Epektaza

Epektaza (grčki - επεκτασις, pružanje, penjanje) je učenje koje je razradio Sveti Grigorije Niski (u Mojsijevom životu, ili Rasiravi o usavršavanju u vrlini), po kome duša, budući Bogom privučena, jeste u neprestanom kretanju naviše ka višim stepenima punoće blagodati. To penjanje (αναβασις) jeste oduševljenje Bogom koje, po Dionisiju Areopagitu, božanski eros upečaćuje kao dinamički elemenat u čovekovo biće. Ono pretpostavlja stalno oslobađanje od strasti (καθαρσις), duhovno uzrastanje ka punoći Hristovoj (Ef. 4,13).

Simvol epektaze jeste Mojsije, koji se "uopšte ne zaustavlja u svome penjanju, niti pak određuje sebi granicu za visine, nego, čim je zakoračio na lestvicu, on ne prestaje da se penje po tim stepenicama i stalno nastoji da se uznosi, jer svaka ta stepenica na koju se popne, omogućuje mu da napreduje i popne se na sledeću višu".

Epektaza znači napredovanje u vrlini i delanju, jer hrišćanin nikad ne treba da se odrekne onoga što je dobio, nego treba da produži ono što je započeo: „A sada dovršite to i na djelu“ (2. Kor. 8,11). U duhu istočne tradicije sledovanje Hristu podudarno je sa otkrivanjem Hrista, ili Njegovim manifestovanjem od kenotičke do tavorske forme, kroz pričešćivanje Svetim Duhom. Baš zbog toga, hrišćanin je, u tom toku usavršavanja, stimulisan da teži ka višem: „A revnujte za veće darove. I pokazaću vam još uzvišeniji put“ (1. Kor. 12,31). Gašenje elana prema Bogu predstavlja u isto vreme smanjenje energija ljudske ličnosti.