Eutrofno jezero

Eutrofno jezero (grč. eu — dobro, mnogo i grč. trophos — hranjenje) je jezero koje se odlukuje velikim sadržajem hranljivih biogenih materija. Ti se kao najznačajnija izdvajaju jedinjenja azota i fosfora. Takva jezera nemaju velike dubine, kraj obala su razvijeni plićaci, a leti su zagrejana. Eutrofne jezerske basene karakteriše intenzivna produkcija fitoplanktona i viših algi, tako da ona premašuje potrebe organizama koji se njima hrane. Shodno tome, dolazi do veliko taloženja organskih materija na dnu basena, za šta se koristi značajna količina kiseonika, pa ovakva jezera oskuduju njime. Mulj koji se formira na dnu sastoji se od ostataka organizama i naziva se „sapropel“. Boja vode je žuta, žutozelena do mrka, a providnost je veoma mala. Eutrofna jezera su, na primer — Skadarsko, Dojransko i Balaton.

Jezero Balaton

U slučaju kada u vodenom basenu ima preko 40 mikrograma po litru fosfora, kada je prozirnost minimalna, a produktivnost velika nastaju hipereutrofna jezera. Takva jezera imaju ogromnu produkciju, boja im je mrkozelena i voda je puna algi.

Vidi još

• Mezotrofno jezero
• Oligotrofno jezero
• Distrofno jezero

Literatura

• Dukić, D. i Gavrilović Lj. (2006): Hidrologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
• Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd.