Википедија

Evropska rudarska industrija

Evropska rudarska industrija ima dugu tradiciju. Iako rudarstvo Evrope ostvaruje mali udio u BDP-u, on obezbeđuje veliki i značajan udeo u svetskoj proizvodnji. [3]

Rudnik Kitila najveći je rudnik zlata u Evropi. Finska ima najveću koncentraciju i proizvodnju zlata u Evropskoj uniji . [1] [2]

Pre Drugog svetskog rata, evropska ekonomija je ostala u velikoj meri na uglju kao osnovnom izvoru primarne energije, s vrlo malo diverzifikacije u naftu i gas koji se već dogodio u Sjedinjenim Državama . [4] Industrija rudarstva koja eksploatiše ove minerale veoma je važna za industrijski, društveni i tehnološki proces u Evropskoj uniji (Evropi) . [5] Industrijski minerali kao što su barit, kaolinit ili sol izvlače se unutar Evrope radi snabdijevanja širokog spektra industrije. [6]

Evropska rudarska industrija imala je dugu i profitabilnu istoriju, koja počinje čak pre 8000 godina u istočnoj Evropi, a rudarstvo bakra u istočnoj Evropi i Španiji. Rudarstvo zlata i bakra u Španiji, Kipru i istočnoj Evropi, kao i kalaja u Kornvolu su veoma važne. [7] [3] Još od neolita, u svim delovima Evrope otkopavane su i prerađivane sve vrste mineralnih stena. [8] Podzemno kopanje zahteva znatno više energije od površinske ekspoatacije zbog potrebe za ventilacijom, pumpama i dužim udaljenostima prevoza. [9] Ugalj, je bio izvor goriva najvećih svetskih ekonomija koji je trajao više od jednog veka, a sada se njegova upotreba drastično smanjuje obnovljivim izvorima energije [10] .Zbog toga je Ujedinjeno Kraljevstvo provelo 55 sati bez uglja u korist obnovljivih izvora energije poput vetrenjača . Velika Britanija je bila jedna od najranijih proizvođača obnovljivih izvora energije i u njoj je instaliran najveći broj vetroparkova u Evropi.

Evropa je bogata prirodnim resursima, a minerali koji se eksploatišu koriste se u svakodnevnom životu kao građevinski materijal za infrastrukturu, izgradnju, puteve, proizvodnju čelika, automobila, računara, lekova, đubriva... [11] Švedska je jedna od vodećih zemalja Evropske unije za proizvodnju metala, a Švedska rudarska industrija je u periodu snažnog rasta. [12] Švedska rudarska industrija koja se širi dovela bi do zadovoljavanja većinskih potreba za rudoma metala u Evropi, što je i bio prioritet u „Inicijativi za sirovine" ( zadovoljavanje kritične potrebe za rastom ekonomije i povećanjem broja radnih mesta u Evropi“, koju je predstavila Evropska komisija 2008. i 2010. godine. [13] Do 2025. resursi rudnika u Evropskoj uniji mogu se povećati. [14] [15]

Radni odnos uredi

Evropski sektor za proizvodnju (eksploataciju) ruda i minerala, kao i industrija za njihovu obradu zapošljava više od 200.000 ljudi. Direktno i indirektno brojni poslovi zavise od njega, a promet koji ostvaruje samo u Evropi je 13 milijardi evra . [16] Pored toga, još 100.000 ljudi radi u podružnicama širom sveta, zavisno od sedišta rudarskih kompanija sa sedištem u Evropi. U zapadnoj Evropi je izgubljeno oko 182.000 radnih mesta u rudarstvu uglja u periodu između 1988. i 1993. godine, smanjenje zaposlenosti za 40%, dok je proizvodnja uglja opala za oko 8%, što je odražavalo značajne dobitke u produktivnosti. [17]

 
Granični prikaz rudnika Tegut za koji je potvrđeno da je vredan preko 20 milijardi USD, zbog ležišta bakra i molibdena, koji se nalazi u Jermeniji . [18]

U 2012. godini, procenjeno je da je u rudarskoj industriji zaposleno 7 miliona ljudi, od kojih je većina u rudarstvu uglja i lignita. [19]

Profit uredi

Domaća proizvodnja ruda metala (bez uglja) procenjena je u proseku na 11 milijardi dolara u 2018. godini u poređenju sa 10 milijardi dolara u 2007. godini i 9,2 milijarde dolara u 2006. godini. Indeks cena stvarnih proizvođača za industrijske minerale u Nemačkoj povećan je za oko 3% u 2008. godini u poređenju sa 4% u 2007. godini. [20]

Prirodni resursi uredi

Lignit uredi

Nekoliko evropskih zemalja istražuje industriju rudnika lignita, uprkos činjenici da se industrija suočava sa padom profitne marže u konkurenciji sa proizvodnjom energije sa niskim udjelom ugljenika. [21] Globalna proizvodnja lignita iznosi oko milijardu metričkih tona u 2012. godini, a glavna proizvodnja dolazi iz Evrope, a na kontinentu otpada otprilike 40% u zalihama litijuma. [22] Rudnici lignita na Kosovu (Srbija) rade na jednom od strateških ležišta lignita u Evropi, zbog svojih geoloških uslova. [23]

Po proizvodnji lignita, Grčka je na sedmom mestu u svetu i na trećem mestu u EU posle Nemačke, na osnovu ukupnih rezervi lignita u zemlji i planirane buduće stope potrošnje, procenjuje se da bi rezerve u zemlji mogle da traju više od 45 godina. [24] Poljska je jedna od najvećih rezervi lignita u Evropskoj uniji, sa oko 1,4 milijarde tona lignita u zemlji i dodatnih 22,1 milijardi tona u ekonomskim rezervama. [25]

Zlato uredi

Severni deo Evrope, posebno Švedska i Finska, pokazali su se kao područje sa obiljem i velikim potencijalom za vađenje zlata. [26] Prema časopisu "Tekniikka ja Talous", Finska je pretekla Švedsku i treba da postane jedan od najvećih proizvođača zlata u Evropi. Rudnik koji se nalazi u Kittilai i čiji je vlasnik kanadska kompanija Agnico Eagle, biće proširen i kao rezultat toga, njegova proizvodnja će se povećavati na 6.000 kilograma godišnje. [27] U 13. i 14. veku Bohemija je bila jedna od glavnih oblasti proizvodnje zlata u Evropi. [28]

Ugalj uredi

Ukupna proizvodnja uglja u Evropi iznosi oko 15,14 miliona tona, što predstavlja 3,9% ukupnog proizvedenog uglja u svijetu, a ugalj se preferira kao jedan od osnovnih izvora energije, zbog niskih troškova u odnosu na naftu i prirodne gasove. [29] Evropska industrija uglja poslednjih godina doživljava pad, jer je 25% zemalja Evropske unije do sada ugasilo rudnike uglja,a naučnici procenjuju da bi više od 80% svetskih rezervi uglja trebalo da ostane neiskorišteno (neizgoreno) kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 2 °C (36 °F) [30]

Rude gvožđa uredi

U Švedskoj se nalazi 91% rude gvožđa na kontinentu. U 2014. švedska proizvodnja rude oborila je novi rekord petu godinu zaredom; porast je bio 2% u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja je iznosila skoro 89,1 miliona tona. [31] Od svih globalnih tržišnih kopanja rude, istočna Evropa je bila najmanja regija koja zauzima oko 1% tržišta. Upotreba robota u industriji za eksploataciju rude metala poboljšava efikasnost i produktivnost rudnika i smanjuje operativne troškove. [32] Sektor rudarstva metala u EU proizvodi širok spektar ruda koje daju metalne materije. [33]

Vidi još uredi

  • Rudarstvo u Ujedinjenom Kraljevstvu
  • Euromajns
  • Mineralna industrija Armenije

Reference uredi

  1. ^ „There's gold in them fells”. Yle Uutiset (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  2. ^ „GOLD MINES IN THE EU – TGM”. www.tgm.gr (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  3. ^ a b Crowson, Phillip (1. 3. 1996). „The European mining industry: What future?”. Resources Policy (na jeziku: engleski). 22 (1–2): 99—105. Bibcode:1996RePol..22...99C. ISSN 0301-4207. doi:10.1016/S0301-4207(96)00025-6. 
  4. ^ Odell, Peter R. (14. 10. 2013). Oil and World Power (Routledge Revivals) (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781134101719. 
  5. ^ „Minerals and non-energy extractive industries - Growth - European Commission”. Growth (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  6. ^ „Industrial minerals - Growth - European Commission”. Growth (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  7. ^ isbn:0444522336 - Sök på Google. books.google.se (na jeziku: švedski). Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  8. ^ Mining, Monies, and Culture in Early Modern Societies: East Asian and Global Perspectives (na jeziku: engleski). BRILL. 7. 6. 2013. ISBN 978-9004253568. 
  9. ^ „Metallic minerals - Growth - European Commission”. Growth (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  10. ^ „UK goes a record 55 hours without coal as clean power expands”. mining.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2018. 
  11. ^ „European mining jobs | Talascend”. www.talascend.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  12. ^ „Sweden's Minerals Strategy” (PDF). www.government.se. septembar 2012. 
  13. ^ „Brochure” (PDF). www.hannansreward.com. septembar 2012. 
  14. ^ Hebestreit, Corina (januar 2015). „The European Mining Industry ― An Outlook” (PDF). Framtidensgruvochmineral. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 4. 2018. g. Pristupljeno 2. 5. 2020. 
  15. ^ Oetinnger, Günter (2011). „Energy 2020” (PDF). EC Europa. 
  16. ^ isbn:1329091159 - Sök på Google. books.google.se (na jeziku: švedski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  17. ^ isbn:9221093301 - Sök på Google. books.google.se (na jeziku: švedski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  18. ^ „Value Of Minerals In Teghut Mine Is $20 Billion, Yet Only $300 Million Is Anticipated In Taxes”. Lragir.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 5. 2018. 
  19. ^ „Labour: Dirty jobs in a dirty industry | Heinrich Böll Foundation”. Heinrich Böll Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  20. ^ Inc, IBP (6. 5. 2015). Western European Countries Mineral Industry Handbook Volume 1 Strategic Information and Regulations (na jeziku: engleski). Lulu.com. ISBN 9781329091290. 
  21. ^ „Lignite power developments in Europe | Airclim”. www.airclim.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  22. ^ „Sanatized report” (PDF). www.ey.com. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 11. 2016. g. Pristupljeno 2. 5. 2020. 
  23. ^ „Microsoft Word - WhitePaper_Lignite_ver1.doc” (PDF). Pristupljeno 15. 4. 2018. 
  24. ^ „Lignite in the Greek energy system: facts and challenges”. Energy Transition (na jeziku: engleski). 9. 2. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  25. ^ „Poland”. the voice of coal in Europe (na jeziku: engleski). 1. 11. 2014. Pristupljeno 15. 4. 2018. 
  26. ^ „Gold prospects in Europe” (PDF). www.euromines.org. 
  27. ^ „Finland rises to no. 1 gold producer in EU”. Good News from Finland (na jeziku: engleski). 9. 4. 2015. Arhivirano iz originala 16. 04. 2018. g. Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  28. ^ „Research data” (PDF). journals.pan.pl. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 4. 2018. g. Pristupljeno 2. 5. 2020. 
  29. ^ „The Top Coal Producing Countries in Europe”. WorldAtlas (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  30. ^ „25% of Europe Quits Coal”. 7. 4. 2016. Pristupljeno 15. 4. 2018. 
  31. ^ „Learn more about Sweden's mining industry | Miningforgenerations”. Miningforgenerations (na jeziku: engleski). 14. 6. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  32. ^ „Global Metal Ore Mining Market Briefing 2017 - Research and Markets” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2018. 
  33. ^ „Metallic minerals - Tillväxt - European Commission”. Tillväxt. Pristupljeno 15. 4. 2018. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_рударска_индустрија&oldid=26874697”