Википедија

Engleski rog

Дувачки музички инструмент

Engleski rog,[1] skraćeno C.i., drveni duvački instrument, registarska varijanta oboe sa zvukom dubljim za kvintu. U tehničkom smislu je podudaran sa njom i mogu ga svirati oboisti. Po izgledu se razlikuje od oboe ne samo dužinom nego i kruškastim proširenjem cevi pri kraju, kao i povijenom metalnom cevčicom na početku, koja nosi dvostruki jezičak od trske. Zvuk engleskog roga je vrlo srodan zvuku oboe, samo je nešto mukliji i tamniji, tako da mu naročito odgovaraju melodije mirnijeg toka i setnog ili tužnog izraza.

Engleski rog
pisani obim engleskog roga

Kor anglajs je instrument za transponovanje u F, savršenu kvintu niže od oboe (C instrument). To znači da je muzika za anglajs pisana za savršenu kvintu više od zvuka instrumenta. Tehnika prstiju i sviranja koja se koristi za anglajs su u suštini isti kao i kod oboe, a oboisti se obično udvajaju na kor anglajsu kada je to potrebno. Kor anglajs obično nema najniži B♭ tonal koji se nalazi na većini oboa, te se njegov opseg zvuka proteže od E3 (pisano B♮) ispod srednjeg C do C6 dve oktave iznad srednjeg C.

Opis i tembar uredi

Zvono u obliku kruške (zvano Libesfus) engleskog roga daje mu prekriveniji timbar od oboe, bliži po kvalitetu tona oboi d'amur. Dok je oboa sopranski instrument porodice oboe, engleski rog se generalno smatra alt članom porodice, a oboa d'amur — postavljena između njih u tonalitetu A — kao član mecosoprana.[2] Smatra se da anglajs ima blaži i tužniji ton od oboe. Razlika u zvuku je prvenstveno rezultat šire trske i konusnog otvora koji se šire na veću udaljenost od oboe; iako tamnijeg tona i niže visine od oboe, njenov zvuk se razlikuje od (iako se prirodno stapa sa) zvuka fagota. Njegov izgled se razlikuje od oboe po tome što je instrument znatno duži, trska je pričvršćena za blago savijenu metalnu cev koja se zove bokal, ili kuka, a zvono ima lukovičasti oblik („Liebesfuß“).

Kor anglajs se obično beleži u visokom ključu, savršena kvinta viša od visine tona zvuka, a korišćeno je i nekoliko drugih opcija. Alt ključ napisan na zvučnoj visini povremeno koriste čak i kasniji kompozitori kao što je Sergej Prokofjev. U Italiji kasnog 18. i ranog 19. veka, gde su instrument često svirali fagotisti umesto oboista, u bas ključu je bio zabeležen oktavu ispod visine tona (kao što se nalazi u Rosiniovoj Uvertiri Vilijamu Telu). Francuski operski kompozitori do Fromentala Halevija zabeležili su instrument po tonu zvuka u mecosopran ključu, što je omogućilo sviraču da pročita deo kao da je u visokom ključu.[2]

Iako se instrument obično spušta samo na (pisano) nisko B♮, kontinentalni instrumenti sa proširenjem na nisko B♭ (zvuči E♭) postoje od ranog 19. veka.[3] Primeri dela koja zahtevaju ovu belešku (iako se priznaje njena izuzetna priroda) uključuju Gurre-Lieder Arnolda Šenberga, Das Lied von der Erde Gustava Malera, Chôros No. 6 Heitor Vila-Lobosa i Zeitmaße Karlhajnca Štokhauzena. Antonjin Dvoržak, u svom Scherzo capriccioso, čak piše za kor anglajs do niskog A, iako se čini malo verovatnim da je takvo proširenje ikada postojalo.[4]

Trske koje se koriste za sviranje kor anglafsa su slične onima koje se koriste za obou, a sastoje se od komada štapa presavijenog na dva dela. Dok je štap na trsci oboe montiran na malu metalnu cev (klapalicu) delimično prekrivenu plutom, ne postoji takva pluta na trsci kor anglajs, koja se uklapa direktno na bokal. Deo trske je širi i duži od oboe. Za razliku od trske za obou u američkom stilu, kor anglajs trske obično imaju malo žice u osnovi, otprilike 5 mm (0,20 in) od vrha žice koja se koristi za pričvršćivanje štapa za spajalicu. Ova žica služi da drži dve oštrice trske zajedno i stabilizuje ton i visinu.

Verovatno najpoznatiji proizvođači modernog kors anglajsa su francuske firme F. Lore, Marigo i Riguta, britanska firma T. V. Hovart i američka firma Foks Prodakts. Traženi su i instrumenti manjih proizvođača, kao što je A. Laubin. Instrumenti se obično prave od afričkog crnog drveta (poznatog kao grenadila), iako neki proizvođači nude instrumente i u izboru alternativnog drveta, kao što su kokobolo (Hovart) ili ljubičastog drveta (Lore), za koje se kaže da menjaju glas kor anglajs blago, proizvodeći mekši zvuk. Foks je nedavno napravio neke instrumente od plastične smole i javora, od kojih je ovo drvo koje se tradicionalno koristi za fagote.

Istorija i etimologija uredi

Izraz cor anglais je francuska reč za engleski rog, ali instrument nije iz Engleske niti je povezan sa raznim limenim instrumentima konusnog otvora koji se nazivaju „rogovi“, kao što su rog, prirodni rog, post rog ili tenor rog. Instrument je nastao u Šleziji oko 1720. godine kada je porodica Vajgel iz Vroclava postavila zvono na zakrivljeno telo tipa oboe da caccia. Dvokraka, otvorena zvona, ravna tenorska oboa (oboa francuske veličine, „tenorska oboa”), a posebno oboe da caccia sa blistavim zvonom, podsećala je na rogove na kojima su anđeli svirali u religioznim slikama srednjeg veka. Ovo je u centralnoj Evropi na nemačkom govornom području dovelo do srednjevisokonemačkog naziva engellisches Horn, što znači anđeoski rog. Pošto je engellisch takođe značio engleski na narodnom jeziku tog vremena, „anđeoski rog” je postao „engleski rog”. U nedostatku bilo kakve bolje alternative, zakrivljena tenorska oboa je zadržala naziv čak i nakon što je oboe da caccia prestala da se koristi oko 1760. godine.[5] Ime se prvi put redovno pojavljivalo u italijanskim, nemačkim i austrijskim partiturama od 1749. godine, obično u italijanskom obliku corno inglese.[6]

Najraniji poznati orkestarski deo posebno za instrument nalazi se u bečkoj verziji opere Ezio Nikole Džomelija iz 1749. godine,[7] gde je dobio italijanski naziv corno inglese.[8] Gluk i Hajdn su sledili njihov primer 1750-ih,[9] a prvi koncerti za engleski rog napisani su 1770-ih. Švarzenberg Vind Harmonija iz 1771. koristila je 2 engleska roga, kao i 2 oboe, 2 fagota i 2 roga. Johan Vent je bio prvi kor anglajs, a Ignaz Teimer (otac braće Teimer) je bio drugi kor anglajs. Prve triove za obou komponovao je Johan Vent za braću Teimer. Oboa i engleski rog u ovim originalnim boemskim/bečkim triovima Johana Venta i Džozefa Tribenzea su značajni kao što su napisali oboisti za oboiste i uključuju neke rane primere bujnog virtuoznog pisanja za engleski rog, utirući put sličnom pisanju. Johan i Franc Teimer su umrli 1796. Prvo zabeleženo izvođenje tria za obou bilo je 1793. (kome je Betoven prisustvovao). Dok su braća Teimer nastupala u Beču i okolini, sastavljeno je preko 20 tria za oboe. Filip Tajmer je nastavio da svira kor anglajs u Šikanederovoj operskoj kući u Beču. Takođe je pevao neke uloge sa kompanijom zbog svog zvučnog bas glasa. Mnoge kor anglajs delove su posebno za njega napisali Stengel, Sismajr, Paer, Vinter, Veigl, Eberl, Ajbler, Salijeri, Hamel, Šaht i Fišer.[10]

Uzimajući u obzir naziv „cor anglais“, ironično je da se instrument nije redovno koristio u Francuskoj pre oko 1800. ili u Engleskoj pre 1830-ih.[9] Pominje se u Peni Sajklopedije iz 1838. kao „engleski rog, ili korno inglese, je oboa dubljeg tona [...]“, dok je prva identifikovana štampana upotreba termina kor anglajs na engleskom bila 1870.[11] U Velikoj Britaniji ovaj instrument se kolokvijalno generalno naziva „kor”.[2] Lokalni ekvivalent za „engleski rog“ koristi se u većini drugih evropskih jezika, dok nekoliko jezika koristi njihov ekvivalent „alto oboa“.

Zbog ranijih zakrivljenih ili ugaonih oblika koje je poprimao, izneta je sugestija da bi anglais mogalo biti iskvarena srednjefrancuska reč anglé (ugao, ili savijen pod uglom, angulaire u modernom francuskom),[12] ali je to odbačeno uz obrazloženje da nema dokaza o terminu cor anglé pre nego što je ponuđen kao mogući izvor za anglais u kasnom 19. veku.[13]

Reference uredi

  1. ^ cor anglais in the Oxford English Dictionary
  2. ^ a b v Norman Del Mar, Anatomy of the Orchestra (Berkeley: University of California Press, 1981): 143. ISBN 0-520-04500-9 (cloth); ISBN 0-520-05062-2.
  3. ^ Hector Berlioz, Berlioz's Orchestration Treatise: A Translation and Commentary, translated from the French by Hugh Macdonald (Cambridge Musical Texts and Monographs. Cambridge and New York: Cambridge University Press, 2002): 108. ISBN 0-521-23953-2.
  4. ^ Norman Del Mar, Anatomy of the Orchestra (Berkeley: University of California Press, 1981): 158–59. ISBN 0-520-04500-9 (cloth); ISBN 0-520-05062-2.
  5. ^ Michael Finkelman, "Oboe: III. Larger and Smaller European Oboes, 4. Tenor Oboes, (iv) English Horn", The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell (London: Macmillan Publishers, 2001); also at Grove Music Online (Subscription access).
  6. ^ Willi Apel, "English Horn", The Harvard Dictionary of Music, second edition (Cambridge: Harvard University Press, 1969). ISBN 0-674-37501-7.
  7. ^ History of the English horn/cor anglais at the Vienna Symphonic Library
  8. ^ Adam Carse, Musical Wind Instruments: A History of the Wind Instruments Used in European Orchestras and Wind-Bands from the Later Middle Ages Up to the Present Time (London: Macmillan and Co., 1939): 144.
  9. ^ a b Michael Finkelman, "Die Oboeinstrumente in tieferer Stimmlage – Teil 5: Das Englischhorn in der Klassik", in Tibia 99 (1999): 618–24.
  10. ^ „Teimer Oboe Trio and their patrons the Princes Schwarzenbergs”. 
  11. ^ English Horn at www.oed.com
  12. ^ Michael Kennedy, "Cor anglais", The Oxford Dictionary of Music, second edition, revised, Joyce Bourne, associate editor (Oxford and New York: Oxford University Press, 2006); A. J. Greimas, Dictionnaire de l'ancien français jusqu'au milieu du XIV siècle, second edition (Paris: Librarie Larousse, 1968): 31. OCLC 802019668
  13. ^ Adam Carse, Musical Wind Instruments: A History of the Wind Instruments Used in European Orchestras and Wind-Bands from the Later Middle Ages Up to the Present Time (London: Macmillan and Co., 1939): 143; Sybil Marcuse, "Cor anglais", in Musical Instruments: A Comprehensive Dictionary, revised edition, The Norton Library (New York: W. W. Norton, 1975). ISBN 0-393-00758-8.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Engleski rog na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енглески_рог&oldid=27548083”