Earendil

Tolkinov legendarijum
Earendil
Poznat i kao	Moreplovac
Rasa	Poluvilenjak
Godina rođenja	503. prvog razdoblja
Naseljen u	Gondolin, Luke Siriona
Knjiga/e	Silmarilion

Earendil je lik iz dela „Silmarilion“ Dž. R. R. Tolkina. On je bio najveći moreplovac u istoriji Arde. Njegovi sinovi bili su Elrond i Elros. Earendil je doplovio do Neumirućih Zemalja i zatražio pomoć od Valara u ratu protiv Morgota. Potom je u svom brodu poslat u nebeske okeane.

Biografija lika

Earendilovi roditelji su bili Čovek Tuor, potomak jedne od tri kuće Edaina, i Vilenjakinja Idrila, ćerka Turgona, Uzvišenog kralja Noldora. To je bilo drugo od tri spajanja Vilenjaka i Ljudi, a Earendil je smatran Poluvilenjakom. Rođen je u proleće 503. godine prvog razdoblja u skrivenom kraljevstvu Gondolinu, kojim je vladao njegov deda Turgon. Earendilovo vilenjačko poreklo ogledalo se u lepoti i mudrosti, a ljudsko u snazi i odvažnosti. Još odmalena je žudeo za morem, iako ga nikada nije video, jer je Gondolin bio okružen planinama.

Maiglin, sestrić kralja Turgona, je bio zaljubljen u Earendilovu majku Idrilu. On je Mračnom gospodaru Morgotu odao tajni položaj Gondolina, u zamenu za nju kad sve bude uništeno. Kada su Morgotove armije opkolile grad, Maiglin je zarobio Idrilu i, tada još malog, Earendila. Ipak, spasao ih je Tuor. On je zajedno sa Idrilom predvodio narod Gondolina koji je uspeo da se spase. Sklonili su se kod ušća reke Sirion, gde je Earendil odrastao.

Kod ušća Siriona je takođe našao utočište narod palog kraljevstva Dorijata. Među njima je bila Elvinga, potomak Berena i Lutijene, prvog para Ljudi i Vilenjaka. Ona je sa sobom nosila dragulj Silmaril koji je Beren izvadio iz Morgotove krune. Elvinga i Earendil su se, posle nekoliko godina, venčali i dobili blizance, Elronda i Elrosa. Kako su Idrila i Turgon zauvek otplovili na zapad, Earendil je postao gospodar naroda koji je živeo kraj Sirionovog ušća.

Earendil je ubrzo sklopio prijateljstvo sa Kirdanom Brodograditeljem, koji je živeo na ostrvu Balar. Kirdan mu je sagradio brod Vingilot, Penušavi Cvet. Na njemu je Earendil neprestano plovio oko obala Srednje zemlje. Sa njim su išli trojica slugu: Falatar, Erelont i Airandir. Earendilova namera je bila da pronađe obale Valinora, zemlje Valara, i zamoli ih za pomoć u ratu protiv Morgota. Stizao je do dalekih mesta i doživljavao mnogobrojne avanture na svojim plovidbama. Elvingu nije vodio sa sobom, i ona je tugovala zbog toga.

Prilikom jednog od Earendilovih putovanja, sinovi Feanora, tvorca Silmarila, su rešili da napadnu ušće Siriona i povrate dragulj koji im pripada. Ubili su mnoge Vilenjake i zarobili Elronda i Elrosa, ali Silmaril nisu našli, jer se Elvinga sa njim bacila u more. Međutim, Vala Ulmo, gospodar svih voda, se sažalio na nju i pretvorio je u pticu sa draguljem na grudima. U tom obličiju, Elvinga je doletela do broda svoga muža. Sledećeg jutra je povratila svoj pravi lik i ispričala Earendilu za napad Feanorovih sinova. Očajan, Earendil više nije video razlog za povratak u Srednju zemlju, te je okrenuo brod i ponovo pokušao da pronađe obale Valinora. Ovoga puta je sa sobom imao Silmaril. Moć dragulja je probila magijsku zaštitu Neumirućih Zemalja i brod je uplovio u zaliv Eldamar.

Earendil je, plašeći se gneva Valara, zabranio ženi i mornarima da pođu sa njim. Sam je počeo da pretražuje unutrašnjost zemlje, ali nije našao nikoga. Svi Vilenjaci su bili otišli u Valmar, glavni grad Valinora, na gozbu koju su organizovali Valari. U trenutku kada je hteo da se vrati na brod, Earendilu je došao Eonve, glasnik Valara i odveo ga pred prestole Sila Arde. Tu je Earendil Valarima preneo poruku dva naroda, Vilenjaka i Ljudi, i zamolio za oproštaj i pomoć u ratu protiv Morgota. Njegova molba je bila uslišena.

Pre nego što su krenuli u rat, Valari su odlučili da Earendilu i Elvingi dozvole da biraju da li će deliti sudbinu Vilenjaka ili Ljudi, budući da su potekli od te dve rase. Earendil je dopustio svojoj ženi da izabere, i ona se odlučila za besmrtni život Vilenjaka, zbog svoje bake Lutijene. Earendil je, zbog nje, izabrao isto, mada je njegovo srce bilo više uz Ljude. Nakon toga, Valari su posvetili njegov brod Vingilot. Earendil se ukrcao na njega, sa draguljem Silmarilom pričvršćenim za čelo. Brod je poslat kroz vrata noći u nebeske okeane. Od tada se Earendil mogao videti sa zemlje u obliku zvezde, čiji je sjaj nastajao od Silmarila. Plovio je daleko izvan granica sveta, čak i u ništavila bez zvezda. Elvinga ga je u obliku ptice dočekivala kada se uveče vraćao i pribižavao zemlji. Earendilova zvezda je nazvana Gil-Estel, Zvezda Uzvišene Nade.

Prilikom Rata Besnih, koji se vodio između Valara i Morgota, Earendil je u svom nebeskom brodu predvodio napad Orlova na neprijateljeve zmajeve. Ubio je Ankalagona, njihovog vođu, koji je pao i razrušio kule Tangorodrima.

Porodično stablo

Finve

Fingolfin

Tingol

Melijana

Turgon

Lutijena

Beren

Idrila

Tuor

Nimlota

Dior

Earendil

Elvinga

Elros

Elrond

Pojavljivanja u drugim knjigama

Earendil se u nekoliko napomena pojavljuje u zbirci Tolkinovih eseja, „Nezavršenim pričama“.

Nekoliko puta je, kao predak ljudi Numenora, pomenut u „Akalabetu“, koji je takođe ukuljučen u „Silmarilion“.

U romanu „Družina prstena“, prvoj knjizi trilogije „Gospodar prstenova“, Earendil je spomenut nekoliko puta. Prvi put ga pominje Aragorn, pripovedajući Frodu priču o Berenu i Lutijeni. Kasnije u Rivendalu o njegovim podvizima pevaju Vilenjaci. Zatim ga spominje i njegov sin, Elrond, objašnjavajući svoje poreklo. Frodo vidi zvezdu Earendila u Lorijenu, a boca koje mu daje Galadrijela ispunjena je svetlošću iste.

Earendil je spomenut i u zbirci „Istorija Srednje zemlje“, koja je objavljena posle Tolkinove smrti, i koja daje celokupnu istoriju njegovog univerzuma.

Poreklo i stvaranje

Tolkin je na ime Earendil naišao čitajući poeme anglosaksonskog pesnika Kinevulfa. Dva stiha koja je pročitao ostavila su na njega poseban utisak:

„ Eala Earendel engla beorhtast
ofer middangeard monnum sended. ”

U prevodu:

„ Zdravo da si Earendile najblistaviji od anđela
nad srednjim svetom poslat međ ljude. ”

Reč „earendel“ u prevodu sa anglosaksonskog jezika znači „blistava svetlost, zraka“. Međutim, Tolkin je to u ovim stihovima protumačio kao atribut Jovana Krstitelja, ali je verovao i da je to ime za zvezdu Danicu. Godine 1914. je, inspirisan Kinevulfovim stihovima, napisao pesmu u kojoj je stvorio lik mornara Earendila. Na početku se samo spominje njegovo putovanje sa zemlje u nebesa (kasniji motiv pretvaranja u zvezdu). Tolkin je do tada već razradio svoj vilenjački jezik i odlučio je da proširi pesmu tako što bi Earendila poslao na put po svetu u kom žive Vilenjaci koji njime pričaju. To je bio začetak čitave njegove mitologije. Može se reći da je Earendil prvi lik koji je Tolkin izmislio u svome legendarijumu.

Etimologija

Iako reč „earendel“ postoji u anglosaksonskom jeziku, Tolkin je i u svom izmišljenom kvenijskom jeziku dao značenje toj imenici. Po njemu, Earendil se sastoji iz reči „ear“, more, i nastavka „ndil“ koji znači „odansot, nesebična ljubav“. Prema tome, bukvalan prevod Earendilovog imena bio bi „Onaj Koji Voli More“.

Literatura

• Karpenter, Hamfri (2012) [1977]. Dž. R. R. Tolkin — Biografija. Tatjana Bižić (prevodilac). Beograd: Albion books. ISBN 978-86-89237-04-7. 
• Tolkin, Dž. R. R. (2007) [1973]. Silmarilion. Dubravka Popadić Grebenarović (prevodilac). Novi Sad: Stilos art. ISBN 978-86-7473-361-5. 

Spoljašnje veze

• Enciklopedija Arda
• Tolkinov portal