Elektroda

Elektroda je električni provodnik koji se koristi za ostvarivanje kontakta sa nemetalnim delom kola (npr. poluprovodnikom, elektrolitom ili vakuumom). Reč je skovao naučnik Majkl Faradej od grčke reči elektron sa značenjem ćilibar, iz koje je izvedena reč elektricitet) i hodos - način.

Elektrode koje se koriste kod ručnog zavarivanja

Anoda i katoda u elektrohemijskim ćelijama

Elektroda u elektrohemijskoj ćeliji se naziva ili anoda ili katoda (ove reči je takođe skovao Faradej). Anoda se definiše kao elektroda sa koje elektroni napušaju ćeliju i na kojoj dolazi do oksidacije, a katoda kao elektrode na koju elektroni dolaze u ćeliju i na kojoj dolazi do redukcije. Svaka elektroda može da postane bilo anoda ili katoda u zavisnosti od smera struje kroz ćeliju. Bipolarna elektroda je elektroda koja funkcioniše kao anoda jedne ćelije i katoda druge ćelije.

Primarne ćelije

Primarni ćelija je posebna vrsta elektrohemijske ćelije u kojoj reakcija ne može da promeni smer, te su identiteti anode i katode fiksni. Anoda je uvek negativna elektroda. Ćelija se može isprazniti, ali ne može ponovo napuniti.

Sekundarne ćelije

Sekundarna ćelija, na primer akumulator, je ona u kojoj su hemijske reakcije reverzibilne. Kada se ćelija puni, anoda postaje pozitivna (+) i katoda negativna (-) elektroda. Ovo je takođe slučaj u elektrolitičkoj ćeliji. Kada se ćelija prazni, ona se ponaša kao primarna ćelija sa negativnom anodom i pozitivnom katodom.

Druge anode i katode

U vakuum cevi ili polarnom poluprovodniku (diode, elektrolitski kondenzatori) anoda je pozitivna (+) elektroda i katoda negativna (-). Elektroni ulaze u uređaj preko katode i izlaze iz uređaja kroz anodu. Mnogi uređaji imaju druge elektrode da kontrolišu rad, npr, baza, kapija, kontrolna mreža.

U troelektrodnoj ćeliji, kontraelektroda ili pomoćna elektroda, se koristi samo da se napravi veza sa elektrolitom tako da se struja može primenjivati na radne elektrode. Kontraelektrode se obično prave od inertnog materijala, kao što je plemeniti metal ili grafit, da bi se sprečilo njeno rastvaranje.

Elektrode za zavarivanje

U zavarivanju elektroda se koristi za provođenje struje kroz radni deo da bi se spojila dva komada. U zavisnosti od procesa, elektroda je bilo potrošna, u slučaju zavarivanja MIG postupkom ili ručnog zavarivanja metala, ili nepotrošna, kao kod gasnog zavarivanja volframim lukom. Za sisteme sa jednosmernom strujom zavarivački štap može da bude katoda za popunjavajući tip vara ili anoda za druge procese zavarivanja. Pri primeni naizmenične struje elektroda se ne smatra anodom ili katodom.

Elektrode naizmenične struje

Za električne sistemime koji koriste naizmeničnu struju elektrode su veze od kola do objekta na koji se primenjuje struja, ali se ne smatraju anodom ili katodom.

Upotrebe

Elektrode se koristi da obezbedi struju kroz nemetalne objekate da be se oni menjali na različite načine i da bi se merila provodljivost za zazne svrhe. Primeri uključuju:

• Elektrode za medicinske svrhe, kao što su EEG, EKG, itd, defibrilator
• Elektrode za elektrofiziološke tehnika u biomedicinskim istraživanjima
• Elektrode za izvršenje smrtne kazne putem električne stolice
• Elektrode za gačvamozaciju
• Elektrode za zavarivanje
• Elektrode za katodnnu zaštitu
• Elektrode za uzemljenje
• Elektrode za hemijsku analizu koristeći elektrohemijske metode
• Inertni elektrode za elektrolize (napravljene od platine)
• Elektrode membranskog sklopa

Hemijski modifikovane elektrode

Hemijski modifikovane elektrode su elektrode čije su površine hemijski modifikovane da bi se promenila elektrodna hemijska, elektrohemijska, optička, električna i transporta svojstva. Ove elektrode se koriste za napredne svrhe u istraživanjima i ispitivanja.