snaga Rašidunskog kalifata i nubijsko-hrišćanskih snaga kraljevstva Makurije 652. godine. Bitka je okončala muslimansku ekspanziju u Nubiji, uspostavljajući trgovinu i istorijski mir između muslimanskog sveta i pravoslavne hrišćanske nacije. Kao rezultat toga, Makurija je uspela da preraste u regionalnu silu koja će dominirati Nubijom tokom narednih 500 godina.

Druga bitka kod Dongole
Deo Rana muslimanska osvajanja
Vremeleto 642.
Mesto
Nedaleko od Stare Dongole, Sudan,

19° 08′ 46″ S; 30° 27′ 58″ I / 19.146° S; 30.466° I / 19.146; 30.466
Ishod odlučujuća Makurija strateška pobeda i sklepanje Bakta između Makurije i Rašiduskog kalifata
Sukobljene strane
Pravedni kalifat Kraljevina Makurija
rimski saveznici
Komandanti i vođe
Abdulah ibn Sad[1] Kalidurut[2]
Jačina
5.000 ljudi uključujući konjicu i 1 katapult[1] Znatan broj strelaca na gradskim zidinama
Žrtve i gubici
nepoznato nepoznato

Pozadina

uredi

Odnosi između kraljevstva Makurije i Rašidunskog Egipta su se pokvarili 642. godine nakon prve bitke kod Dongole. Nakon što su pretrpeli poraz, Arapi su se povukli iz Nubije i do 645. je potrajala neka vrsta mira. P[1]rema arapsko-egipatskom istoričaru El Makriziju iz 14. veka, kraljevina Makurija je učinila nešto čime je prekršila primirje.[1] Tada je Abdulah ibn Sad, naslednik prvog guvernera arapskog Egipta, izvršio invaziju na Makuriju u pokušaju da privuče Makurijce na svoju stranu.[1] U to vreme, severna i centralna Nubija bile su ujedinjene pod makurskim kraljem Kalidurutom.[1]

Arheološka otkrića pokazala su da je Dongola bio dobro utvrđen grad u sedmom veku. Grad je imao zidove visine najmanje 6 metara (20 stopa) i širine 4 metra (13 stopa) u podnožju sa kulama. Ove zidine su bile građene od cigli od blata u malteru i obložene kamenom. Kule sa okruglim uglom bile su široke 6 metara i isturene 8 metara (26 stopa) od zida. Na severnom zidu bile su još dve kule. Kule su, međutim, možda bile dodate naknadno, a verovatno i kao odgovor na opsadu 652. godine.[3]

Bitka

uredi
 
Osnova tzv. "Stare crkve", oštećene katapultima tokom opsade[4]

Abdulah je 651. krenuo sa snagama od 5.000 ljudi na prestonicu Makura Dongolu.[1] Bio je opremljen teškom konjicom i katapultom (manjanik), verovatno vučnim trebušetom, [5]koji prema El Makriziju Makurijanci nikada ranije nisu videli.[3] Zatim je opseo grad, [6]dovevši time svoju konjicu u nesiguran položaj jer je bila prinuđena da juriša na grad utveđen zidinama koji su branili zloglasni nubijski strelci. 1. [7]Tokom opsade gradska saborna crkve je oštećena vatrom iz katapulta. (Oštećena crkva otkrivena je izvan ostataka gradskih zidina iz sredine 7. veka.)

Opsada se završila žestokom bitkom.[8] Abdulahove snage su pretrpele velike gubitke[7] a Kalidurut nije zatražio mir.[1] Na kraju je Abdulah prekinuo opsadu i sklopio pakt (bakt).[2] Prema egipatskom istoričaru iz 9. veka Ibn Abd el Hakamu, to je bilo zato što "nije bio u stanju da ih pobedi". Šiitski istoričar iz 10. veka Ahmad el Kufi, koji nije imao simpatija prema snagama kalifa, imao je još jače mišljenje: „Muslimani nikada [pre] nisu pretrpeli gubitak kao onaj koji su imali u Nubiji.[8] Arapski pesnik je opisujući bitku napisao:[9]

  • „Moje oči nikada nisu videle ni jednu borbu kao onu kod Damkula [Dongola],

Sa galopirajućim konjima natovarenim plaštovima (oklopima)“.

U vekovima koji su usledili, međutim, muslimanski istoričari su opsadu i drugu bitku kod Dongole pretvorili u pobedu. Prema El Makriziju Kalidurut je rekao da je izašao iz grada pokorno tražeći mir.[8] Može biti da ova verzija događaja potiče od spajanja događaja iz 652. sa sukobom iz 13. veka između Nubije i Mameluka.[3]

Posledice

uredi

Detalji druge bitke kod Dongole su oskudni, ali znamo da su snage kalifata pretrpele dovoljno žrtava pokušavajući da zauzmu — grada Dongolu — što na kraju više nije bilo moguće. [7]Ugovoreno primirje poznato kao [[Bakt]] dogovoreno je sa obe strane i trajalo je šest vekova. [10]Ovaj ugovor uspostavio je trgovinske odnose između muslimanskog Egipta i pravoslavnie hrišćanske Nubije. To je podrazumevalo razmenu pšenice, ječma, vina, konja i platna iz Egipta za 360 robova godišnje iz Nubije.

Bakt je bio bez presedana u ranoj istoriji islama. Takođe novost u paradigmi muslimansko-nemuslimanskih odnosa bio je status Nubije kao zemlje slobodne od osvajanja. Tradicionalno, Nubija je bila izuzetak. [1]To je bila hrišćanska oblast u kojoj su njeni vladari poslovali sa muslimanskim vladarima pod jednakim uslovima sve do 12. veka kada je moć Nubije počela da jenjava. Kao rezultat bitke i bakta, hrišćanska Nubija je imala prostora da cveta narednih 600 godina.[1]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z i Clark, p. 565.
  2. ^ a b Hrbek, p. 103.
  3. ^ a b v Purton, pp. 45–46.
  4. ^ Werner 2013, str. 67.
  5. ^ Zurawski.
  6. ^ Kissling, p. 166.
  7. ^ a b v Burns, p. 75.
  8. ^ a b v Spaulding, p. 582.
  9. ^ Shinnie, p. 4.
  10. ^ Jennings, p. 26.

Izvori

uredi
  • Adams, William (1977). Nubia: corridor to Africa. Princeton: Princeton University Press. str. 824 Pages. ISBN 0-691-09370-9. 
  • Burns, James McDonald (2007). A History of Sub-Saharan Africa. Cambridge: Cambridge University Press. str. 418. ISBN 978-0-521-86746-7. 
  • Clark, Desmond J.; Roland Anthony Oliver; J.D. Fage; A.D. Roberts (1975). The Cambridge History of Africa Volume 2 c. 500 B.C. – A.D. 1050. Cambridge: Cambridge University Press. str. 847. ISBN 0-521-21592-7. 
  • Hrbek, I. (1988). UNESCO General History of Africa, Vol. III: Africa from the Seventh to the Eleventh Century (Abridged izd.). Berkeley: University of California Press. str. 399 Pages. ISBN 0-85255-093-6. 
  • Jennings, Anne M. (1995). The Nubians of West Aswan: Village Women in the Midst of Change . Boulder: Lynne Rienner Publishers. str. 179 Pages. ISBN 1-55587-592-0. 
  • Kissling, H.J. (1969). The Muslim World A Historical Survey Part III, The Last Great Muslim Empires. Leiden: Brill. str. 302 Pages. ISBN 90-04-02104-3. 
  • Purton, Peter Fraser (2009). A History of the Early Medieval Siege, c. 450–1220. Boydell Press. 
  • Shinnie, P. L. (1954). Medieval Nubia. Sudan Antiquities Service. 
  • Spaulding, Jay (1995). „Medieval Christian Nubia and the Islamic World: A Reconsideration of the Baqt Treaty”. The International Journal of African Historical Studies. 28 (3): 577—94. JSTOR 221175. doi:10.2307/221175. 
  • Werner, Roland (2013). Das Christentum in Nubien. Geschichte und Gestalt einer afrikanischen Kirche [Christianity in Nubia. History and shape of an African church] (na jeziku: nemački). Lit. ISBN 978-3-643-12196-7. 
  • Zurawski, Bogdan (2021). „Christian and Islamic Nubia, 543–1820”. Oxford Research Encyclopedia of African History. ISBN 978-0-19-027773-4. doi:10.1093/acrefore/9780190277734.013.407. Pristupljeno 8. 5. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друга_битка_код_Донголе&oldid=27879426”