Википедија

Empatija

Empatija (od grč. εν — u; i grč. παθος — osećanje, strast) doslovno označava uosećavanje, uživljavanje. Empatija podrazumeva sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava.[1] U suštini, to je stavljanje u tuđu poziciju i doživljavanje tuđih osećaja. Termin empatija je prvi put uveden 1909. godine od strane psihologa Edvard B. Tičnera, kao prevod nemačkog termina einfühlung (što znači „osećam za”). Empatija nam omogućava da razumemo druge i, često nas „prisiljava” da preduzmu mere kako bi ublažili patnju druge osobe. Tipovi empatije su kognitivna empatija, emociona empatija, i somatska empatija.[2]

Grljenje

Etimologija uredi

Reč empatija je izvedena iz antičke grčke reči εμπάθεια (empatheia, sa značenjem „psihička naklonost ili suosećanje”). Ona potiče od reči ( εμπάθεια {empatheia, „suosecanje").[3] Ovaj termi su adaptirali Herman Loc i Robert višer čime su formirali nemačku reč Einfühlung („saosećanje”), koju je na engleski preveo Edvard Tičener kao empatija.[4][5][6]

Definicije uredi

Opšte uredi

Od svog uvođenja u engleski jezik, empatija je imala širok spektar (ponekad suprotstavljenih) definicija i među istraživačima i među laicima.[7][8][9] Definicije empatije obuhvataju širok spektar fenomena, uključujući brigu o drugim ljudima i želju da im se pomogne; doživljavanje emocija koje odgovaraju emocijama druge osobe; razlučivanje šta druga osoba misli ili oseća;[10] i umanjivanje razlika između sebe i drugog.[11]

Pošto empatija uključuje razumevanje emocionalnih stanja drugih ljudi, način na koji se karakteriše proizilazi iz načina na koji se karakterišu emocije. Na primer, ako emocije karakterišu telesna osećanja, onda će se razumevanje telesnih osećanja drugog smatrati centralnim za empatiju. S druge strane, ako emocije karakteriše kombinacija verovanja i želja, onda će razumevanje tih verovanja i želja biti važnije za empatiju. Sposobnost da sebe zamislite kao drugu osobu je sofisticiran proces. Međutim, osnovna sposobnost prepoznavanja emocija kod drugih može biti urođena[12] i može se postići nesvesno. Empirijska istraživanja podržavaju različite intervencije za poboljšanje empatije.[13][14][15][16][17]

Empatija nije sve ili ništa; nego, osoba može biti manje ili više empatična prema drugom. Paradigmatično, osoba pokazuje empatiju kada saopštava tačno prepoznavanje značaja namernih radnji druge osobe, povezanih emocionalnih stanja i ličnih karakteristika na način koji se čini tačnim i podnošljivim za prepoznatu osobu.[18][19]

Nečija sposobnost da prepozna telesna osećanja drugog povezana je sa nečijim imitativnim kapacitetima i čini se da je zasnovana na urođenoj sposobnosti da poveže telesne pokrete i izraze lica koje neko vidi kod drugog sa proprioceptivnim osećanjima da sam proizvodi te odgovarajuće pokrete ili izraze.[20]

Razlike između empatije i srodnih pojmova uredi

Saosećanje i simpatija su termini povezani sa empatijom. Čovek oseća saosećanje kada primeti da su drugi u nevolji i to osećanje motiviše tu osobu da pomogne. Kao i empatija, saosećanje ima širok spektar definicija i navodnih aspekata (koji se preklapaju sa nekim definicijama empatije).[21][22] Simpatija je osećaj brige i razumevanja za nekoga kome je potrebna. Neki u saosećanje uključuju empatičnu brigu za drugu osobu i želju da je vide u boljim okolnostima ili srećniju.[23]

Istorija uredi

Termin potiče iz estetike. Nemački filozof i psiholog Teodor Lips (Lipps) je početkom 20. veka uveo izraz uživljavanje (nem. Einfühlung), u engleskom prevodu empathy (empatija), da bi njime označio „unošenje“ (putem intuicije i motorne mimikrije) vlastitih stavova i osećanja u neko umetničko delo ili prirodnu pojavu (natmuren oblak, vedar dan itd.).

Osnovne postavke uredi

Empatija podrazumeva emocionalno stapanje osobe sa objektom svog estetskog doživljaja. Mada je za pojavu uživljavanja paradigmatična empatija u recepciji umetničkog dela, po Lipsu, ova pojava je opštija i javlja se i van sfere umetničkog.

Empatija se razlikuje od simpatije u tome što simpatija zasniva na pasivnoj vezi, dok empatija obično uključuje mnogo aktivniji odnos i pokušaj da se razume druga osoba.

Na primarnom nivou, postoje dva glavna faktora koji doprinose našoj sposobnosti da doživimo empatiju: genetika i socijalizacija. U suštini, to se svodi na relativne doprinose prirode i prastara vaspitanja unutar društva ili porodice.[24]

Međutim u savremenom dehumanizovanom društvu ljudi postaju žrtve empatije: jer padaju u zamku razmišljanja da su pojedini ljudi drugačiji od nas i da oni ne osećaju i ne ponašaju se isto kao i mi. Ovo je posebno izraženo u slučajevima kada su ljudi fizički udaljeni od nas. U takvim uslovima kada gledamo izveštaje katastrofa ili sukoba u stranoj zemlji, kod pojedinaca se stvara verovatno drugojačiji osećaj empatije jer mislimo da su oni koji pate fundamentalno drugačiji od nas. U takvim uslovima ponekad kada druga osoba pretrpi užasno iskustvo, ljudi greše i okrivljuju žrtvu za svoje okolnosti. Koliko često se kod ljudi čuje stav; šta je žrtva zločina mogao da učini da se izazove napad? Ova tendencija proizlazi iz naše potrebe da verujemo da je svet fer i pravedno mesto. Ako verujemo da ljudi dobiju ono što zaslužuju i zaslužuju ono što dobijaju, to nas čini nerealnim da mislimo da se takve strašne stvari nikada ne bi mogle nama desiti.[25]

U društvenim odnosima postoji nešto što Kendas Klark naziva „rezervama empatije" kao neku vrstu prethodnih zasluga koje pojedincima omogućavaju da traže razumevanje, empatiju i oproštenje drugih ljudi kada nešto zgreše, postanu žrtva itd.[26]

Dinamika empatije u savremenoj kulturi, ima karakter razmene, kao i specifične strateške dramaturgije. Kulturna pravila diktiraju da članove porodice imaju najveću rezervu empatije, kao i da pojedinci koji imaju veću društvenu vrednost (u kontekstu obrazovanja, bogatstva, autoriteta, lepote, slave, itd.) takođe imaju značajne količina empatije od drugih.

Empatija u psihologiji uredi

U psihologiji, termin empatija upotrebljava se da označi proces neposrednog uživljavanja u emocionalna stanja, mišljenje i ponašanje kako ljudi tako i svih ostalih osećajnih živih bića. Empatija predstavlja neposredno saznanje osećanja, želja i namera drugih osećajnih živih bića, za razliku od simpatije koja podrazumeva saživljavanje sa osećanjima drugih osećajnih živih bića, saučestvovanje u emocionalnom stanju drugih. Npr. kada putem simpatije otkrivamo strah ili bol drugog živog bića bez obzira na vrstu, mi prvenstveno znamo šta oni osećaju, a kada preko empatije doživljavamo ova osećanja koja imaju druga osećajna živa bića, tada i sami proživljavamo, osećamo strah ili bol.

Empatija je takođe moguće povezati sa emocionalnim i socijalnim problemima kao što su stres, razvod, usamljenost, viktimizacija, nezadovoljstvo radom itd, A institucija preduzetnika empatije je u funkciji smanjivanja ovih psihičkih problema. Zanimljivo je da pojedini istraživači tvrde da društvene nauke imaju sličnu funkciju kada se bave temama poput rasizma, seksizma, patrijarhata, diskriminacije, položaja niže klase itd.[27]

U psihoanalizi i psihoterapiji uopšte, empatija kao sposobnost da „budemo drugi“ jeste nesvesni kanal komunikacije terapeutovog predsvesnog i nesvesnog sa nesvesnim pacijenta. Po Frojdu, empatija je derivat procesa identifikacije sa objektom. Neki klinički psiholozi razlikuju imitativnu i projektivnu empatiju. H. A. Mari (Murray) se zalaže za primenu kritičke empatije u kliničkoj psihologiji.[28]

Reference uredi

  1. ^ Bellet, Paul S.; Maloney, Michael J. (1991). „The importance of empathy as an interviewing skill in medicine”. JAMA. 226 (13): 1831—1832. doi:10.1001/jama.1991.03470130111039. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. 
  2. ^ Rothschild, B. (with Rand, M. L.). (2006). Help for the Helper: The psychophysiology of compassion fatigue and vicarious trauma.
  3. ^ Empatheia, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, at Perseus
  4. ^ Titchener E.B. (1909/2014) Introspection and empathy Arhivirano 2014-07-26 na sajtu Wayback Machine Dialogues in Philosophy, Mental and Neuro Sciences 2014; 7: 25–30
  5. ^ Gallese, Vittorio (2003). „The Roots of Empathy: The Shared Manifold Hypothesis and the Neural Basis of Intersubjectivity”. Psychopathology. 36 (4): 171—180. CiteSeerX 10.1.1.143.2396  . PMID 14504450. doi:10.1159/000072786. 
  6. ^ Koss, Juliet (mart 2006). „On the Limits of Empathy”. The Art Bulletin. 88 (1): 139—157. 
  7. ^ Lanzoni, Susan Marie (2018). Empathy : a history. New Haven. ISBN 978-0-300-22268-5. 
  8. ^ Hall, Judith A.; Schwartz, Rachel (4. 5. 2019). „Empathy present and future”. The Journal of Social Psychology. 159 (3): 225—243. PMID 29781776. S2CID 29167108. doi:10.1080/00224545.2018.1477442. 
  9. ^ Hall, Judith A.; Schwartz, Rachel; Duong, Fred (2. 1. 2021). „How do laypeople define empathy?”. The Journal of Social Psychology. 161 (1): 5—24. PMID 32870130. S2CID 221405375. doi:10.1080/00224545.2020.1796567. 
  10. ^ Pijnenborg GH, Spikman JM, Jeronimus BF, Aleman A (jun 2013). „Insight in schizophrenia: associations with empathy”. European Archives of Psychiatry and Clinical Neuroscience. 263 (4): 299—307. PMID 23076736. S2CID 25194328. doi:10.1007/s00406-012-0373-0. 
  11. ^ Hodges SD, Klein KJ (septembar 2001). „Regulating the costs of empathy: the price of being human.” (PDF). The Journal of Socio-Economics. 30 (5): 437—52. doi:10.1016/S1053-5357(01)00112-3. 
  12. ^ Baird JD, Nadel L (april 2010). Happiness Genes: Unlock the Positive Potential Hidden in Your DNA. New Page Books. ISBN 978-1-60163-105-3. 
  13. ^ Singer, Tania; Engert, Veronika (avgust 2019). „It matters what you practice: differential training effects on subjective experience, behavior, brain and body in the ReSource Project”. Current Opinion in Psychology. 28: 151—158. PMID 30684917. S2CID 59291558. doi:10.1016/j.copsyc.2018.12.005. 
  14. ^ Weisz, Erika; Ong, Desmond C.; Carlson, Ryan W.; Zaki, Jamil (avgust 2021). „Building empathy through motivation-based interventions.”. Emotion. 21 (5): 990—999. S2CID 227079997. doi:10.1037/emo0000929. 
  15. ^ Teding van Berkhout, Emily; Malouff, John M. (januar 2016). „The efficacy of empathy training: A meta-analysis of randomized controlled trials.”. Journal of Counseling Psychology. 63 (1): 32—41. PMID 26191979. doi:10.1037/cou0000093. 
  16. ^ Rathje, Steve; Hackel, Leor; Zaki, Jamil (jul 2021). „Attending live theatre improves empathy, changes attitudes, and leads to pro-social behavior”. Journal of Experimental Social Psychology. 95: 104138. doi:10.1016/j.jesp.2021.104138. 
  17. ^ O'Malley WJ (1999). „Teaching Empathy”. America. 180 (12): 22—26. 
  18. ^ Schwartz W (2002). „From passivity to competence: a conceptualization of knowledge, skill, tolerance, and empathy”. Psychiatry. 65 (4): 339—45. PMID 12530337. S2CID 35496086. doi:10.1521/psyc.65.4.338.20239. 
  19. ^ Schwartz W (2013). „The parameters of empathy: Core considerations for psychotherapy and supervision”. Advances in Descriptive Psychology. 10. doi:10.2139/ssrn.2393689. 
  20. ^ Meltzoff AN, Decety J (mart 2003). „What imitation tells us about social cognition: a rapprochement between developmental psychology and cognitive neuroscience”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 358 (1431): 491—500. PMC 1351349  . PMID 12689375. doi:10.1098/rstb.2002.1261. 
  21. ^ Gu, Jenny; Cavanagh, Kate; Baer, Ruth; Strauss, Clara (17. 2. 2017). „An empirical examination of the factor structure of compassion”. PLOS ONE. 12 (2): e0172471. Bibcode:2017PLoSO..1272471G. PMC 5315311  . PMID 28212391. doi:10.1371/journal.pone.0172471  . 
  22. ^ Strauss, Clara; Lever Taylor, Billie; Gu, Jenny; Kuyken, Willem; Baer, Ruth; Jones, Fergal; Cavanagh, Kate (jul 2016). „What is compassion and how can we measure it? A review of definitions and measures”. Clinical Psychology Review. 47: 15—27. PMID 27267346. doi:10.1016/j.cpr.2016.05.004. 
  23. ^ Batson CD (2009). „These things called empathy: Eight related but distinct phenomena.”. Ur.: Decety J, Ickes W. The Social Neuroscience of Empathy. Cambridge: MIT Press. str. 3–15. ISBN 9780262012973. 
  24. ^ Bandura, A. Ross, D., & Ross, S. A. (1961). Transmission of aggression through the imitation of aggressive models. Journal of Abnormal and Social Psychology, 63, 575-582.
  25. ^ Wispe, L. (1986). The distinction between sympathy and empathy: To call forth a concept, a word is needed. Journal of Personality and Social Psychology, 50(2), 314-321.
  26. ^ Clark, C. (1997). Misery and Company: Sympathy in Everyday Life. Chicago: University of Chicago Press
  27. ^ Clark, C. (1987). Sympathy biography and sympathy margin. American Journal of Sociology 93 (2): 290-321.
  28. ^ Davis, M. H. (1994). Empathy: A social psychological approach. Madison, Wisconson: Westview Press, Inc.

Literatura uredi

  • Davis, M. H. (1994). Empathy: A social psychological approach. Madison, Wisconson: Westview Press, Inc.
  • Epley, N. (2014). Mindwise: How we understand what others think, believe, feel, and want. Knopf.
  • Hoffman, M. L. (1987). The contribution of empathy to justice and moral judgement. In N. Eisenbert and J. Strayer (Eds.), Empathy and its development. New York: Cambridge University Press.
  • Stotland, E. (1969). The psychology of hope. Jossey-Bass.
  • Wispe, L. (1986). The distinction between sympathy and empathy: To call forth a concept, a word is needed. Journal of Personality and Social Psychology, 50(2), 314-321.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емпатија&oldid=27430362”