Википедија

Ero

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Ero (višeznačna odrednica).

Ere (Here) je šaljiv naziv koji su Hercegovcima (stanovnicima uže Hercegovine) davali njihovi susedi. Međutim taj je naziv dobio vremenom drugačije značenje.

Tursko osvajanje naših zemalja izazvalo je spontane i prinudne migracije velikih razmera koje su imale za posledicu iščezavanje mnogih ranijih i stvaranje novih etničkih grupa. Veliki broj Hercegovaca raselio se i preplavio susedne oblasti na severu i severoistiku dajući im sasvim nova obeležja. Znatno se priširio i pojam Hercegovine. U severoistočnoj Bosni Hercegovinom se smatrala sva teritorija na kojoj su se u nošnji isticali beli hercegovački tozluci (dokolenice), tako su i Rogatički i Vlasenički srez ubrajali u Hercegovinu. Za stanovnike ove proširene Hercegovine, koji obuhvata oblast Stari Vlah u jugozapadnoj Srbiji i jugoistočnoj Bosni i susedne predele, udomaćio se u narodu naziv Ere i Here. U Šumadiji ih zovi Ercovima, a kosovski Srbi ih zovu Jercima. Same Ere zovu svoje severne susede Šijacima

Zbog širokih prelaznih zona ne mogu se dati određene granice oblasti Era (ili Erske, kako je zovu u Srbiji). Stanovnici Starog Vlaha su najtipičniji predstavnici Era. Po svom poreklu su veoma homogeni. Gotovo u celini su došli iz uže Hercegovine i Crne Gore, pripadaju dinarskom tipu i govore ijekavski. To je danas najčistija grupa među Srbima, mada su u davnini u njenom izgrađivanju manjeg udela imali i asimilovani stočari Vlasi (ime oblasti Stari Vlah).

Način života, običaji uredi

Od starina Ere se bave stočarstvom, ali i prenosom robe između tašnijih trgovačkih centara, jer su kroz njihovu oblast vodili važni trgovački putevi. Time se bave sve dok u XIX i XX veku i kroz njihove krajeve nisu izgrađeni moderni putevi i železnička pruga. Značajna zanimanja srpskih Era bila su proizvodnja katrana i luča, drvenih sudova i posebno zemljanih lonaca i crepulja, arhaičnih oblika. Tim proizvodima su snabdevali čitavu zapadnu Srbiju. U novije vreme i kod njih zemljoradnja uzima maha, a naročito gajenje voća.

Doskora su Ere živele u kućama brvnrama, koje su se očuvale u visokim i zabačenim krajevima. U nauci je dobro poznata starovlaška kuća.[1][2] Kuće su obično udaljene jedna od druge (starovlaški tip razbijenog sela). Ere su sve do naših dana živele u kućnim zadrugama. Njihovu nošnju od crnog sukna u kojoj se se isticali pelengiri kod muškaraca, a zubun kod žena, zamenila je šumadijsko-moravska i evropska građanska nošnja.

Erski krajevi se odlikuju bogatstvom narodnih umotvorina, naročito epskih pesama. Narodno pesničko stvaralaštvo je još u punoj svežini. Ere su poznati po duhovitosti i dovitljivosti. Kod njih je anegdota veoma omiljena, a oni sami su predmet mnogih anegdota.

Verovatno početkom XVIII veka, dospela je jedna grupa Hera u okolinu Bele Crkve u Banatu, pa se i danas stanovnici sela oko donjeg toka reke Nere (delomično u Ruminiji) zovu Herama. Sačuvali su ime, ali u govoru i drugim etničkim osobinama retke su erske crte.

Anegdote uredi

U anegdotama Era je opisana kao bistra, duhovita i gostoljubiva osoba, iako je on samo primer seljaka iz užičkog kraja. U anegdotama, Era na kraju uvek prevari druge, iako oni zauzimaju viša mesta u društvu i često se smatraju pametnijim od njega (sveštenici, turski i srpski činovnici, policija). Likovi slični pametnom i lukavom Eri se mogu pronaći u anegdotama širom Balkana, poput Nasredin Hodže i Karađoza.

Reference uredi

  1. ^ Jasna Bjeladinović-Jergić (2001). Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu: 1901-2001. Etnografski muzej. str. 245. 
  2. ^ Etnografski institut (Srpska akademija nauka i umetnosti) (2000). Glasnik Etnografskog instituta. Naučno delo. str. 214. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еро&oldid=26879515”